Istražna misija Ujedinjenih nacija utvrdila je da postoje osnovani razlozi za zaključak da su Sjedinjene Američke Države počinile ratne zločine izvodeći neselektivne napade na civilne ciljeve u Iranu, navodi se u novom izveštaju.
Nezavisna međunarodna misija za utvrđivanje činjenica o Iranu predstavila je svoje nalaze Savetu UN za ljudska prava u četvrtak, fokusirajući se delimično na dva napada koje je opisala kao „karakteristična“ za sukob i koji su uključivali „značajna kršenja“ međunarodnog prava.
Prvi je bio dvostruki napad 28. februara na osnovnu školu u Minabu. Misija je saopštila da su verodostojne informacije potvrdile 157 poginulih, uključujući 123 dece uzrasta 13 godina i mlađe.
Istražitelji su identifikovali oružje kao krstareću raketu za napad na kopnene ciljeve „tomahavk“ (TLAM), koju su tokom sukoba koristile samo SAD. Pozivajući se na dokaze, uključujući interne istrage Pentagona i činjenicu da Vašington nije objasnio incident, misija je zaključila da je škola namerno bila meta napada, očigledno na osnovu zastarelih obaveštajnih podataka.
Lokacija je do 2016. godine bila deo kompleksa Islamske revolucionarne garde (IRGC), ali je škola više od deset godina bila odvojena od vojnog objekta zidom. Istražitelji su naveli da je bilo jasno da je reč o civilnom objektu i nisu pronašli dokaze da je korišćen u vojne svrhe.
Drugi incident odnosio se na napad na sportski kompleks i okolno stambeno područje u Lamerdu, u provinciji Fars. Misija je saopštila da je u napadu poginulo ili povređeno 22 civila, dok su okolne kuće i škola oštećene.
Istražitelji su naveli da je američka precizno navođena raketa „PrSM“ eksplodirala u vazduhu, rasipajući oko 180.000 volframovih kuglica na širokom području.
U oba slučaja, misija je zaključila da je postupanje SAD prevazišlo nemar i predstavljalo ratni zločin izvođenja neselektivnog napada koji je doveo do smrti ili povređivanja civila, odnosno oštećenja civilne imovine. Navela je da SAD nisu na odgovarajući način proverile informacije o ciljevima uprkos riziku po civile.
U izveštaju se takođe navodi retorika visokih američkih zvaničnika, uključujući predsednika Donalda Trampa i ministra rata Pita Hegseta, za koju su istražitelji rekli da ukazuje na „smanjivanje prioriteta ublažavanja štete po civile“ i poštovanja međunarodnog humanitarnog prava.
Hegset je pozvao američku vojsku da bude „smrtonosnija“ i rekao da američke snage neće davati „milost“ svojim neprijateljima, što je izazvalo kritike zakonodavaca i pravnih stručnjaka zbog posledica koje bi takva izjava mogla imati po ratne zarobljenike.
Tramp je više puta kritikovao UN, optužujući ga da nije uspeo da reši međunarodne sukobe i da je pristrasan prema Izraelu, koji se zajedno sa SAD pridružio pokretanju rata protiv Irana. Njegova administracija je takođe povukla Vašington iz nekoliko tela i agencija UN.
Istražna misija je odvojeno optužila iranske vlasti za ozbiljna kršenja tokom gušenja masovnih protesta 2025. i 2026. godine, zaključivši da su neke od zloupotreba predstavljale zločine protiv čovečnosti.
Tramp je javno podržao demonstrante i ponudio im zaštitu SAD, dok je Teheran optužio Vašington da podržava nemire kao deo neuspelog pokušaja promene režima.
Nulta Tačka/RT
