Šefica EU Ursula fon der Lajen trebalo bi sledeće nedelje, u dugo očekivanom obraćanju Evropskom parlamentu, da iznese planove o tome kako 27-člani blok namerava da ograniči korišćenje društvenih mreža među decom.
Fon der Lajen razmatra ograničavanje korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 13 godina, što je preporučio panel stručnjaka, ili za mlađe od 15 godina, što želi Francuska.
Njena najava uslediće nakon više od godinu dana pritiska brojnih država članica EU, uključujući Dansku i Grčku, a dolazi i nakon zabrane koju je Australija uvela u decembru 2025. godine, postavši prva zemlja u svetu koja je uvela takvu meru. Britanija i druge zemlje sledile su primer Kanbere.
Kritičari društvenih mreža ukazuju na sve veći broj dokaza koji pokazuju negativne posledice ovih platformi po mentalno i fizičko zdravlje dece.
Bez obzira na to šta EU odluči, kasnije ove godine trebalo bi da bude uveden sistem za proveru uzrasta kako bi se osiguralo da ograničenja zaista funkcionišu.
Međutim, Brisel se zbog ovih planova suočava s kritikama sa svih strana. Organizacije za prava dece strahuju da će ograničavanje društvenih mreža ugroziti slobode maloletnika, dok organizacije koje se bave digitalnim pravima upozoravaju na probleme povezane s proverom uzrasta.
„Da bi se zaštitila osnovna prava dece, regulacija mora biti usmerena na platforme, a ne na pristup dece učešću u onlajn prostoru“, rekao je Kristijan Cirhigiri iz Centra za demokratiju i tehnologiju Evropa (CDT Europe).
„Platforme treba da se promene“
Organizacije civilnog društva, uključujući aktiviste za prava dece, strahuju od posledica ograničavanja pristupa društvenim mrežama. Oni tvrde da bi to mladima moglo uskratiti društvene kontakte i resurse koji doprinose njihovom razvoju.
Takva ograničenja „prekršila bi njihova prava na slobodu izražavanja i pristup informacijama, koja su veoma važna prava zaštićena čak i Poveljom Ujedinjenih nacija“, rekao je Cirhigiri za AFP.
Oko 132 organizacije i stručnjaka za prava i mentalno zdravlje takođe se protive potpunoj zabrani. U pismu upućenom fon der Lajen, koje je AFP imao uvid, pozvali su EU da primora velike tehnološke kompanije da učine svoje platforme bezbednijim.
Moguća zabrana ima široku podršku među 27 država članica, ali nije jednoglasna.
„Veoma je teško moralno razumeti zašto bi pristup informacijama trebalo zabraniti“, rekla je za AFP estonska ministarka za digitalna pitanja Liisa-Li Pakosta, koja smatra da bi „platforme trebalo da se promene“.
EU je već upotrebila svoje najmoćnije pravno oružje, zakon o onlajn sadržaju poznat kao Zakon o digitalnim uslugama, kako bi ove godine naložila Fejsbuku, Instagramu i TikToku da promene svoj dizajn koji„izaziva zavisnost“.
Simeon de Bruver iz organizacije za digitalna prava EDRi smatra da suštinski problem nije samo korišćenje interneta među mladima, već neuspeh da se obezbedi bezbedno okruženje.
„Problem je u tome što onlajn prostori omogućavaju predatorima, prevarantima i drugima da lako dođu do mladih, a oni takođe mogu lako postati zavisni“, rekao je.
Zabrinutost zbog provere uzrasta
Australijska zabrana pokazala je kako tinejdžeri mogu da zaobiđu zabranu korišćenjem VPN-a ili prikrivanjem svojih godina.
EU se nada da će njena aplikacija za proveru uzrasta to sprečiti. Korisnici će moći da potvrde svoje godine pasošem, nacionalnom ličnom kartom, preko pouzdanih pružalaca usluga poput banke ili lično, na primer u pošti.
Kritičari tvrde da bi takva aplikacija ugrozila privatnost Evropljana, a istovremeno ograničila slobodu ljudi na internetu, jer bi svi korisnici morali da dokazuju svoje godine.
„Zabrinuti smo zbog efekta odvraćanja koji će provera uzrasta imati na govor korisnika na internetu“, rekao je Cirhigiri za AFP, pošto neki ljudi možda nemaju odgovarajuća dokumenta, dok drugi možda neće želeti da dostave svoje identifikacione podatke.
Brisel insistira da aplikacija „prilagođena korisnicima“ štiti privatnost, jer čuva samo podatak o uzrastu osobe, a ne podatke poput imena ili datuma rođenja.
EU tvrdi da aplikacija neće deliti podatke sa digitalnim platformama i da će alati komunicirati samo kako bi utvrdili da li je korisnik stariji od određene granice.
Aplikacija se zasniva na principu „dokaza bez otkrivanja podataka“, odnosno „zero knowledge proof“, pri čemu se kriptografskim putem daje odgovor „da“ ili „ne“, bez otkrivanja bilo kakvih ličnih podataka.
Međutim, problemi su se pojavili gotovo odmah nakon što je EU u aprilu predstavila nacrt aplikacije, kada su stručnjaci otkrili propuste u zaštiti privatnosti i bezbednosti.
Stručnjak za sajber bezbednost Pol Mur pokazao je kako može da je „hakuje“ za „dva minuta“. U julu je rekao na Iksu da je ponovo uspeo da zaobiđe aplikaciju.
Platforme neće biti obavezne da koriste aplikaciju EU za proveru uzrasta, ali se ona smatra referentnim standardom. Ako je ne koriste, moraće da primene alternativno rešenje koje ispunjava zahteve Brisela.
