EKSKLUZIVNO: NISU SE RAZDVAJALI! DNEVNICI POSETILACA OTKRIVAJU DA JE PEDOFIL EPŠTAJN POSETIO BIVŠEG PREDSEDNIKA KLINTONA NAJMANJE 17 PUTA
• Dnevnici posetilaca koje je ekskluzivno prikupio DailyMail.com otkrivaju da je pedofil Džefri Epštajn posetio Belu kuću najmanje 17 puta tokom prvog mandata Bila Klintona između 1993. i 1995.
• Dokumenti, objavljeni kao deo zahteva FOIA, pokazuju da je Epštajn primljen kao gost 14 puta i da je u tri navrata imao dve posete u jednom danu
• Velika većina Epštajnovih poseta bila je Zapadnom krilu, što sugeriše da se sastajao sa predsednikom
• Pokojnog finansijera pozivali su neki od najviših Klintonovih savetnika i pomoćnika, uključujući Roberta Rubina koji je kasnije služio kao Klintonov ministar finansija
• Iako Epštajnovi zločini nisu bili poznati javnosti sve do njegovog hapšenja 2006. godine, posete su se desile otprilike u vreme kada je njegova navodna madam Gilejn Maksvel navodno nabavljala maloletne devojčice za njega.
• Prema evidenciji, Epštajn je prvi put primljen kao gost 25. februara 1993. – samo mesec dana nakon Klintonove inauguracije – nakon što ga je pozvao Robert Rubin, tadašnji pomoćnik predsednika za ekonomsku politiku
• Sledeći put je posetio Belu kuću 29. septembra 1993. na prijemu koji je organizovalo Istorijsko udruženje Bele kuće nakon što je donirao 10.000 dolara, na kom je fotografisan kako prisustvuje sa Gilejn Maksvel
Pristup Džefrija Epštajna Beloj kući i Klintonovima razotkriven je evidencijama posetilaca koje je ekskluzivno nabavio DailyMail.com, a koji otkrivaju da ih je pedofil posetio najmanje 17 puta tokom prvih nekoliko godina mandata bivšeg predsednika.
Epštajn, koji je umro 2019, posećivao je Bila Klintona u vili tokom tri godine, a prvi poziv stigao je samo mesec dana nakon njegove inauguracije u januaru 1993.
Dnevnici pokazuju da se pokojni finansijer pojavio 14 puta, čak je napravio dve posete u jednom danu u tri različite prilike.
Epštajna su pozvali neki od najviših Klintonovih savetnika i pomoćnika, uključujući i jednog koji je kasnije služio kao ministar finansija, prema evidenciji.
Dokumenti otkrivaju da je velika većina Epštajnovih poseta navodila da ide u Zapadno krilo, što znači da postoji velika verovatnoća da će se sastati sa Klintonom.
Ovo otkrivanje ponovo postavlja preispitivanje Klintonovog prijateljstva sa Epštajnom, za koga se znalo da je vozio bivšeg predsednika svojim privatnim avionom – poznatim kao „Lolita ekspres“ – desetine puta nakon što je napustio funkciju.
Kada se Epštajn obesio u zatvoru nakon hapšenja 2019. godine, Klinton je tvrdio da ne zna „ništa o strašnim zločinima“ koje je njegov prijatelj izvršio.
I dok Epštajnovi zločini nisu postali javna saznanja sve do njegovog hapšenja 2006. godine, posete Beloj kući bi se desile u istom vremenskom periodu kada je njegova navodna gospođa Gilejn Maksvel optužena da je za njega regrutovala maloletne devojke.
Maksvel (59) optužena je da je bila Epštajnov regruter između 1994. i 2004. godine, u periodu tokom kojeg je izgledalo da je pedofil stekao poverenje najmoćnijeg čoveka u naciji.
Klintonova istorijska pobeda nad Džordžom H.W. Bušom na izborima 1992. otvorila mu je put da odsluži dva mandata u Beloj kući i postane jedan od najuspešnijih demokrata u istoriji SAD.
U međuvremenu, Epštajn se još uvek etablirao kao finansijski menadžer i nedavno je napustio Towers Financial, agenciju za naplatu dugova koja će propasti 1993. zbog Ponzi šeme od 450 miliona dolara, najveće u SAD u to vreme.
