VAKCINE PROTIV KORONA VIRUSA MOGU IZAZVATI SIMPTOME SLIČNE DUGOM KOVIDU
Krajem 2020. godine, Brianne Dressen je počela da provodi sate u onlajn zajednicama za osobe sa dugim kovidom, hroničnim, onesposobljavajućim sindromom koji može da prati borbu sa virusom. „Mesecima sam samo vrebala tamo“, kaže Dresen, bivša vaspitačica u Saratoga Springsu, Juta, „pregledavajući postove sa objavom simptoma koji su bili isti kao moji“.
Dresen nikada nije imala COVID-19. Ali tog novembra, primila je dozu AstraZeneca-ine vakcine kao dobrovoljac u kliničkom ispitivanju. Do te večeri, njen vid se zamaglio i zvuk je postao izobličen – „Osećala sam se kao da imam dve školjke na ušima“, kaže ona. Njeni simptomi su se brzo pogoršavali i umnožavali, na kraju uključujući fluktuacije otkucaja srca, tešku slabost mišića i ono što ona opisuje kao iscrpljujuće unutrašnje električne šokove.
Lekar joj je dijagnostikovao anksioznost. Njen muž, Brajan Dresen, hemičar, počeo je da istražuje naučnu literaturu, očajnički želeći da pomogne svojoj ženi, bivšoj penjačici koja je sada većinu svog vremena provodila u zamračenoj prostoriji, nesposobna da opere zube ili da toleriše dodir svoje male dece.
Kako je vreme prolazilo, Dreseni su pronašli druge ljude koji su iskusili ozbiljne, dugotrajne zdravstvene probleme nakon vakcine protiv COVID-19, bez obzira na proizvođača. Do januara 2021, istraživači u Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH) počeli su da slušaju o takvim izveštajima i pokušali da saznaju više, dovodeći Brianne Dressen i druge pogođene ljude u sedište agencije na testiranje, a ponekad i na lečenje.
Istraživanje je bilo malog obima i nije izvuklo zaključke o tome da li su i kako vakcine mogle izazvati retke, trajne zdravstvene probleme. Pacijenti su imali „vremenske veze“ između vakcinacije i njihovog poljuljanog zdravlja, kaže Avindra Nath, klinički direktor Nacionalnog instituta za neurološke poremećaje i moždani udar (NINDS), koji je predvodio napore NIH-a. Ali „etiološka asocijacija? Ne znam”. Drugim rečima, ne zna da li je vakcinacija direktno izazvala zdravstvene probleme.
Komunikacija NIH-a sa pacijentima izbledela je do kraja 2021, iako Nath kaže da se posao nastavlja iza kulisa. Povlačenje je izazvalo zbunjenost i užas među pacijentima koji su razgovarali sa Science, koji su rekli da su istraživači NIH-a jedini koji su im pomogli. Sada, mali broj drugih istraživača širom sveta počinje da proučava da li se biologija Long Covid-a, koja je sama po sebi još uvek slabo shvaćena, preklapa sa misterioznim mehanizmima koji pokreću određene nuspojave posle vakcinacije.
Prepoznati su još diskretniji neželjeni efekti povezani sa vakcinama protiv COVID-19, uključujući ozbiljan poremećaj zgrušavanja koji se javlja nakon vakcina AstraZeneca i Johnson & Johnson i upale srca, dokumentovano nakon vakcina sa mesindžer RNK (mRNA) proizvođača Pfizer i Moderna. Ispitivanje mogućih neželjenih efekata predstavlja dilemu za istraživače: oni rizikuju da podstaknu odbacivanje vakcina koje su generalno “bezbedne, efikasne i ključne za spasavanje života”. „Morate biti veoma oprezni“ pre nego što vakcine protiv COVID-19 povežete sa komplikacijama, upozorava Nath. „Možete doneti pogrešan zaključak. … Implikacije su ogromne”. A složene i dugotrajne simptome kao što ima Dresen je još teže proučavati jer pacijentima može nedostajati jasna dijagnoza.
