Nemačka nastavnica opisala je srednju školu u Rajnlandu u kojoj su nasilje, prodaja droge i ozbiljni problemi u ponašanju postali deo svakodnevice. U jednom slučaju, 15-godišnja učenica je navodno pružala seksualne usluge u školskom toaletu u zamenu za drogu i novac.
Govoreći anonimno za nemački list „Bild“, nastavnica specijalne pedagogije „Karola S.“ rekla je da oko 75 odsto učenika u njenoj školi ima migrantsko poreklo, pri čemu su mnogi stigli iz Sirije, Iraka, Avganistana ili Ukrajine.
„Sve nam se obija o glavu“, rekla je.
„Svaki dan je izazov. Tuče, vikanje, sve se to dešava u učionici i školskom dvorištu“, rekla je za nemački tabloid. „Srećni smo ako možemo da predajemo nekoliko minuta u kontinuitetu. Ponekad policija mora da dolazi nekoliko puta nedeljno.“
Ona je rekla da se droga prodaje i u krugu škole, a prisetila se i jednog ekstremnog slučaja u koji je bila uključena 15-godišnja učenica.
„Posebno težak slučaj bio je onaj sa 15-godišnjom učenicom koja je pružala seksualne usluge u školskom toaletu u zamenu za drogu i novac. Ostala je trudna i napustila školu.“
Karola je rekla da mnogi novopridošli učenici u početku gotovo uopšte ne govore nemački i da tokom prve dve godine ne dobijaju ocene.
„Nakon toga se učenici redovno ocenjuju, ali je njihov uspeh kod mnogih i dalje nezadovoljavajući. Neki se uopšte ne vrate“, rekla je. „Ove godine gotovo 40 odsto učenika nije uspelo da dobije završno svedočanstvo srednje škole.“
Opisala je i sukobe zbog kulturnih stavova, uključujući slučaj sirijskog oca koji se protivio tome da njegovog sina podučava žena.
„Veoma nam je teško da dopremo do tih roditelja“, rekla je.
Karola je rekla da je pre samo tri nedelje dobila udarac u lice dok je pokušavala da interveniše u tuči između učenika.
„Našla sam se usred tuče između učenika i završila sa rascepljenom usnom jer me je jedan učenik udario pesnicom u lice tokom koškanja“, rekla je.
Incident je prijavila policiji, ali je slučaj kasnije zatvoren.
„Ovo nije izolovan incident. Neke kolege otvoreno vređaju, prete im ili ih sačekuju posle škole, a takvi slučajevi se čak ni ne prijavljuju“, dodala je. „Mnogi pričaju o tome da neće moći da rade ovaj posao do penzije. Imamo veoma visok procenat bolovanja.“
Nemačko udruženje nastavnika već dugo optužuje političare da ne reaguju dovoljno brzo. Njegov predsednik Štefan Dil rekao je još 2024. godine da preventivne mere, socijalni rad, školska psihologija i drugi sistemi podrške nisu prošireni u skladu sa potrebama.
„Političari su predugo uglavnom reagovali tek nakon što bi se problemi pojavili“, rekao je Dil. Upozorio je da je nemački obrazovni sistem preopterećen imigracijom, tvrdeći da veliki broj dece koja dolaze u škole sa malo ili nimalo znanja nemačkog predstavlja neodrživ teret za nastavnike.
„Zbog imigracije 2015. godine, rata u Ukrajini i druge imigracije, novi ljudi stalno ulaze u sistem, ali sistem sporo prati potrebe jer se sve odvija prebrzo“, rekao je tada.
„Što je veći procenat imigranata, to je teže motivisati odeljenje.“
Nedavni incidenti dodatno su pojačali zabrinutost zbog stanja u nemačkim školama.
U maju je 20-godišnjem Avganistancu određen pritvor nakon što je navodno seksualno napastvovao 11-godišnju devojčicu u školskom toaletu u Koblencu, dok je 19-godišnji osumnjičeni saučesnik navodno držao dete.
Istog meseca vlasti su najavile redovno prisustvo policije u srednjoj školi Karolina Burger u Ludvigshafenu, nakon 118 krivičnih prijava, oko 100 intervencija vatrogasaca i niza napada nožem, fizičkih napada i pretnji.
Nastavnici su prijavljivali pretnje smrću, uključujući „Sve ću vas pobiti“, međusobne napade učenika i velika oštećenja imovine. U jednom od najtežih slučajeva, tužilaštvo je saopštilo da je 16-godišnja učenica napala nastavnicu nožem „sa namerom da je ubije“.
Zabrinutost je izražena i zbog verskog zastrašivanja. U aprilu je berlinska omladinska radnica Volfgang Bišer upozorila da neke škole proizvode ono što je opisala kao „mini-islamiste“, tvrdeći da učenici vrše pritisak na muslimanske i nemuslimanske školske drugove da se pridržavaju strogih verskih običaja.
U Rajnlandu, Karola kaže da se nastavnici sve više osećaju napušteno od strane vlasti.
„Niko iz školske uprave nikada ne dolazi. Ostavili su nas da se sami snalazimo“, rekla je. „A onda političari žele da zatvore srednje škole. Gde će onda deca da idu?“
Nulta Tačka/AJL