Stiven Hofenberg, koji je vodio kompaniju sa Epštajnom, osuđen je na 20 godina zatvora. Epštajn nikada nije uhapšen niti optužen.
Epštajn je upoznao Maksvelovu početkom 1990-ih i njih dvoje su se nakratko zabavljali pre nego što je ona na kraju postala upravnik njegove vile u Palm Biču i, kako tužioci navode, vrhunski regruter maloletnika.
Tokom naredne decenije stekao je zamke plejboja milijardera: njegovo privatno ostrvo na Karibima, vilu vrednu 75 miliona dolara u Njujorku koja je bila najveća privatna rezidencija u gradu u to vreme, i njegov ranč u Novom Meksiku.
Stekao je i prijateljstvo Vilijema Džefersona Klintona.
Izveštaji su tvrdili da je Klinton bio čovek koji je se sam progurao kroz život i da je možda bio privučen Epštajnu jer su imali sličan put.
Kako je Epštajn navodno rekao svojim prijateljima: „Ulažem u ljude – bilo da je u pitanju politika ili nauka. To je ono što ja radim”.
1993: PRVE EPŠTAJNOVE POSETE
Dnevnike posetilaca je dobio DailyMail.com iz Klintonove predsedničke biblioteke u skladu sa nizom zahteva FOIA.
Oni pokazuju da je Epštajnova prva poseta Beloj kući i Klintonovima bila 25. februara 1993. godine i da je osoba koja je uputila poziv navedena kao ‘Rubin’. Lokacija posete je navedena kao ‘WW’ ili Zapadno krilo.
Najistaknutiji Rubin u Beloj kući u to vreme bio je Robert Rubin, koji je preuzeo funkciju direktora Nacionalnog ekonomskog saveta kada je Klinton preuzeo dužnost.
Rubina je Klinton toliko favorizovao da je u januaru 1995. imenovan za ministra finansija.
Rubin je nastavio da služi kao predsedavajući Saveta za spoljne odnose (CFR), istraživačkog centra za međunarodne odnose, između 2007. i 2017.
Epštajn je bio član CFR-a od 1995. do 2009. godine i donirao je 350.000 dolara toj organizaciji, novac koji je kasnije dat organizaciji koja se bori protiv trgovine ljudima.
Dnevnici pokazuju da je Epštajn primljen u posetu Beloj kući u 9:19 tog dana, kada je Klinton planirao da se sastane sa Rubinom u 13:45, prema predsednikovom dnevnom rasporedu.
Nije jasno da li je Epštajn prisustvovao sastanku.
Kada je DailyMail.com nazvao Rubinovu kuću, njegova žena je rekla da „nazove njegovu kancelariju“ pre nego što je prekinula vezu.
Portparolka Rubina je rekla: “Koliko se gospodin Rubin seća, on se nikada nije sreo niti razgovarao sa gospodinom Epštajnom”.
Epštajnova sledeća poseta bila je 29. septembra kako bi prisustvovao prijemu koji je organizovalo Istorijsko udruženje Bele kuće nakon što je donirao 10.000 dolara za pomoć u renoviranju zgrade.
Bio je to jedan od najranijih slučajeva da je Epštajn koristio filantropiju da bi dobio pristup moćnim muškarcima, taktiku koju će kasnije uveliko primeniti nakon osude 2006. za seks sa maloletnim devojkama.
Fotografije sa događaja pokazuju kako se Epštajn i Klinton rukuju, a obojica se široko smeju.
U pozadini se vidi Maksvel, koja je prisustvovala sa Epštajnom, kako pažljivo gleda u Klintona.
Druga fotografija prikazuje Klintona kako zajedno razgovara sa Maksvelovom i Epštajnom dok se gosti šetaju oko njih.
Socijalna sekretarka Bele kuće En Stok, koja je bila navedena u Epštajnovoj maloj crnoj knjizi, bila je kontakt za prijem.
Stock je bila koristan saveznik Epštajnu i kada je napustila tu ulogu u avgustu 1997. godine, bivši predsednik je rekao da je to za njega ‘lični gubitak’.
