Podmorski telekomunikacioni kablovi predstavljaju ključnu civilnu infrastrukturu i sve su češće izloženi pretnjama. Ratovi u Ukrajini i Iranu pokazali su koliko civilna infrastruktura može lako da postane meta napada.
U petak je „Fajnenšel tajms“, pozivajući se na pomorsku obaveštajnu kompaniju Vindvord, objavio da je nekoliko brodova povezanih sa Iranom usporavalo plovidbu ili se zadržavalo iznad trasa podmorskih kablova u Omanskom zalivu, u trenutku kada rastu pretnje njihovog presecanja. Za države saveznice u Persijskom zalivu izazov je dvostruk: zaštititi kablove od sabotaže i istovremeno obezbediti nesmetan rad centara za obradu podataka uprkos pretnjama iranskih dronova.
Međutim, pretnje presecanjem kablova ne postoje samo u Persijskom zalivu. Setimo se 2024. godine, kada su podmorski kablovi u Baltičkom moru, između Finske i Nemačke, bili presečeni, što je izazvalo višenedeljne poremećaje.
Mora postojati rešenje za sabotažu kablova, koja bi mogla da obori delove interneta na nekoliko dana, pa čak i nedelja. To rešenje mogao bi da bude Starlink Ilona Maska.
Mask se u petak popodne sastao sa Ronom Baronom iz kompanije Baron Kapital kako bi razgovarali o nekoliko tema, uključujući širenje Starlink mreže i njen kapacitet prenosa podataka, lansiranja rakete Staršip kompanije SpejsEks, ogromnu fabriku AI čipova pod nazivom Terafab i, naravno, budućnost računarske infrastrukture u orbiti, u trenutku kada se očekuje da demokrate preuzmu kontrolu nad Kongresom.
Vratimo se na ono što bi moglo da bude najbolje rešenje za problem podmorskih telekomunikacionih kablova. Mask je Baronu rekao:
„Starlink verzija 4 imaće deset puta veće kapacitete od verzije 3, koja je sama po sebi deset puta bolja od verzije 2, posebno zahvaljujući laserskim vezama na velikim udaljenostima. Naše laserske veze sledeće generacije imaće kapacitet od 10 terabita u sekundi. Biće 100 puta bolje. A ugradićemo ih po deset.“
Snimak razgovora Maska i Barona na društvenoj mreži Iks podelio je investitor u Teslu Sojer Merit. Mask je u odgovoru naveo:
„Svaki satelit imaće 100 lasera, od kojih će svaki raditi brzinom većom od 10 terabita u sekundi. Sa više od 100.000 satelita, trebalo bi da možemo da nadmašimo podmorske kablove.“
Dodao je: „Brzina svetlosti u svemiru je oko 40 odsto veća nego u kablu, a putanja je direktna, umesto da prati obrise kopnenih masa.“
Drugim rečima, Starlink gradi paralelnu internet infrastrukturu u niskoj Zemljinoj orbiti, koja bi znatno otežala stranim protivnicima da preseku ključne podmorske kablove. To bi važilo bez obzira na to da li bi sabotaža bila izvedena brodom koji vuče sidro po morskom dnu, tajnim timom za specijalne operacije ili posredničkom grupom.
Sve ovo ukazuje na to da bi svemir mogao da postane novo poprište ratovanja tokom tridesetih godina ovog veka.
