STUDIJA KOJA OTKRIVA ALUMINIJUM U MOŽDANOM TKIVU KOD OBOLELIH OD MULTIPLE-SKLEROZE, ALCHAJMERA I AUTISTIČNIH LJUDI
Studija iz 2020. godine otkrila je da je sadržaj aluminijuma u moždanom tkivu ljudi sa Alchajmerovom bolešću, naslednom Alchajmerovom bolešću, poremećajem iz autističnog spektra i multiple-sklerozom značajno veći u odnosu na tkiva koja se u studiji koriste kao kontrole.
Može li aluminijum igrati ulogu u ovim, kao i drugim bolestima?
Bezbroj studija koje su urađene o ovoj temi i samom aluminijumu u ljudskom organizmu; koje pokazuju da je aluminijum prisutan u moždanom tkivu čoveka. To je problem sa poznatom činjenicom da je aluminijum neurotoksičan i ne stvara ništa drugo nego pustoš u biologiji. Ovo je čvrsto utvrđeno u naučnoj literaturi. Nema rasprave o tome postoji li aluminijum u moždanom tkivu čoveka, nauka je to potvrdila. Rasprava je sada fokusirana na to koliko je aluminijuma previše. Koliko je aluminijuma potrebno da negativno utiče na zdravlje čoveka?
Studija objavljena u časopisu Priroda( Nature ) upoređivala je sadržaj aluminijuma u ljudskom moždanom tkivu ljudi sa Alchajmerovom bolešću, naslednom Alchajmerovom bolešću, poremećajem iz autističnog spektra i multiple-sklerozom sa zdravim kontrolama. Prema autorima, „detaljne statističke analize pokazale su da je aluminijum značajno povećan u svakoj od ovih grupa bolesti u odnosu na kontrolna tkiva“.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
„Potvrdili smo prethodne zaključke da je sadržaj aluminijuma u moždanom tkivu kod Alchajmerove bolesti, poremećaja spektra autizma i multiple skleroze značajno povišen. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se shvatila uloga koju visoki nivoi aluminijuma igraju u etiologiji ljudskih neuro-degenerativnih i neuro-razvojnih bolesti.“
Naučnici su koristili tkivo dvadeset kontrolnih mozgova zdravih osoba za upoređivanje sa moždanim tkivom ljudi koji su imali dijagnozu navedenih neuro-degenerativnih stanja. Činjenica je da su sve grupe bolesti imale znatno veći sadržaj aluminijuma u mozgu od kontrolne grupe vrlo je zabrinjavajuća. Važno je izdvojiti iz studije, ono što znamo o toksikologiji aluminijuma, je da uopšte nema rasprave o neuro-toksičnosti aluminijuma kod ljudi.
Jednostavno nije dobro imati aluminijum u svom telu.
Studija naglašava:
„Životinjski modeli trovanja( intoksikacija ) aluminijumom reprodukuju neuro-patologije i neuro-razvojne efekte ljudske neuro-degenerativne bolesti, ako ne i same bolesti. Modeli ćelija i „in vitro“ studije pokazuju mehanizme toksičnosti aluminijuma za koje je poznato da su uključeni u ljudsku neuro-degenerativnu bolest. Možda je informacija koja još uvek nedostaje za razumevanje uloge aluminijuma u svakoj ovde upoređenoj bolesti koliko je aluminijuma previše u moždanom tkivu čoveka. Upoređivanje koje smo ovde napravili između kontrolnog moždanog tkiva koje ne pokazuje znakove neuro-degenerativne bolesti i grupa bolesti … počinje da daje odgovore na ovo pitanje. Samo će daljnja merenja na mozgu više donatora omogućiti konačan zaključak o ulozi koju aluminijum ima u ljudskoj neuro-degenerativnoj bolesti.“
Autori jasno stavljaju do znanja da aluminijum i njegovo prisustvo u moždanom tkivu čoveka „ne mogu biti bez posledica“ sa obzirom na sve što je otkriveno o toksičnosti aluminijuma. Ovdje je velika potreba za daljim proučavanjem i utvrđivanjem koliko aluminijuma mozak i drugi organi, po tom pitanju, mogu podneti pre nego što dođe do štetnih delovanja. Ovi efekti mogu biti kratkoročni, ali i dugoročni, a mogu imati ulogu u neuro-degenerativnim bolestima poput onih koje studija ispituje. Teško je pomisliti da je visok sadržaj aluminijuma u moždanom tkivu ljudi sa ovim bolestima jednostavno slučajnost, pogotovo sa obzirom na činjenicu da je sadržaj aluminijuma u „normalnom“ mozgu znatno manji.
„Jednom kada sagledate sve te podatka zajedno, nakon što vidite da se nivoi poznatog neurotoksičnog metala nakupljaju na tim nivoima, apsolutno je neizbežno da će oni doprineti bolesti kod ljudi.“ Profesor Kristofer Eksli( Christopher Exley ), glavni autor studije
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Eksli je profesor na Univerzitetu Kile( Keele ) i verovatno vodeći svetski stručnjak za toksikologiju aluminijuma. Ekslija i njegov rad podržavaju mnogi naučnici iz celog sveta, ali on se suočava sa potencijalnim zaostatkom u pogledu nastavka istraživanja o aluminijumu i bolestima. Sto naučnika se okupilo i napisalo mu pismo podrške.
U pismu su poručili: „Pišemo kako bismo izrazili zabrinutost zbog mogućeg prekida istraživanja o aluminijumu i bolestima koje su istraživali Kristofer Eksli i njegov naučni tim na vašem univerzitetu (Keele). Smatramo da je rad Kristofer Ekslija, koji je proveo toliko godina u skladu sa prethodnim istraživanjem pokojnog Profesora Birčala( Birchall ) na Univerzitetu Keele bio važna usluga naučnoj zajednici, pacijentima i društvu, u Evropi i globalno. Čvrsto izjavljujemo da je Profesor Eksli uvek branio rigorozna istraživanja nezavisno od komercijalnih sukoba interesa i slobodno je provodio istraživanje bez ikakve kontrole bilo kojeg od njegovih sponzora.“
Ispod je vrlo informativan intervju sa Ekslijem ako želite saznati više o aluminijumu i njegovom taloženju u ljudskom organizmu. Uz napomenu, zapitajte se koji proizvodi i stvari mogu sadržati aluminijum koji bi mogao prineti njegovom nakupljanju u različitim ljudskim organima poput mozga?
Za svaki slučaj..
Simptomi kod trovanja aluminijumom:
- Konfuzija( Zbunjenost );
- Mišićna slabost( Malaksalost );
- Bolovi u kostima, deformacije i prelomi;
- Napadi( konfiskacija );
- Problemi kod govora;
- Spor rast – kod dece..