Osoba koja je odobrila posetu Maksvelovoj bila je „Retboun“, što se čini da je Linda Retboun, koja je u to vreme bila specijalni pomoćnik šefa kabineta.
Stock nije odgovarala na poruke u kojima se traži komentar, kao ni Rathbone.
Epštajnova treća poseta Beloj kući bila je 17. decembra, a autoritet za prijem bio je „Mortman“, što se čini da je Liza Mortman, pomoćnica direktora za medijske poslove u to vreme.
Epštajn je ušao u Belu kuću u 9:27 ujutro, a Klintonov predsednički raspored za taj dan pokazuje da su on i Hilari Klinton u 10:10 prisustvovali najavi donacije od 500 miliona dolara za unapređenje obrazovanja od Voltera Anenberga, pokojnog milijardera izdavača.
Grant je u to vreme bio najveći te vrste i Klinton ga je pohvalio pred gomilom ljudi, rekavši da to „nije moglo doći u bolje vreme“.
Iako nije jasno da li je Epštajn prisustvovao događaju, to je upravo vrsta veze filantropije i moći koju je koristio da bi ostvario svoje ciljeve.
Među ostalim učesnicima su bili senator Ted Kenedi, Ričard Rajli, koji je u to vreme bio sekretar za obrazovanje, i reformator obrazovanja Ted Sizer.
Mortman nije odgovarala na pozive za komentar.
Epštajnova četvrta poseta Klintonovima u Beloj kući bila je 21. decembra i potpisao ga je ‘Keli’.
Drugi detalji se ne navode, ali, što je intrigantno, Klintonova majka se zvala Virdžinija Klinton Keli i u to vreme je još uvek bila živa – sledećeg meseca je umrla od raka.
Dnevnici posetilaca pokazuju da je Epštajnovo odredište bilo Zapadno krilo i da je stigao u 12:16 popodne.
Tog jutra Klinton je prisustvovao memorijalu na nacionalnom groblju u Arlingtonu za žrtve Pan Am leta 103 i vratio se u Belu kuću do 23:15.
Ostao je u Ovalnoj kancelariji do 14 časova za „Vreme za ručak/telefon i kancelariju“, ostavljajući veliki prozor u kojem je mogao da se sretne sa Epštajnom.
DESET POSETA 1994. GODINE
Ogromna većina Epštajnovih poseta – ukupno 12 – došla je tokom 1994. godine.
Prva je bila 24. marta i odobrio ju je ‘Midlton’, a to je bio Mark Midlton, koji je u to vreme bio specijalni pomoćnik predsednika.
Takođe je bio pomoćnik šefa kabineta Tomasa F. ‘Maka’ Meklartija.
Midlton, koji je napustio Belu kuću u februaru 1995. godine, optužen je da se postavio kao međunarodni trgovac, upravo ona vrsta osobe koja bi se dopala Epštajnu.
Istraga Bele kuće je 1996. godine otkrila da je Midlton zloupotrebio svoj položaj kako bi impresionirao poslovne klijente i da mu je zabranjen pristup vili bez odobrenja višeg predstavnika.
Midlton je negirao te tvrdnje.
Dnevnici posetilaca pokazuju da je 24. marta 1994. Epštajn stigao u 15 časova i da je u to vreme Klinton već otišao u posetu Pope Air Force Base u Fort Bragu, Severna Karolina, nakon čega je usledio privatni događaj u Dalasu, Teksas.
Drugo ime koje je istaknuto u Epštajnovim posetama 1994. je „Juing“, što je bila Karen Juing, koja je radila u kancelariji šefa osoblja.
Izvor je rekao da je ona bila umešana u slanje imena posetilaca koje treba da proveri Tajna služba i da je Epštajn bio tamo da vidi Midlton, a ne nju.
Dnevnici pokazuju da su se neki od Midltonovih sastanaka sa Epštajnom desili u sobi 176 koja je bila u staroj zgradi izvršne kancelarije, a ne u Beloj kući.
Izvor je rekao da je Midlton tražio salu za sastanke pored Bele kuće, koja se nalazila u Zapadnom krilu, kako bi mogao da impresionira svoje goste blizinom Ovalne kancelarije.
