Istorija uživo: Biohemijski i nuklearni RAT
Piše: Aleksandar Šargić
Osam godina nakon što je sa vlasti u Ukrajini svrgnut legalno izabrani predsednik Janukovič, te nakon što je započeo progon ruskog i rusofonog stanovništva Ukrajine, Ruska federacija je započela specijalnu operaciju u ovoj državi 24.02.2022. godine. Dva su ključna razloga ruske vojne intervencije:
1. Namera vlasti u Ukrajini da pristupi NATO-u čime bi na ruske granice bilo dovučeno ofanzivno oružje dalekog dometa;
2. Namera vlasti u Ukrajini da izvrši invaziju na Donjecku Narodnu Rpubliku (DNR) i Lugansku Narodnu Republiku (LNR) koje su na referendumu 2014. godine izglasale nezavisnost od Ukrajine.
U vreme Donalda Trampa (2016-2020.) pitanje Ukrajine je praktično skinuto sa dnevnog reda važnih svetskih problema. Bilo je to četiri godine relativnog mira i zatišja, četiri godine odlaganja sukoba. One su Putinu pomogle da kupi vreme i preorjentiše rusku privredu na način da postane potpuno samostalna i nezavisna od drugih država sveta. Povećana je proizvodnja hrane i energenata. Zbog ekonomskih sankcija koje traju od 2014. kada je Rusija vratila pod svoju državnu kontrolu Krim, vlasti ove države morale su da podstaknu otvaranje niza fabrika koje su započele proizvodnju svega onoga što je Rusija ranije uvozila.
Povratkom agresivne globalističke političke vrhuške na vlast u Americi prekršena su sva ranija obećanja davana ruskim predsednicima da NATO neće doći na ruske granice. Stoga je, prema izjavama ruskih zvaničnika, Moskva odlučila da ne čeka neprijatelja kao u Drugom svetskom ratu već da krene u ofanzivu. Operacija je zapravo počela priznavanjem nezavnisnosti DNR i LNR u njihovim administrativnim granicama. U trenutku priznavanja 21.2.2022. ove dve republike su kontrolisale oko trećine svog administrativnog prostora dok je dve trećine bilo pod kontrolom ukrajinske vojske. Na ovom prostoru stacionirano je oko 60.000 vojnika sa namerom da, kako je kasnije otkriveno, 8. marta 2022. krenu u ofanzivu, neku vrstu ukrajinske „Oluje“ i očiste DNR i LNR od ruskog i rusofonog stanovništva.
Očekivalo se da Rusija interveniše na način zaštiti i oslobodi zauzete teritorije DNR i LNR. Međutim, 24.02.2022. ruska vojska ušla je u Ukrajinu iz nekoliko pravaca:
1. sa severa prema Kijevu;
2. sa istoka prema Sumiju i Harkovu;
3. sa jugoistoka prema delovima LNR
4. sa Krima prema Hersonu i Melitopolju
5. sa zapada i iz Pridnjestrovlja prema Odesi
Prvi cilj Rusije bile su nuklearne elektrane u Ukrajini. Prva je pod kontrolu stavljena ona u Černobilu (na severu države) gde postoji velika količina nuklearnog otpada. Kasnije su pod kontrolu stavljene i druge, a posebno treba istaći onu u Energodaru (na krajnjem jugu). Nakon osvajanja ključnih nuklearnih postrojenja saopšteno je da je Ukrajina imala sve neophodne delove za sastavljanje atomske bombe, te da određeni resursi postoje na Institutu u Harkovu koji je još pod kontrolom Kijeva, ali je sada okružen ruskim snagama.
Drugi važan cilj koji je ostvaren bio je osvajanje kanala na reci Dnjepar koji su ukrajinske vlasti pregradile čime su onemogućile građane Krima da imaju pijaću vodu. Čak 80% potreba Krima za vodom bilo je blokirano. Blokiranje Severnokrimskog kanal je tipičan nacistički postupaka ukrajinskih vlasti zbog kojeg su građani Krima imali vodu svega 4 sata dnevno u proteklim godinama.
Treći cilj Rusije bilo je stavljanje najvećih gradova u obruč kojim bi se ukrajinska vojska naterala na predaju, bez civilinih žrtava. Već u prvih nekoliko dana specijalnom operacijom su uništeni glavni aerodromi i veliki deo protivvazdušnih sistema te je ruska strana mogla avionima i dalekometnim raketama udariti po gradovima. No, ovakav scenario nije bio ni u jednom trenutku na stolu, a pogotovu zbog činjenice da u svim opkoljenim gradovima, sem Kijeva, živi rusko i prorusko stanovništvo.
Stanje na Istočnom frontu na dan 9.3.2022.
Zaključno sa 6.martom oslobođena je praktično cela Luganska Narodna Republika, sem urbanog dela grada Severodonjeck. Narodna milicija LNR počela je oslobađanje nekih mesta u DNR. Istog dana Mariupolj, najveći grad na Azovskom moru i jedina prava luka, odsečen je i od mora i od ostatka Ukrajine širokim obručem. Otpočeli su pregovori dve strane kako bi se napravio koridor za izlazak civila iz opkoljenog Mariupolja ali su nacističke jedinice bataljona Azov sprečile evakuaciju. Kroz otvorene koridore za nekoliko dana prošlo je jedva stotinak ili dve stotine ljudi koji su nekako uspeli da pobegnu pod vatrom nacista. Stoga je operacija ulaska u Mariupolj odložena a ruska strana se odlučila da malim akcijama zauzima ulicu po ulicu grada izbegavajući tako veće civilne žrtve.
Zaključno sa 10. martom 2022. godine treba reći da je glavnina ukrajinske vojske i dalje stacionirana u Donbasu ali da je specijalnom operacijom postignuto da 50.000 vojnika zvaničnog Kijeva sada padne u „kotao“ odnosno okruženje. Ukoliko u narednih nekoliko dana pregovori ne dovedu do dogovora i mirne predaje, uslediće njihovo masovno razaranje što bi bio katastrofalan scenario.
Četvrti važan cilj bio je otkrivanje i zauzimanje hemijsko bioloških laboratorija koje su Pentagon, Stejt Dipartment i ukrajinske vlasti još od 2005. godine osnovale na teritoriji Ukrajine. U trenutku pisanja ovog teksta 10.3.2022. još se otkrivaju prave namere i svrha laboratorija. Prema zvaničnom saopštenju ministarstva odbrane Rusije dokumenti otkrivaju transfer ljudskog biomaterijala (DNK) uzetog u Ukrajini, u strane zemlje, a po nalogu predstavnika SAD. Prema ovim dokumentima, američka strana je planirala da 2022. godine radi na patogenima ptica, slepih miševa i gmizavaca u Ukrajini, uz dalje proučavanje mogućnosti prenosa afričke svinjske kuge i antraksa. Ispitivanje pravih namera i ciljeva biolaboratorija u Ukrajini i dalje traje, a ceo svet zainteresovan je da vidi imaju li ove laboratorije ikakvu vezu sa C 19 pandemijom koja je pogodila čovečanstvo proteklih godina.
Dokument o osnivanju biolaboratorija koji je prikazalo rusko ministarstvo odbrane
NultaTačka/Pametnik/AleksandarŠargić
