Nemačka Socijaldemokratska partija (SPD) pozvala je na formalnu proveru koja bi mogla da otvori put ka zabrani Alternative za Nemačku (AfD), dok ova desničarska stranka vodi u nacionalnim anketama nakon velikih pobeda na pokrajinskim izborima.
Ova inicijativa usledila je nakon ubedljivih pobeda AfD-a u Saksoniji-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji početkom ovog meseca, gde je stranka osvojila 43,8, odnosno 38,2 odsto glasova. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) nemačkog kancelara Fridriha Merca pretrpela je velike gubitke, uključujući i neuspeh da pređe cenzus od pet odsto u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji.
U utorak su parlamentarni lideri SPD-a iz Bundestaga, pokrajinskih parlamenata i Evropskog parlamenta završili dvodnevni samit u Bremenu tako što su AfD ponovo označili kao „desničarsku ekstremističku partiju“. Optužili su je da ugrožava demokratiju „iznutra“ i da „normalizuje rasizam“.
AfD je odbacio optužbe za ekstremizam. Reagujući ove nedelje na paralelnu inicijativu za moguću zabranu stranke u Hamburgu, lider poslaničke grupe AfD-a Dirk Nokeman nazvao je to „napadom na demokratiju i volju birača“, dok je predloženu radnu grupu odbacio kao „očajnički potez“.
Ova evroskeptična stranka zalaže se za strožu kontrolu imigracije i protivi se podršci Berlina Ukrajini i sankcijama protiv Rusije.
Na saveznom nivou, nemačka domaća obaveštajna služba i dalje vodi AfD kao organizaciju za koju postoji sumnja da je desničarsko ekstremistička.
U februaru je sud u Kelnu blokirao pokušaj te službe da AfD-u dodeli viši status potvrđene desničarske ekstremističke organizacije, do okončanja glavnog sudskog postupka. Nekoliko pokrajinskih organizacija AfD-a već ima tu strožu klasifikaciju.
SPD želi da savezna vlada i pokrajinske vlade do kraja godine formiraju zajedničku radnu grupu koja bi ispitala da li postoje pravni osnovi za pokretanje postupka za zabranu stranke. Pokretanje provere je, kako je saopštio SPD, „pravna nužnost“ i „demokratska obaveza“.
Sam Merc je izrazio skepsu prema pokretanju postupka za zabranu. Kancelar je početkom ovog meseca rekao da je pravna prepreka „veoma visoka“ i ocenio da zabrana AfD-a ne bi rešila probleme za koje njeni birači smatraju da ih imaju.
Prema nemačkom zakonu, samo Savezni ustavni sud može da zabrani neku političku stranku. Za zabranu nije dovoljno da stranka zastupa stavove protivne ustavnom poretku. Ona mora aktivno da nastoji da ugrozi demokratski poredak i da ima potencijal da ostvari svoje ciljeve.
Inicijativa dolazi u trenutku kada je AfD ostvario rekordnu prednost u anketama u odnosu na Mercov blok CDU/CSU. Prema istraživanju INSA, AfD ima podršku od 29,5 odsto, dok CDU/CSU ima 19 odsto, a SPD samo 14,5 odsto. Dve vladajuće stranke zajedno imaju 33,5 odsto, svega četiri procentna poena više od samog AfD-a.
Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel reagovala je na rezultate ankete optuživši CDU da se „grčevito drži nedemokratskog zaštitnog zida“, tvrdeći da ta politika na kraju „uništava Nemačku“.
Izraz „zaštitni zid“ odnosi se na odbijanje drugih velikih nemačkih stranaka da sarađuju sa AfD-om.
Nulta Tačka/RT