Izvor je rekao: „Mark je pokušavao da izgleda veći nego što jeste. Pokušavao je da se predstavi kao da ima više moći nego što je zaista imao u Beloj kući”.
„Mark je znao da Epštajn upravlja novcem Les Veksnera“, misleći na milijardera, osnivača L Brands i Victoria’s Secret.
„Godine 1994. bili su izbori na sredini mandata, Klintonu je trebao novac, a Mark je mislio da može dobiti nešto od Veksnerovog novca”.
„Mark je želeo da se postavi kao tip koji može da dovede takve vrste velikih donatora“, rekao je izvor.
Izvor se seća da je Epštajn bio ‘veoma šarmantan’, ali to je bilo normalno za ljude koji žele da dobiju pristup predsedniku.
Izvor je rekao: „Nije se obukao baš pametno i nosio je farmerke i belu košulju na dugmad”.
„Jednom je razgovarao sa mnom i tvrdio da je bio mornarska foka. Upravo sam pročitao knjigu o SEAL pa sam znao kako da proverim da li govori istinu i pitao ga: ‘Koji je bio tvoj broj razreda?’
„Pravi SEAL bi mogao da odgovori na to u sekundi, ali Epštajn nije mogao. Pogledao me je i nasmešio se, a njegovo lice je reklo: ‘Imaš me’. Samo sam mu se osmehnuo i krenuli smo dalje”.
Prema izvoru, među ljudima koje je Epštajn sretao na svojim putovanjima u Belu kuću bio je Džordž Mičel, bivši senator koji je u to vreme bio lider većine u Senatu.
Mičel je kasnije služio kao specijalni izaslanik SAD za bliskoistočni mir pod predsednikom Obamom i bio je među moćnim ljudima, koga je žrtva Epštajna pomenula, i za koga je Virdžinija Roberts tvrdila da ju je pedofil njemu iznajmio za seks.
Mičel je uvek negirao bilo kakav nečastan posao.
Epštajnova sledeća poseta bila je 20. aprila 1994. i prijavljena je u 15 časova.
Klinton je bio u Ovalnoj kancelariji do 15:15 tog dana kada je započeo seriju brifinga sa visokim osobljem.
Sledećeg dana, 21. aprila, Epštajn je bio u dve posete Beloj kući istog dana, obe koje je potpisala Juing, u 17 i 19 časova.
U oba slučaja njegovo odredište je bilo Zapadno krilo.
Klintonov dnevni raspored prikazuje ga ili u Ovalnoj kancelariji na brifinzima ili da prisustvuje prijemu za Savetodavni komitet za eksperimente sa zračenjem na ljudima.
U 19 časova Klinton je stigao u Blair House na prijem za premijera Grčke i vratio se u Belu kuću do 20 časova, što znači da je još uvek mogao da sretne Epštajna.
Izvor je rekao da su ovakvi dani bili najverovatniji za susret Klintona i Epštajna.
Izvor je rekao: „Mark je verovatno pogledao predsednikov dnevni raspored i rekao: „Vratite se kasnije i pokušaćemo da vas uvedemo tamo da ga vidite”.
„Čak i da je to bilo samo nekoliko minuta, još uvek se sastajete sa predsednikom”.
Četiri dana kasnije, 25. aprila, Epštajn se ponovo vratio u Belu kuću, ponovo u Zapadnom krilu.
Epštajnov dolazak u 17:15 došao je u vreme kada je Klinton imao malo slobodnog vremena u svom rasporedu.
Bivši predsednik je prisustvovao događaju koji je, sa mračnom ironijom, najavio prvu Nacionalnu nedelju prava žrtava zločina i završio je sredinom popodneva.
Nakon toga, u rasporedu piše da je imao ‘slobodne aktivnosti do kraja dana’, što znači da je imao dovoljno vremena da vidi svog prijatelja Džefrija Epštajna.
Epštajn se vratio u Zapadno krilo dva puta u jednom danu 13. maja u posetama koje su potpisali Midlton i Juing.
Njegova prva poseta bila je u 12 časova, a druga u 16 časova, obe su bile za Zapadno krilo.
Klintonov raspored za taj dan pokazuje da ima „ručak, telefon i kancelariju“ od 11:05 do 13:05 u Ovalnoj kancelariji tog dana i kasnije „telefon i kancelarijsko vreme“ u Ovalnoj, oba perioda koja se poklapaju sa Epštajnovom posetom.
