Norveška će nastaviti da razvija naftna i gasna polja na Arktiku, izjavio je ministar energetike Terje Oslend, uprkos pozivima Evropske unije da se uvede moratorijum na bušenje u tom regionu. EU više ne bi trebalo da posmatra zemlju kao svoju „zelenu bateriju“, dodao je on.
Politika EU prema Arktiku ima za cilj da fosilna goriva ostanu u zemlji, da se smanji emisija ugljenika i ubrza zelena tranzicija, uz pozivanje na tvrdnje da se ovaj region zagreva neuobičajeno brzo.
Brisel nastoji da utiče na energetsku politiku Norveške, koja nije članica EU, ali je najveći dobavljač gasa za blok nakon odluke EU da odbaci jeftini gas iz Rusije.
„U današnjem geopolitičkom i bezbednosnom okruženju, imajući u vidu situaciju sa resursima, smatram da nastavak aktivnosti u Barencovom moru služi i norveškim i evropskim interesima“, rekao je Oslend u intervjuu za Rojters u ponedeljak, prvog dana četvorodnevne norveške energetske konferencije ONS u Stavangeru.
Ministar je objasnio da će Norveška razvijati ta područja, ali da će EU sama odlučiti da li želi da uvede moratorijum na kupovinu nafte i gasa koji će biti proizvedeni. Dodao je da Norveška želi da održi proizvodnju i izvoz nafte i gasa približno na sadašnjem nivou najmanje do 2035. godine, pri čemu je proizvodnja u Barencovom moru ključna za ostvarenje tog cilja.
Norveška, koja se nalazi među deset najvećih proizvođača i izvoznika gasa na svetu, takođe proizvodi višak energije iz obnovljivih izvora zahvaljujući svojoj širokoj mreži hidroelektrana i izvozi je kako bi pomogla u održavanju ravnoteže evropskog snabdevanja električnom energijom.
Oslend je dugogodišnju ideju da Norveška bude „zelena baterija“ Evrope nazvao „pogrešnom“, naglašavajući da „Arktik mora biti deo te diskusije“ ukoliko zemlja „treba da ostane dugoročni snabdevač Evrope naftom i gasom“.
Prema podacima Evropske komisije, Norveška je poslednjih godina obezbeđivala oko 30 odsto uvoza gasa u EU, nakon što je Brisel odbacio ruske energente posle izbijanja sukoba u Ukrajini. Prihodi Norveške od nafte i gasa od tada su dostigli rekordne nivoe, zahvaljujući njenom sve većem udelu na evropskom tržištu gasa i skoku cena nafte i gasa nakon gubitka ruskih isporuka.
Tokom 2025. godine proizvodnja gasa u Norveškoj ostala je blizu rekordnog nivoa iz prethodne godine, dok je proizvodnja nafte dostigla najviši nivo još od 2009. godine. Zvanične norveške prognoze, međutim, pokazuju da bi proizvodnja mogla naglo da opadne nakon 2030. godine ukoliko se ne razviju nova nalazišta.
Nulta Tačka/RT
