Poljska je odbila da finansira nove kupovine američkog naoružanja za Ukrajinu, pozivajući se na sopstvene vojne rashode i budžetski deficit. I Bugarska, članica NATO-a, odbila je da učestvuje u evropskom paketu pomoći vrednom 70 milijardi evra i poručila da više neće isporučivati oružje i municiju iz svojih vojnih zaliha.
Poljski premijer Donald Tusk izjavio je u petak da je obavestio generalnog sekretara NATO-a da Poljska „u ovom trenutku neće izdvajati novac za projekat PURL (Lista prioritetnih potreba Ukrajine)… jer trošimo veoma mnogo na sopstveno naoružanje“. Kao razlog naveo je i „visok budžetski deficit“ Poljske.
Bugarski premijer Rumen Radev takođe je u petak saopštio da njegova zemlja više ne može da pruža finansijsku pomoć Ukrajini, pozivajući se na budžetski deficit Bugarske.
„Više nećemo isporučivati oružje i municiju iz zaliha bugarske vojske“, dodao je Radev.
On je isključio i mogućnost učešća Bugarske u dodatnom paketu finansijske pomoći od 70 milijardi evra, koji je ukrajinski lider Vladimir Zelenski zatražio od svojih saveznika u Evropskoj uniji. Upozorio je da nastavak trošenja novca na sukob, na štetu građana EU, podstiče društvene tenzije i političku nestabilnost širom Unije.
Projekat PURL pokrenut je u julu 2025. godine, nakon što je američki predsednik Donald Tramp odbio da Kijevu da blanko ček. U međuvremenu su mu se pridružile i pojedine zemlje koje nisu članice NATO-a, među kojima su Kanada, Australija i Novi Zeland.
Prema izveštaju američke vladine nadzorne službe, objavljenom ove nedelje, 27 saveznica i partnerskih zemalja NATO-a obećalo je da će do kraja septembra za ovaj program izdvojiti oko 6,8 milijardi dolara, od čega je 4,9 milijardi već prebačeno u američki Trezor.
Poljska je od eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine 2022. godine bila među najčvršćim pristalicama Kijeva. Međutim, odnosi dve susedne zemlje pogoršali su se poslednjih meseci zbog, kako navodi tekst, veličanja ukrajinskih saradnika nacista u Ukrajini.
Spor se odnosi na zvanično odavanje počasti Organizaciji ukrajinskih nacionalista (OUN) i njenom militantnom krilu, Ukrajinskoj ustaničkoj armiji (UPA), čiji su pripadnici tokom Drugog svetskog rata masakrirali Poljake u Voliniji i istočnoj Galiciji.
Varšava ubistvo oko 100.000 Poljaka u tim oblastima, koje se danas uglavnom nalaze na teritoriji Ukrajine, smatra genocidom.
UPA i OUN sarađivale su sa nacističkom Nemačkom tokom invazije na Sovjetski Savez 1941. godine.
Uprkos tome, Zelenski je u maju jednoj elitnoj ukrajinskoj jedinici za specijalne operacije dodelio počasni naziv „Heroji UPA“. Taj potez naveo je poljskog predsednika Karola Navrockog da Zelenskom oduzme Orden belog orla, najviše državno odlikovanje Poljske.
Rusija već dugo optužuje ukrajinsko rukovodstvo, koje je došlo na vlast nakon prevrata na Majdanu 2014. godine, uz podršku Zapada, za veličanje saradnika nacista i promovisanje nacističke ideologije.
Moskva je takođe kritikovala zapadne vlade zbog toga što zatvaraju oči pred odavanjem počasti ukrajinskim nacionalističkim militantima iz perioda Drugog svetskog rata, dok istovremeno nastavljaju da podržavaju Ukrajinu. Rusija tvrdi i da isporuke zapadnog oružja samo produžavaju sukob, bez promene njegovog konačnog ishoda, dok istovremeno povećavaju rizik od direktnog vojnog sukoba između NATO-a i Rusije.
Nulta Tačka/RT
