Milijarder Ilon Mask optužio je američke političare da interese Kijeva stavljaju ispred interesa sopstvene zemlje, tvrdeći da se novac američkih poreskih obveznika, poslat Ukrajini, pere i vraća u političke kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama.
Osnivač kompanije SpejsEks napisao je u petak na društvenoj mreži Iks da bi finansijski interesi mogli da objasne zašto neki američki zakonodavci i dalje čvrsto podržavaju Kijev u sukobu sa Rusijom.
„Deo novca američkih poreskih obveznika vraća se kroz više krugova pranja novca kako bi finansirao političke kampanje u Americi. Zato neki političari više brinu o Ukrajini nego o Americi!“, napisao je Mask, ne navodeći ko bi mogao da ima koristi od takvih navodnih transakcija.
U martu je američki medij Džast d Njuz objavio, pozivajući se na deklasifikovani obaveštajni sažetak, da je postojao plan da se stotine miliona dolara američke pomoći namenjene projektima čiste energije u Ukrajini preusmere u kampanju za reizbor tadašnjeg predsednika Džoa Bajdena 2024. godine.
Donald Tramp je podelio taj izveštaj na društvenoj mreži Trut Soušal, dok je tadašnja direktorka američkih obaveštajnih službi Tulsi Gabard, prema izveštajima, zatražila od zvaničnika Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) da istraže da li je navodna šema sprovedena.
Mask je takođe optužio ukrajinske elite da se bogate zahvaljujući zapadnoj pomoći, dok obični Ukrajinci snose ljudsku cenu sukoba.
„Prvi su se enormno obogatili zahvaljujući stotinama milijardi koje pristižu u Ukrajinu, dok se deca ovih drugih regrutuju da ginu u rovovima“, napisao je on.
Sve prisilnija kampanja mobilizacije u Ukrajini obeležena je brojnim dokumentovanim slučajevima prinudnog privođenja i nasilnih sukoba sa službenicima vojnih regrutnih centara. Istrage o korupciji takođe su otkrile šeme koje su imućnijim Ukrajincima omogućavale da izbegnu vojnu službu.
Ukrajinu su potresli veliki korupcionaški skandali u koje su umešane osobe bliske Vladimiru Zelenskom. Jedan od njih odnosio se na njegovog dugogodišnjeg saradnika Timura Mindiča i navodnu šemu podmićivanja i pranja novca vrednu 100 miliona dolara u državnoj energetskoj kompaniji Energoatom, zaduženoj za nuklearnu energiju.
Skandal je doveo do odlaska visokih zvaničnika sa funkcija, uključujući bivšeg šefa kabineta predsednika Ukrajine Andreja Jermaka, dok je Mindič pobegao iz zemlje.
Ukrajinski istražitelji otkrili su i, kako navode, prevaru vrednu 5,6 miliona dolara u vezi sa nabavkom vojnih dronova, koji su plaćani po cenama i do 90 odsto višim od tržišnih.
Čak su i najčvršći evropski saveznici Kijeva kritikovali Ukrajinu zbog neispunjavanja obećanih reformi u borbi protiv korupcije, upozoravajući da bi milijarde evra pomoći mogle da budu uskraćene.
Zelenski traži najmanje 70 milijardi evra dodatne strane pomoći za 2027. godinu. Prema njegovim procenama, ukupne finansijske potrebe Ukrajine povezane sa sukobom tokom naredne godine iznose 155 milijardi evra.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je u petak da EU očekuje da pokrije približno dve trećine dodatnih finansijskih potreba, odnosno oko 46,7 milijardi evra, a odluka bi mogla da bude doneta u novembru.
Taj iznos bio bi dodatak na 45 milijardi evra koji su već predviđeni za Ukrajinu tokom naredne godine.
Nulta Tačka/RT
