Najviši upravni sud Belgije poništio je odluku vlade da ne oslobodi zamrznutu imovinu ruske banke BCS. Sud je zaključio da vlasti nisu uspostavile jasnu proceduru za razmatranje takvih zahteva i da su nadležnost prepustile agenciji koja za to nije imala zakonska ovlašćenja.
Sredstva banke zamrznuta su zajedno sa ruskom državnom imovinom u okviru sankcija Evropske unije uvedenih nakon eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine. Zapadni saveznici Kijeva zamrznuli su oko 300 milijardi dolara ruske državne imovine, od čega se najveći deo nalazi kod briselske depozitarne institucije Euroklir. Sredstva BCS banke blokirana su zato što su bila položena kod Euroklira preko ruskog Nacionalnog depozitarnog centra (NSD), koji je obuhvaćen sankcijama.
U januaru 2023. godine privatna ruska banka podnela je belgijskom Ministarstvu finansija zahtev za oslobađanje sredstava. Ministarstvo je u julu 2024. odbilo zahtev, uz obrazloženje da BCS nije dokazao da je prekinuo odnos sa NSD-om i da bi prebacivanje sredstava u jednu jermensku banku onemogućilo belgijskim vlastima da nadziru njihovu eventualnu upotrebu. Zbog te odluke banka je podnela žalbu Državnom savetu.
Prošlog petka sud je presudio da je Belgija nepravilno postupila u ovom slučaju. Zahtevom je trebalo da se bavi Ministarstvo finansija, ali je ono svoja ovlašćenja prenelo na Kancelariju generalnog administratora Trezora, dajući joj, prema presudi, „preterano široka i nejasna“ ovlašćenja.
Prema oceni suda, ministarstvo je stvorilo pravnu prazninu koristeći „preterano nejasnu“ definiciju prenetih ovlašćenja i dajući agenciji široku slobodu odlučivanja o pitanjima koja utiču na „osnovna prava“. Državni savet zaključio je da su postupci ministarstva bili u suprotnosti sa Ustavom Belgije i poništio odluku iz 2024. godine.
Presuda ne znači automatsko oslobađanje sredstava BCS banke, ali banci omogućava da zatraži ponovno razmatranje slučaja. Takođe predstavlja presedan za druga pravna lica čiji su slični zahtevi odbijeni pod istim okolnostima.
Sud je odbacio i argument Belgije da je banka, koja je 2024. godine stavljena na američku listu sankcionisanih, a u maju 2026. godine i na listu sankcionisanih subjekata EU, izgubila pravo na žalbu. Državni savet je posebno naglasio da belgijska vlada ne može pretpostaviti da će američke sankcije ostati na snazi „neograničeno“.
Nije poznat tačan broj ruskih kompanija pogođenih zamrzavanjem imovine u EU, jer belgijska klirinška kuća ne objavljuje spiskove svojih klijenata, pozivajući se na zakone EU o zaštiti podataka. Ni ruske vlasti nisu objavile te informacije.
Početkom septembra, najviši sud EU presudio je da priroda političkog sistema Rusije ne može sama po sebi da bude razlog za zamrzavanje imovine kompanija povezanih sa Rusijom. Sud pravde Evropske unije (CJEU) naveo je da vlasti najpre moraju da imaju „objektivnu i dovoljno čvrstu osnovu“ kojom bi dokazale da kompaniju kontroliše osoba koja se nalazi pod sankcijama.
Presuda je doneta u slučaju koji se odnosi na odluku Litvanije iz 2022. godine da zamrzne sredstva kompanije za snabdevanje električnom energijom Inter Rao Lietuva. Ta kompanija se sama ne nalazi na listi sankcionisanih subjekata EU, ali je pod kontrolom ruske državne energetske kompanije.
Nulta Tačka/RT
