Veliki skok inflacije u Srbiji! Šta znači nestašica i poskupljenje veštačkih đubriva
„Nedostatak i visoka cena đubriva neće pogoditi samo poljoprivrednike u Srbiji, već i okruženju i drugim zemljama, a uticaće strašno i na povećanje cene svih ratarskih proizvoda, pogotovo onih posejanih u jesen i onih koji će se sejati u proleće“, rekao je agroekonomista Milan Prostran u emisiji „Energija Sputnjika“.
Globalno poskupljenje energenata dovelo je do lančanog poskupljenja u mnogim industrijama, pa tako i u proizvodnji veštačkih đubriva. Zbog poskupljenja prirodnog gasa cena mineralnih đubriva je utrostručena, a veliki problem je i to što na svetskom tržištu vlada nestašica tog repromaterijala.
U Srbiji, gde su veštačka đubriva za manje od godinu dana poskupela više od 100 odsto, a nova poskupljenja uoči proletnje setve tek slede. Problem je i to što zemlja u velikoj meri zavisi od uvoza tih proizvoda. Naša država, u proseku, uvozi između 450.000 i 500.000 tona azotnih đubriva i između 200.000 i 250.000 tona NPK đubriva, uglavnom iz Rusije, Austrije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske.
Srbija uvozi đubriva
Od nekadašnjih sedam, u Srbiji trenutno posluju tri proizvođača mineralnih đubriva: „Eliksir Prahovo“, „Eliksir Zorka“ i PROMIST, koji ne mogu da obezbede dovoljne količine đubriva. Prostran podseća da je Srbija bila zemlja proizvodnje mineralnih đubriva, ali da je sa zatvaranjem fabrika izgubljena visoka proizvodnja:
„Mi smo proizvodili najkvalitetnija, tzv. kompleksna mineralna đubriva, koja su imala sva tri hemijska elementa: azot, fosfor i kalijum, tzv. NPK. Proizvodili smo osnovna mineralna đubriva koja se obično koriste u jesen da bi se zemljište posle dubokog oranja oplemenilo i koristili smo azotna mineralna đubriva za prehranjivanje i negu useva u toku vegetacije. S ovako visokom cenom uništili smo veći deo te industrije.“
Kako dodaje, zbog nedostatka organskog đubriva i nekvalitetnog mineralnog đubriva, kvalitet zemljišta je opao do te mere da je humusni deo, koji je iznosio nešto više od pet odsto, pao ispod 2,5 odsto.
„Zbog raznih loših manipulacija sa sredstvima za zaštitu bilja i drugim hemikalijama, mi imamo 50.000 hektara poljoprivrednog zemljišta koji su potpuno uništeni, nisu više za upotrebu. To što je humusni deo pao s više od pet na ispod 2,5 odsto, znači da je upaljena crvena lampica. To hitno zahteva rešenja. Postoje rešenja poput rekultivacije zemljišta zasejavanjem trava, što radi Zapad“, ističe Prostran.
ZNAMO KUDA OVO VODI! DIVLJAJU CENE OSNOVNIH ŽIVOTNIH NAMIRNICA
Šta je rešenje problema
Da bi ublažila udarac skupog veštačkog đubriva, Vlada Srbije je odlučila da se u narednih šest meseci uvoz azotnog đubriva i bezvodnog amonijaka oslobodi plaćanja carine, što bi trebalo da obezbedi dovoljno veštačkih đubriva za predstojeću setvu i neophodnu proizvodnju u poljoprivredi.
„To su iznuđene mere, jer pokušavate da amortizujete izuzetno visoku cenu. Ja sam čuo podatke u Hrvatskoj, njihovi poljoprivrednici tvrde da je cena za zaštitu bilja i mineralnih đubriva, a oni su sačuvali fabriku u Kutini, porasla za 70 odsto. Zamislite koliko će to imati uticaja na cenu pšenice početkom jula ili na cenu proletnjih kultura koje se kod nas seju na oko dva miliona hektara“, upozorava Prostran.
On predlaže da se ozbiljno razmisli o pravljenju nove velike fabrike veštačkih đubriva, kao i o uvođenju regresa na cenu i da se to shvati kao vanredna, hitna mera:
„Ako to ne uradimo, prvo će poljoprivrednici, verovatno, smanjiti potrošnju. Redukovana potrošnja će uticati na smanjenje roda i ukupan fond i bilans hrane. Ovo pitanje treba shvatiti krajnje ozbiljno. Poljoprivrednici u Hrvatskoj smatraju da će zbog visokih cena inputa sledeće godine bankrotirati. Oni bar imaju EU, koja će im nekim sredstvima amortizovati koliko-toliko taj udar, ali generalno je to danas neizdrživo.“
Dugoročno, situacija sa uvoznom zavisnošću može da se reši samo povećanjem domaće proizvodnje. Tim pre što potrošnja veštačkih đubriva brzo raste, tj. rasla je do ovih poskupljenja. Ratari sada kalkulišu da li će i koliko smanjiti upotrebu veštačkih đubriva, što bi moglo negativno da se odrazi na predstojeće žetve i cene poljoprivrednih proizvoda.