U isto vreme, razumevanje ovih problema moglo bi da pomogne onima koji trenutno pate i, ako se veza uspostavi, pomoći im u vođenju dizajna sledeće generacije vakcina i možda identifikaciji onih sa visokim rizikom od ozbiljnih neželjenih efekata. „Ne bi trebalo da budemo skloni neželjenim događajima“, kaže Vilijam Marfi, imunolog sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu. U novembru 2021. u The New England Journal of Medicine, on je predložio da autoimuni mehanizam pokrenut spajk proteinom SARS-CoV-2 može objasniti i simptome Long Covid-a i neke nuspojave vakcine, i pozvao je na više osnovnih istraživanja kako bi se ispitala moguća veze. „Uveravanje javnosti da se sve radi, istraživački, da bi se razumele vakcine važnije je od samo reći da je sve bezbedno“, kaže Marfi. Kao i drugi, on i dalje poziva na vakcinaciju.
Posledice dugog kovida?
Nejasno je koliko se često javljaju neželjeni efekti poput onih koje je imala Dressen. Mrežne zajednice mogu uključivati hiljade učesnika, ali niko javno ne prati ove slučajeve, koji su promenljivi i teško ih je dijagnostikovati ili čak kategorisati. Simptomi takođe uključuju umor, jake glavobolje, bolove u nervima, promene krvnog pritiska i probleme sa kratkoročnim pamćenjem. Nath je ubeđen da su „izuzetno retki“. Ali da li je tako?
Dugi Covid pogađa od oko 5% do 30% onih koji su zaraženi SARS-CoV-2. Istraživači napreduju sa nekoliko ideja o osnovnoj biologiji. Neke studije sugerišu da se virus u određenim slučajevima može zadržati u tkivima i izazvati trajno oštećenje. Drugi dokazi ukazuju na to da bi posledice prvobitne infekcije mogle igrati ulogu čak i nakon što telo očisti virus.
Na primer, dokazi iz studija na životinjama podržavaju ideju da antitela koja ciljaju na protein SARS-CoV-2 – isti protein koji mnoge vakcine koriste za pokretanje zaštitnog imunološkog odgovora – mogu izazvati kolateralnu štetu, primećuje Harald Pruss, neurolog u nemačkom Centru za neurodegenerativne bolesti (DZNE) i Univerzitetskoj bolnici Šarite u Berlinu. Tokom 2020. godine, dok su tragali za terapijama antitela za COVID-19, on i njegove kolege su otkrili da od 18 antitela koja su identifikovali sa snažnim efektima protiv SARS-CoV-2, četiri su takođe ciljala zdrava tkiva kod miševa – što je znak da mogu izazvati autoimune probleme.
Rani klinički podaci ukazuju na sličan pravac. Tokom prošle godine, istraživačke grupe su otkrile neuobičajeno visoke nivoe autoantitela, koja mogu da napadnu sopstvene ćelije i tkiva tela, kod ljudi nakon infekcije SARS-CoV-2. U Nature u maju 2021., imunolozi Aron Ring i Akiko Ivasaki sa Medicinskog fakulteta u Jejlu i njihove kolege prijavili su pronalaženje autoantitela kod akutnih pacijenata sa COVID-19 koja ciljaju na imuni sistem i mozak; oni sada istražuju koliko dugo autoantitela opstaju i da li mogu da oštete tkiva. Ovog meseca, kardiolog iz medicinskog centra Cedars-Sinai, Susan Cheng i hemičarka za proteine Justina Fert-Bober napisale su u Journal of Translational Medicine da autoantitela mogu da traju i do 6 meseci nakon infekcije, iako istraživači nisu povezali perzistentnost autoantitela sa tekućim simptomima.
AKO ČETVRTA DOZA VAKCINE NE VREDI, KAKO ONDA VREDE TREĆA, DRUGA I PRVA?
Delimično da bi razumeo da li ova autoantitela štete ljudima, DZNE proverava cerebrospinalnu tečnost pacijenata sa Long Covid-om na antitela koja reaguju na moždano tkivo miša – ako reaguju, mogli bi da napadnu i ljudska nervna tkiva. U radu koji Pruss i njegove kolege spremaju da podnesu, oni opisuju pronalaženje autoantitela koja napadaju mišje neurone i druge moždane ćelije kod najmanje jedne trećine tih pacijenata. Grupa na Univerzitetu Northwestern je u međuvremenu izvestila u preprintu iz avgusta 2021. da se kod ljudi sa neurološkim komplikacijama nakon COVID-19, podskup T ćelija uporno aktivira kao što bi se desilo sa tekućom infekcijom SARS-CoV-2, što sugeriše neku vrstu aberantnog imunog odgovora ili dugotrajni virus.
