RIMSKI KLUB I STUDIJA O KOLAPSU CIVILIZACIJE KOJA ĆE SE DESITI UBRZO
Gaja Herington, savetnica Rimskog kluba, analizirala je studiju MIT-a iz 1972. godine i upozorila da bi ubzo moglo doći do kolapsa naše civilizacije. Na sastanku UN o održivosti pre nekoliko godina, službenik za ekonomsku politiku došao je do Gaje Herington i predstavio se. Uzimajući njeno ime (Gaja je bila starogrčka personifikacija Zemlje i za sve namere i svrhe, majka svega lepog na svetu) za rif hipoteze Gaja o Zemlji kao organizmu Džejmsa Lavloka, primetio je: „Gaja – to nije ime, to je odgovornost”, implicirajući da je ona sudbinski predodređena da se brine o planeti i da na neki način treba da da svoj doprinos.
Herington, holandska istraživačica održivosti i savetnica Rimskog kluba, švajcarskog istraživačkog centra, dospela je na naslovne strane poslednjih dana nakon što je napisala izveštaj koji je, čini se, pokazao da je kontroverzna studija iz 1970-ih predviđala da će se kolaps civilizacije odvijati tokom 2020-tih i 2030-tih godina, a svedoci smo pandemije koja utiče na promenu društva na celoj planeti, a nju će pratiti i ekonomski kolaps kao i nametnute mere usled klimatskih promena.
Dolazeći usred niza alarmantnih ekoloških događaja, od požara na zapadu SAD i Sibira do nemačkih poplava i izveštaja koji sugeriše da prašuma Amazona možda više neće moći da služi kao ponor za ugljenik, Gajin rad predviđa da bi kolaps mogao da dođe oko 2040. ako se trenutni trendovi održe.
LUDILO! TRAŽE SE DOBROVOLJCI KOJI ĆE SE ZARAZITI KORONOM RADI RAZVOJA NOVIH VAKCINA
Istraživanje Heringtonove, zvezde u usponu u nastojanjima da se analiza podataka stavi u središte napora za suzbijanje klimatskog sloma, potvrdilo je mračnije scenarije predstavljene u značajnoj studiji MIT-a iz 1972. godine, The Limits to Growth, koja je predstavila različite ishode o tome šta bi se moglo dogoditi kada se rast industrijske civilizacije sudari sa ograničenim resursima.
Sada, sa klimatskom krizom koja povećava učestalost ekstremnih vremenskih događaja, a mnogi pojedinačni događaji pokazuju da su pogoršani globalnim zagrevanjem, Rimski klub, izdavač originalnog MIT papira, vratio se studiji.
„Iz perspektive istraživanja, smatrala sam da bi provera podataka višedecenijskog modela u odnosu na empirijska zapažanja bila zanimljiva vežba“, rekla je Herrington, analitičar održivosti u računovodstvenom gigantu KPMG koji je nedavno opisao emisije gasova staklene bašte kao „zajednički, egzistencijalni izazov”.
„Naučnici sa MIT-a rekli su da moramo odmah da reagujemo kako bismo postigli glatku tranziciju i izbegli troškove“, rekla je Herington za Gardijan ove nedelje. „To se nije dogodilo, tako da vidimo uticaj klimatskih promena“.
Od objavljivanja, The Limits to Growth je prodat u više od 30 miliona primeraka. Objavljen je samo četiri godine nakon Populacione bombe Pola Erliha koja je upozoravala na skori kolaps stanovništva. Sa MIT-om koji nudi analizu i drugim predviđanjima opterećenih propašću, oba su pomogla da se podstaknu ekološki pokreti tog doba, od Greenpeace-a do Earth First!
Herington, 39, kaže da je preuzela ažuriranje (dostupno na veb stranici KPMG-a i pripisano njegovom izdavaču, Yale Journal of Industrial Ecology) nezavisno „iz čiste radoznalosti u pogledu tačnosti podataka“. Njeni nalazi su bili sumorni: trenutni podaci se dobro poklapaju sa analizom iz 1970-ih koja je pokazala da bi ekonomski rast mogao da se završi na kraju tekuće decenije, a kolaps da dođe oko 10 godina kasnije (u najgorem slučaju).
Tajming Heringtoninog dokumenta, dok se svetske privrede bore sa uticajem pandemije, veoma je predvidljiv jer vlade u velikoj meri nastoje da vrate privrede u uobičajeni rast, uprkos glasnim upozorenjima da je nastavak ekonomskog rasta nekompatibilan sa održivošću.
Ranije ove godine, u radu pod nazivom Beyond Growth, analitičar je jasno napisao: „Usred globalnog usporavanja i rizika od smanjenog potencijala budućeg rasta zbog klimatskih promena, društvenih nemira i geopolitičke nestabilnosti, da spomenemo samo neke, odgovorni lideri se suočavaju sa mogućnošću da rast bude ograničen u budućnosti. A samo budala juri za nemogućim”.