7. juna je bilo Epštajnovo sledeće putovanje u Zapadno krilo: Klinton je u to vreme bio u zvaničnoj poseti Francuskoj.
Međutim, Klinton je bio u Beloj kući 28. jula, kada bi se Epštajn vratio u dve posete u jednom danu.
Epštajnova poseta Zapadnom krilu u 14 časova poklopila se sa Klintonovim ručkom i kancelarijskim vremenom u Ovalnoj kancelariji.
Epštajnova poseta u 18:30 poklopila se sa Klintonom koji je prisustvovao sastanku Kongresa, a zatim prijemu u Plavoj sobi nakon čega je usledila večera u Državnoj sobi koju je organizovala En Stok.
Nije jasno da li je Epštajn prisustvovao.
Epštajn je imao dve poslednje posete 1994. godine, od kojih je prva bila 26. septembra i potpisao ju je Midlton. Klinton je u to vreme bio u Njujorku gde je prisustvovao Generalnoj skupštini UN.
Epštajnova sledeća poseta bila je 27. oktobra i prijavila ga je Stock. Klinton je u to vreme bio van zemlje u zvaničnoj poseti Bliskom istoku – tog dana je bio u Jordanu.
Zanimljivo, zapisnici pokazuju da je Epštajnova destinacija bila Istočno krilo, ali Hilari je bila na putovanju sa Klintonom.
Izvor je verovao da je Maksvelova bila u Beloj kući sa Epštajnom tokom leta 1994. u jednoj poseti, iako se njeno ime ne pojavljuje u evidenciji posetilaca.
Midlton nije odgovarao na pozive za komentar. Juing je odbila da komentariše.
PRIJATELJSTVO CVETA
Epštajn je posetio Klintona samo jednom 1995. godine, 28. januara, i ponovo ga je Midlton prijavio, sa vremenom ulaska u 14:45.
Tog dana Klinton je imao ‘slobodno vreme’ od 13:45 do kraja dana, ostavljajući mu dovoljno vremena da vidi Epštajna.
To bi bila poslednja Epštajnova poseta Beloj kući, ali do tada je veza sa predsednikom uspostavljena.
Njih dvojica su počela da se druže van Bele kuće, a dva meseca kasnije, 30. marta, Epštajn je platio do 100.000 dolara da bi prisustvovao prikupljanju sredstava demokrata u Palm Biču gde je bio prisutan Klinton.
Takođe su prisustvovali i zvezda Miami Vice Don Džonson, Deandra Daglas, supruga glumca Majkla Daglasa, pevač Džimi Bafet i milijarder investitor Ron Perelman.
Ubrzo je prijateljstvo između Epštajna i Klintona bilo dovoljno blisko da su zajednički prijatelji doveli finansijera u razgovor.
Britanska članica visokog društva Lin Forester, koja je bila u Klintonovom savetodavnom odboru za nacionalnu informacionu infrastrukturu i u njegovom savetodavnom odboru sekretara za energetiku, napisala je pismo bivšem predsedniku 27. aprila 1995. pozivajući se na Epštajna.
Forester, za koju neki veruju da je upoznala dvojicu muškaraca, napisala je: „Dragi gospodine predsedniče: Bilo mi je zadovoljstvo videti vas nedavno u kući senatora Kenedija”.
„Bilo je previše tema za diskusiju, a premalo vremena. Koristeći svojih petnaest sekundi pristupa da razgovaram o Džefriju Epštajnu i stabilizaciji valute, zanemarila sam da razgovaram sa vama o temi koja mi je bliska i draga. Naime, afirmativna akcija i budućnost”.
Forester je 2000. godine prodala svoju gradsku kuću na Menhetnu za 4,95 miliona dolara anonimnoj korporaciji sa istom adresom kao i Epštajnova kancelarija na Medison aveniji.
Cena je bila 8,5 miliona dolara manja od tržišne vrednosti – Maksvel se ubrzo uselila i ostala tamo do 2016. godine kada ju je prodala za 16 miliona dolara.
