Ovo nije dobro! Cene proizvodnje u Nemačkoj skočile u nebesa
Cene nemačkih proizvođača porasle su u januaru najbržim tempom od kada se prate moderni podaci, skočivši za 25 odsto i produživši niz naglih povećanja koji će verovatno držati preduzeća pod finansijskim stresom i visokom inflacijom potrošača.
Federalni zavod za statistiku u ponedeljak je pokazao da je najveći deo porasta posledica rastućih troškova energije, za koje su udruženja industrije BDI rekla da prete da ometaju ekonomiju za koju je centralna banka zemlje rekla da se verovatno smanjuje zbog rasta pandemije korona virusa, a koja je izazvana odsustvom radnika.
Rast troškova proizvodnje u fabrikama, koji se smatra vodećim pokazateljem potrošačkih cena, bio je najveći od 1949. godine, kada su osnovane Zapadna i Istočna Nemačka i kada je počelo praćenje posleratnih ekonomskih podataka u zemlji.
Analitičari koje je anketirao Rojters očekivali su da će se ponoviti decembarska cifra od 24,2%. Oštar porast od 18,4% i 19,2% zabeležen je u oktobru i novembru, respektivno.
Taj niz skokova u merama PPI, preduzetih pre nego što se proizvodi dalje prerađuju ili prodaju, sugeriše „pritisak u inflacionom cevovodu ostaje visok,“ rekao je ekonomista Commerzbank Ralph Solveen.
„Očekujemo da će se stopa (potrošačke) inflacije u Nemačkoj kretati oko 5% u jesen,“ dodao je, jedan procentni poen više od prosečne prognoze ekonomskog instituta Ifo za 2022. godinu.
Analitičar LBBV-a Jens-Oliver Niklasch složio se da je „verovatno da će trgovci na malo preneti barem deo ovoga (PPI pritisak) na krajnje potrošače“.
Odvojeno, Bundesbanka je upozorila na paralelne pritiske na ekonomsku aktivnost zbog Covuda-19, rekavši da će novi talas infekcija koji sprečava mnoge da odu na posao verovatno uzrokovati smanjenje bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu u nizu između januara i marta.
„Za razliku od prethodnih talasa … mere suzbijanja i promene ponašanja verovatno nisu samo aktivnosti u sektoru usluga,“ Nemačka centralna banka napisala je u mesečnom izveštaju, dok je prognozirala oporavak na proleće.
„Umesto toga, odsustvovanje sa posla povezano sa pandemijom će verovatno značajno umanjiti ekonomsku aktivnost iu drugim sektorima.“
ECB DILEMA
Ekonomski obrazac u najvećoj ekonomiji evrozone se replicira i drugde u bloku jedinstvene valute, što komplikuje zadatak Evropske centralne banke da osmisli neometanu tranziciju nazad ka svom cilju potrošačke inflacije od 2% u isto vreme visokih ali promenljivih pritisaka na cene i prepreka rastu.
ECB je ovog meseca po prvi put otvorila vrata za povećanje kamatnih stopa u 2022. godini i trebalo bi da u martu odluči koliko brzo će ukinuti šemu kupovine obveznica u srcu svog programa monetarnih stimulacija.
Tvrdi se da dugoročni trendovi inflacije ostaju iskrivljeni naviše zbog prolaznih faktora, posebno troškova energije, za koje je statistička služba rekla da su u Nemačkoj u januaru porasli 66,7% na godišnjem nivou.
BDI je u ponedeljak saopštio da ti troškovi, koji ne pokazuju znake smanjenja, prete da osakate ekonomiju i pozvao je na akciju vlade kako bi se obezbedilo da nemačke kompanije ostanu globalno konkurentne.
U istraživanju više od 400 kompanija, skoro dve trećine je reklo da rastući troškovi energije predstavljaju snažan izazov, dok je skoro četvrtina rekla da ugrožavaju njihovo postojanje, navodi se u saopštenju.
Bez troškova energije, nemačke proizvođačke cene su u januaru porasle za 12%.
