IMUNOLOŠKO PAMĆENJE PRUŽA DUGOROČNU ZAŠTITU OD KORONA VIRUSA
Izloženost SARS-CoV-2 infekciji ili vakcinaciji stvara imune ćelije koje obezbeđuju dugotrajan imunitet. Ove dugovečne memorijske T ćelije igraju ključnu ulogu u sprečavanju teških slučajeva Covid-19. Istraživači sa Univerziteta u Cirihu su sada otkrili kako se formiraju ove memorijske T ćelije.
Mnoga pitanja o tome kako izlaganje SARS-CoV-2 infekciji ili sprovođenje imunizacije može dovesti do dugotrajnog zaštitnog imuniteta ostaju bez odgovora. Onur Boyman, šef Odeljenja za imunologiju, i njegov istraživački tim na Univerzitetu u Cirihu i Univerzitetskoj bolnici Cirih sada su detaljnije analizirali kako se formira ova dugotrajna zaštita. Zajedno sa istraživačima sa ETH Ciriha, identifikovali su specifične signalne puteve koji određuju kada se imune ćelije razvijaju u takozvane memorijske T ćelije.
Od ubica koji kratko žive do T ćelija dugotrajne memorije
Antitela specifična za viruse koje proizvode B ćelije nisu dovoljna da efikasno zaštite od novog koronavirusa. Ćelijski imuni odgovor na SARS-CoV-2 je jednako važan. Ovde, CD8+ T ćelije specifične za virus igraju ključnu ulogu, jer mogu da identifikuju i ubiju ćelije koje su zaražene virusom. Ove citotoksične T ćelije eliminišu viruse koji su skriveni unutar ćelija domaćina i pomažu u sprečavanju širenja miliona novoformiranih virusa. „Ove T ćelije su obično aktivne samo kratko vreme i brzo nestaju. Kada je u pitanju uspostavljanje dugoročnog zaštitnog imuniteta, važno je da se generišu dugovečne memorijske T ćelije koje se aktiviraju veoma brzo nakon ponovnog izlaganja virusu“, objašnjava Onur Bojman. Ova poslednja sposobnost se naziva imunološka memorija.
Prethodne studije su se fokusirale na celu populaciju CD8+ T ćelija koja se formirala kao odgovor na virus. Bojman i njegov tim su sada uspeli da prate pojedinačne klonove SARS-CoV-2-specifičnih CD8+ T ćelija kod pacijenata sa Covid-19, od akutne virusne infekcije do godinu dana nakon oporavka. Istraživači su takođe uspeli da identifikuju signalne puteve odgovorne za tranziciju CD8+ T ćelija iz ubica čiji je vek trajanja vrlo kratak u dugovečne memorijske ćelije – i pronašli su poseban molekularni potpis.
Imunološki mesindžeri određuju tip ćelije
U svojoj studiji, istraživači su uspeli da pokažu da je potpis CD8+ T ćelija dugovečne memorije već bio prisutan tokom akutne infekcije SARS-CoV-2, i da se ove ćelije mogu razlikovati od svojih kratkotrajnih kolega u ranoj fazi. „Izraziti potpis memorijskih ćelija sadržao je signale imunih mesindžera, kao što su interferoni, koji su važan deo imunološkog odgovora protiv SARS-CoV-2 i takođe doprinose kontroli virusnih infekcija“, kaže Onur Bojman.
Imuni odgovor varira od jednog do drugog pacijenta
Studija pomaže da se otkrije složen način na koji se formira ili ne formira i održava imunološka memorija na SARS-CoV-2. Dok neke infekcije rezultiraju robusnom i dugotrajnom memorijom T ćelija, druge to ne uspevaju. Novoidentifikovani potpis omogućava da se utvrdi koji tip infekcije – npr. blage ili teške, sistemske ili ograničene na mukozne membrane – dovode do trajnog imuniteta. Imunološki odgovor oblikuju i vakcine, koje sadrže različite sastojke i pomoćne supstance. „Dok svi različito reaguju na virus ili vakcinu, ćelijski imunitet igra ključnu ulogu u sprečavanju teških slučajeva Covid-19 i kod vakcinisanih i kod oporavljenih ljudi“, kaže Bojman.
Literatura:
Sara Adamo, Jan Michler, Yves Zurbuchen, Carlo Cervia, Patrick Taeschler, Miro E. Raeber, Simona Baghai Sain, Jakob Nilsson, Andreas E. Moor & Onur Boyman. Potpis CD8+ T ćelija dugovečne memorije u akutnoj infekciji SARS-CoV-2. Nature. 7. decembar 2021. DOI: 10.1038/s41586-021-04280-x
Finansiranje
Studiju su podržali Švajcarska nacionalna naučna fondacija (SNSF), Prioritetni program kliničkih istraživanja CYTIMM-Z Univerziteta u Cirihu (UZH), grant za inovacije Univerzitetske bolnice Cirih (USZ), UZH Pandemic Fund, Botnar Research Centar za zdravlje dece (BRCCH) i Švajcarska akademija medicinskih nauka (SAMS).
Nulta Tačka/UniversityOfZurich