Neki istraživači traže još jednog mogućeg krivca za Long Covid: sitne ugruške u krvi. U akutnoj infekciji SARS-CoV-2 mogu se formirati mali ugrušci koji mogu oštetiti ćelije koje oblažu krvne sudove. Resia Pretorius, fiziolog sa Univerziteta Stelenboš u Južnoj Africi, i njene kolege objavile su preliminarne dokaze u avgustu u Cardiovascular Diabetology da mikroskopski ugrušci mogu ostati nakon što infekcija nestane. Oni mogu ometati isporuku kiseonika, što bi moglo objasniti neke simptome dugog Covida kao što je magla u mozgu. Pretorius se sada udružuje sa kolegama kako bi razvila dijagnostiku za ovo mikrozgrušavanje i proučavala načine za njegovo lečenje kod Long Covid-a.
Pretorius kaže da su ona i njene kolege takođe videle pacijente — manje od 20, kako ona procenjuje — sa hroničnim problemima nakon vakcinacije. Ona kaže da to uključuje simptome slične Long Covid-u, kao što je “magla” u mozgu, kao i druge probleme sa zgrušavanjem, kao što je duboka venska tromboza. Uzrok ozbiljnog zgrušavanja krvi nakon vakcina AstraZeneca i Johnson & Johnson ostaje nepoznat, ali Pretorius sumnja da bi sve vakcine protiv COVID-19 ponekad mogle izazvati suptilnije probleme sa zgrušavanjem. Ona kaže da ima preliminarne dokaze da vakcinacija može da dovede do mikrougrušaka, iako u većini slučajeva oni ostaju neprimećeni i brzo nestaju – efekat je koji su ona i njen kolega videli u sopstvenoj krvi i krvi osam drugih zdravih dobrovoljaca, koje su uzorkovali nakon vakcinacije.
Nedodirljiva tema
Istraživanje dugog Covid-a takođe je dovelo Dressens u Nath. U januaru 2021, Brajan Dresen je zatražio pomoć od Nath-a, koji je proučavao Long Covid. Nath je brzo reagovao i zamolio Brianne Dressen da se pridruži tekućoj studiji koju vodi o prirodnoj istoriji inflamatornih bolesti nervnog sistema.
Još desetine pacijenata koji su opisivali komplikacije nakon vakcinacije našli su put do Nath-a i Farinaza Safavija, neurologa iz NINDS-a. „Obećavam vam da ćemo prijaviti vaš problem i druge slučajeve koje sada razmatramo“, napisao je Safavi Danice Herc u martu 2021. Herc, penzionisani gastroenterolog koji živi u južnoj Kaliforniji, razvio je iscrpljujuće nuspojave nakon jedne doze vakcine Pfizer . Visoki zvaničnici američke Uprave za hranu i lekove (FDA), Centra za kontrolu i prevenciju bolesti i kompanije Pfizer, između ostalih, primili su imejl, koji je Herc podelio sa Science.
Tokom prve polovine 2021. godine, Nath i Safavi pozvali su Brianne Dressen i druge u NIH radi testiranja i, u nekim slučajevima, kratkoročnog lečenja, na primer sa visokim dozama steroida ili intravenoznim imunoglobulinom (IVIG), koji mogu da uguše ili moduliraju imune odgovore. Pacijenti su proveli najmanje nekoliko dana podvrgnuti neurološkim, kardiološkim i drugim testovima, uključujući lumbalne punkcije i biopsije kože.
Istraživači NIH-a su „pokušavali da pomognu ljudima“, kaže zdravstveni radnik čiji su simptomi počeli nakon vakcine Pfizer, jedan od četiri osobe u studiji koji su razgovarali za Science. Nath kaže da su 34 osobe bile upisane u protokol, od kojih je 14 provelo vreme u NIH; ostalih 20 je poslalo uzorke krvi i u nekim slučajevima cerebrospinalnu tečnost.