KLINTONOVO DRUŽENJE SA EPŠTAJNOM POSLE ODLASKA SA FUNKCIJE
Dnevnici letova iz Epštajnovih aviona pokazuju da je Klinton po odlasku sa funkcije leteo najmanje 26 puta pedofilovim avionom – poznatim kao „Lolita ekspres“ – i čak 10 puta bez beleški Tajne službe.
Putovanja su uključivala obilazak Azije sa sletanjem na nekoliko lokacija u novembru 2003. do destinacija uključujući Rusiju, Oslo, Hong Kong, Šangaj i Peking, pokazuju evidencije.
Klinton je 2002. otputovao u Afriku Epštajnovim avionom sa osramoćenim glumcem Kevinom Spejsijem i komičarem Krisom Takerom.
Fotografije koje je ranije objavio DailyMail.com pokazuju kako Klintona na putovanju masira Chauntae Davies.
Dejvis je bila žrtva Epštajna koja je radila kao stjuardesa i pedofil ju je više puta silovao.
U obraćanju njujorškom magazinu 2002. godine, Klinton je rekao: „Džefri je i veoma uspešan finansijer i posvećeni filantrop sa oštrim osećajem za globalna tržišta i dubokim poznavanjem nauke dvadeset prvog veka”.
„Posebno sam cenio njegove uvide i velikodušnost tokom nedavnog putovanja u Afriku da radi na demokratizaciji, osnaživanju siromašnih, pružanju usluga građanima i borbi protiv HIV/AIDS-a”.
Klinton i Epštajn su bili toliko bliski da je finansijer imao imejl adrese Klintona i 21 broj za njega u svojoj „crnoj knjizi“ kontakata.
Epštajn je donirao više od 94.000 dolara tokom godina kandidatima iz Demokratske stranke, očigledan pokušaj da se kupi uticaj.
Pored toga, Epštajnovi advokati su tvrdili da je on pomogao Klintonu da osmisli Globalnu inicijativu Klinton, njegovu filantropsku organizaciju koja je u fokusu njegovog postpredsedničkog mandata.
Klinton je takođe fotografisan kako grli Epštajnove domaćice na putovanju u njegovu vilu u Njujorku.
U više izveštaja se navodi da je Klinton posetio Epštajnovo ostrvo na Karibima, što je tvrdnja za koju je bivši predsednikov bliski savetnik Dag Bend rekao da je tačna.
Virdžinija Roberts, žrtva Epštajna, rekla je u izjavi iz 2011. da je Klinton posetio Mali Sent Džejms i stigao sa „dve mlade devojke“ iz Njujorka.
Roberts je rekla: “Sećam se da sam pitala Džefrija šta Bil Klinton radi ovde, a on se nasmejao i rekao ‘pa, duguje mi uslugu’.”
„Nikad mi nije rekao koje su to usluge. Nikada nisam saznala. Nisam znala da li je ozbiljan. To je bila samo šala…”
„Davno mi je rekao da mu svi duguju usluge. Svi su jedni drugima u džepu”.
Klintonovi portparoli su uvek oštro negirali te optužbe.
Govoreći za Vanity Fair, Bend je tvrdio da je Čelzi Klinton bila tako bliska sa Maksvelovom jer je „imala pristup jahtama i lepim kućama“ i „Čelzi je to trebalo“.
Zaista, Maksvel je bila pozvana na Čelzijino venčanje 2010. godine u Rajnbeku u Njujorku, a na fotografiji događaja se vidi kako ona naginje glavu niz prolaz kod mlade.
Nakon Epštajnovog samoubistva 2019. godine, Klinton je izdao saopštenje usred besa zbog njegovog prijateljstva sa seksualnim prestupnikom.
Portparol Klintona rekao je tada da „ne zna ništa o užasnim zločinima za koje je Džefri Epštajn priznao krivicu na Floridi pre nekoliko godina, niti o onima za koje je nedavno optužen u Njujorku“.
U saopštenju se navodi: „U 2002. i 2003. godini, predsednik Klinton je imao ukupno četiri putovanja avionom Džefrija Epštajna: jedno u Evropu, jedno u Aziju i dva u Afriku, što je uključivalo zaustavljanja u vezi sa radom Klintonove fondacije”.
