Kriza sa rafinisanim naftnim derivatima i dalje nije rešena, dok se zima na severnoj hemisferi približava.
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je u sredu u Ovalnom kabinetu da svakodnevno razgovara o mogućoj zabrani izvoza dizela, okrivljujući rat Rusije u Ukrajini za pogoršanje problema sa snabdevanjem. Njegova administracija sada vrši pritisak na evropske vlade da oslobode vanredne zalihe dizela kako bi sprečile dalje skokove cena i smanjile rizik od ekonomskog šoka u narednim mesecima.
Rojters javlja da je Trampova administracija zatražila od Nemačke i Francuske da oslobode vanredne zalihe dizela kako bi se napravila rezerva koja bi ublažila pritisak na snabdevanje industrijskim gorivom, ili bi se u suprotnom mogle suočiti sa mogućom zabranom izvoza dizela iz SAD.
Ukupan zahtev predviđa oslobađanje 120 miliona barela dizela tokom narednih šest meseci, prema izvoru iz jedne evropske prestonice kojeg je citirao ovaj medij. To bi predstavljalo oko 660.000 barela dodatne dnevne ponude.
„U najboljem je interesu Evrope da sarađuje sa Sjedinjenim Državama dok istražujemo više načina da povećamo snabdevanje rafinisanim proizvodima i smanjimo troškove za potrošače“, rekao je Rojtersu jedan američki zvaničnik.
Tramp je u sredu u Ovalnom kabinetu upozorio da bi zabrana izvoza „negativno uticala na cene benzina“, ali da bi mogla da smanji cenu dizela. Upozorio je da je rat Rusije i Ukrajine glavni pokretač naglog rasta cena. Rusija je nedavno produžila zabranu izvoza ovog industrijskog goriva.
Analitičarke Goldman Saksa Julija Žestkova Grigsbi i Aleksandra Paulusa, kao i Dan Strajven, naveli su ranije ove nedelje da je „skriveni izvoz“ pomogao da izvoz nafte iz Persijskog zaliva tokom protekle nedelje poraste na 23,3 miliona barela dnevno, čime se vratio na nivoe pre rata. Ipak, izvoz rafinisanih proizvoda i dalje iznosi samo polovinu proseka iz 2025. godine.
Nikil Bhandari, analitičar za energetiku u Goldman Saksu, upozorio je prošlog meseca da će kriza u rafinerijskoj industriji potrajati do 2027. godine, produžavajući pritisak na cene goriva.
Visoke cene dizela širom Zapada nose rizik od izazivanja ekonomskog šoka, smatra Majk MekGlon, viši strateg za robu u kompaniji Blumberg Intelidžens. On je rekao da bi taj šok mogao biti sličan onome koji se dogodio tokom energetske krize 2008. godine.
Možda je prva domina već pala: transportne kompanije sa najslabijim bilansima prve će pokleknuti.
16 američkih transportnih kompanija je bankrotiralo za manje od mesec dana dok cene dizela rastu.
Stručnjak Blumberga za tržišta roba Havijer Blas napisao je ranije na Iksu:
„Evropa se našla pritisnuta sa svih strana kada je reč o rafinisanim proizvodima… posebno dizelu. Deo štete izazvan je ratom SAD i Irana, deo sukobom Ukrajine i Rusije, deo Kinom, a veliki deo je posledica sopstvenih odluka. Odgovor politike: glava u pesku.“
Američki ministar energetike Kris Rajt rekao je u sredu da Trampova administracija očekuje da Evropa vrlo brzo objavi odluke o korišćenju vanrednih zaliha dizela.