Međutim, kako je vreme prolazilo, pacijenti kažu da su se naučnici NIH-a povukli. Septembarska poseta koju je Brianne Dressen zakazala za dodatno neurološko testiranje pretvorena je u telemedicinski pregled. U decembru, Nath ju je zamolio da prestane da šalje pacijente kod njega. „Najbolje je da takvi pacijenti dobiju negu od svojih lokalnih lekara“, napisao joj je.
Za pacijente je tišina NIH-a bila uznemirujuća, posebno jer su se borili da nađu negu na drugom mestu. Naučnici su „uzeli podatke i ostavili nas da izvisimo“, kaže osoba koja je otputovala u NIH u proleće 2021. „Nemam tretman, nemam pojma šta se dešava sa mojim telom“. Lekari, reklo je nekoliko pacijenata, nisu imali šta da ponude, a ponekad su čak i proglasili da izmišljaju simptome.
Nath je rekao za Science da ustanove NIH-a nisu opremljene za dugotrajno lečenje velikog broja pacijenata. Zdravstveni radnik o lečenju kaže: „Previše je to za dvoje ljudi u NIH-u”.
RODITELJI OGORČENI ZBOG FOTOGRAFIJE NASTAVNIKA KOJI LEPI MASKU DETETU NA LICE
Podaci NIH-a, koji su dokumentovali slučajeve pacijenata, još nisu prijavljeni. Dva vrhunska medicinska časopisa odbila su da objave seriju slučajeva od oko 30 ljudi, koju je Nath prvi put podneo u martu 2021. Nath kaže da razume odbijanje. Podaci nisu bili „uzeti na pravi način; to su bile opservacione studije”. Ovog meseca, naučnici su poslali seriju slučajeva od 23 osobe u treću publikaciju, a Nath kaže da je njegova grupa podnela amandman na Long Covid protokol koji uključuje pacijente sa neželjenim efektima nakon vakcinacije.
Science je kontaktirao FDA, Evropsku agenciju za lekove, Pfizer, AstraZeneca, Modernu i Johnson & Johnson u vezi sa svim informacijama koje su prikupili o ovim neželjenim efektima. Regulatori to nisu komentarisali. Moderna, AstraZeneca i Johnson & Johnson rekli su da ozbiljno shvataju neželjene efekte i dele izveštaje koje dobijaju sa regulatorima. Portparol kompanije Pfizer je napisao: „Možemo da potvrdimo da je to nešto što pratimo”.
Drugi istraživači primećuju da je naučnoj zajednici nelagodno zbog proučavanja takvih efekata. „Svi su kao na prstima oko toga“, kaže Pretorijus. „Razgovarala sam sa mnogo kliničara i istraživača na raznim univerzitetima, i oni ne žele da to diraju”.
Ipak, njena grupa i drugi guraju napred. Pruss je otkrio autoantitela kod nekih pacijenata sa simptomima nakon vakcinacije, ali ne i kod drugih. Nekoliko grupa proučava da li su simptomi nakon vakcinacije kod pacijenata posledica autoantitela na receptor enzima koji konvertuje angiotenzin 2 (ACE2), na koji cilja protein šiljaka. Čeng i njene kolege planiraju seriju slučajeva koja uključuje sofisticirane dijagnostičke testove od kombinacije pacijenata sa Long Covid-om i onih sa nuspojavama nakon vakcinacije. A Pretorius i njena koleginica Chantelle Venter nadaju se da će angažovati najmanje 50 ljudi da proučavaju obrasce zgrušavanja pre i posle vakcinacije.
Na Jejlu, Ivasaki planira da sarađuje sa Nath-om i razmotri bilo kakvu potencijalnu vezu između Long Covid-a i efekata postvakcine, kaže ona. Razgovarala je sa pogođenim pacijentima i njena laboratorija namerava da od njih prikupi uzorke, potencijalno krvi ili pljuvačke. Marfi kaže da je potrebno više rada na životinjskim modelima kako bi se pratila reakcija tela na vakcinaciju. „Moramo ovo da posmatramo u kontrolisanim situacijama“, kaže on.
Pruss traži autoantitela nakon vakcinacije protiv COVID-19 kod miševa. I nastavlja da brine o pacijentima, i postvakcinalnim i postinfekcijskim. Njegova klinika se nada da će uskoro započeti kliničko ispitivanje tretmana koji uklanja većinu antitela iz krvi pacijenta. Međutim, čak i ako dobro funkcioniše, procedura je skupa i možda neće biti široko dostupna.
Pacijenti u problemu
Ljudi sa trajnim zdravstvenim problemima nakon vakcinacije pozdravljaju svaku pažnju na njihovu nevolju. „Imate ovu ružnu mrlju na sebi, a marginalizovani ste i napušteni“, kaže Brianne Dressen. U početku sam se „zaista bojala da ću izazvati oklevanje u vezi sa vakcinom“, dodaje ona.
Drugi pacijenti opisuju protivnike vakcine da tvrde da vakcinisani zaslužuju da umru jer su bili dovoljno glupi da se vakcinišu. Pristalice vakcina im kažu da govoreći rizikuju da naškode drugima, koji mogu odbiti da se vakcinišu i potom umreti od COVID-19. „Zaglavili smo se u ovom užasnom vremenu“, kaže pacijent koji je prošlog proleća otputovao u NIH.
Brianne Dressen je, sa svoje strane, izašla u javnost. Ona kaže da je bila frustrirana kada se pokazalo da regulatori, uključujući FDA, nisu odmah istražili očigledne neželjene efekte. Učestvovala je na konferenciji za štampu u junu 2021. o neželjenim efektima vakcine koju je održao senator Ron Džonson (R–VI), koji je otvoreno govorio protiv vakcinacije protiv COVID-19. „Razgovor sa političarima nije bio naš plan A… ni blizu“, kaže Brianne Dressen. „To je više ličilo na plan J“.
Jana Ruhrlander se takođe oseća tako. Nakon jedne doze vakcine Moderna, diplomirani student mikrobiologije u Kaselu, Nemačka, razvila je simptome uključujući osećaj unutrašnjeg električnog šoka koje je doživela Brianne Dressen, delimičnu paralizu lica, slabost mišića zbog koje je bila prestrašena da ima napade ili moždani udar, intenzivnu žeđ i divlje promene njenih otkucaja srca i krvnog pritiska. Doktori su je odbacili, rekavši da njihovi testovi nisu otkrili ništa loše. Igrala se detektiva, shvatajući da se njeni simptomi preklapaju sa hormonskim sistemom koji se zove renin-angiotenzin-aldosteron sistem koji reguliše krvni pritisak i ravnotežu tečnosti – i u kojem ACE2 igra ključnu ulogu. Nedavno se povezala sa lekarima koji pokušavaju da saznaju da li autoantitela koja ciljaju na taj sistem možda izazivaju njene simptome.
Uprkos njenom iskustvu, „i dalje mislim da su vakcine odlične“, kaže Ruhrlender. A tehnologija mRNA „ima toliko potencijala“. Ali ove nuspojave, koje su se za nju donekle poboljšale, ali nisu nestale, treba priznati i razumeti, kaže ona. „Moramo otvoreno da govorimo o tome“.
Neki od pacijenata koji su razgovarali sa Science kažu da su lekovi koji smanjuju imuni odgovor doneli bar malo olakšanja. Nath je primetio isti fenomen. On se nada da će rezultati kliničkog ispitivanja NIH-a koji testira IVIG i intravenske steroide kod pacijenata sa dugim Covid-om „biti primenljivi na komplikacije povezane sa vakcinom“. Nijedan od pacijenata sa kojima je Science razgovarao nije se potpuno oporavio.
Razumevanje uzroka simptoma postvakcine – i da li rano lečenje može da pomogne u sprečavanju dugotrajnih problema – moglo bi biti ključno za dizajniranje sigurnijih i efikasnijih vakcina, kaže Marfi, kao i potencijalno pružanje naznaka o biologiji Long Covid-a.
Čeng je čula desetine ljudi koji opisuju hronične probleme posle vakcinacije i smatra da je preklapanje njihovih simptoma i simptoma Long Covid-a ubedljivo. Sada, ona želi da se kreće namerno i naučno u potrazi za odgovorima. „Moramo da zadržimo strogost“, kaže ona. „Postoji potpuni nedostatak podataka“.
