Ko je Kristofer Hil, novi ambasador SAD u Srbiji
Posle prošlogodišnje nominacije predsedika SAD DŽozefa Bajdena, Senat je imenovao novog ambasadora u Srbiji, Kristofera Hila. U njegovoj karijeri ova funkcija je nova, ali mu je mesto službovanja dobro poznato. U srpsku prestonicu Hil se vraća iz penzije, u kojoj je od 2010. On je juče položio zakletvu u Vašingtonu i kreće put srpske prestonice.
Nema nikakve sumnje da Stejt department u Srbiju šalje prekaljenog diplomatu, „specijalca“ za ovaj region. NJegova biografija sadrži brojne reference vezane za Balkan.
Simbolično, Hil je diplomatsku karijeru započeo baš u Beogradu krajem 70-ih godina prošlog veka, uz mentorstvo tadašnjeg ambasadora u SFRJ, Lorensa Iglbergera.
Od 1983. do 1985. godine obavljao je funkciju sekretara za ekonomske poslove u američkoj ambasadi u Južnoj Koreji. Na Korejsko poluostrvo vratio se 19 godina kasnije sa zvanjem ambasadora.
Početkom 90-ih godina služba ga je ponovo odvela na Balkan. ovog puta u Albaniju. Zbog komunističke orijentacije ove zemlje, odnosi sa SAD bili su vrlo niski. Takve okolnosti uticale su na Hilovu misiju, koji je diplomatske interese svoje zemlje zastupao sa pozicije otpravnika poslova.
Zanimljivo je da je odnos između SAD i albanskog faktora u istoj deceniji evoluirao od totalnog hlađenja do snažnog partnerstva, može se reći i tutorstva nad albanskom politikom.
Operativac za „šatl diplomatiju“
Početak poslednje decenije 20. veka obeležilo je razbijanje Jugoslavije. Rat se razbuktao od Slovenije, preko Hrvatske do Bosne i Hercegovine. Zbog složene etničke strukture, najkrvaviji sukobi vođeni su na teritoriji BiH. U gašenju ratnog požara, američka diplomatija angažovala je i Kristofera Hila.
Hil je slovio za desnu ruku Ričarda Holbruka, glavnog američkog operativca za BiH u tom trenutku. Holbruk je rukovodio mirovnim pregovorima u Dejtonu 1995, koji su rezultirali potpisivanjem mirovnog sporazuma, čime je okončan trogodišnji rat.
Zelenski: Ništa od članstva u NATO, došlo je vreme da priznamo
Na ratnu situaciju u BiH, SAD su primenile tzv. „šatl diplomatiju“, tj. posredničku diplomatiju u kojoj posrednici komuniciraju sa obe zaraćene strane, prenoseći im uzajamne poruke, uz samostalno delovanje u cilju pronalaženja kompromisa.
Ovakva vrsta diplomatije u koju je bio uključen Hil, karakteristična je za spoljnopolitičko delovanje SAD, koje su isti recept primenile na nekoliko sporova u 20. veku. Takva doktrina prepoznatljiva je i po krilatici „Pax Americana“ (američki mir).
Po okončanju ratnih sukoba, Hil je 1996. imenovan za ambasadora SAD u BJR Makedoniji (danas Severna Makedonija). Na ovoj funkciji ostao je do 1999. godine.
Tri godine po potpisivanju Dejtonskog sporazuma, došlo je do naglog porasta separatističkih aktivnosti na Kosovu i Metohiji. Intenziviranje sukoba između srpskih snaga bezbednosti i terorističke formacije OVK, ponovo je aktiviralo američkog diplomatu.
Stejt department ga je imenovao za specijalnog izaslanika za KiM. U tom svojstvu, Hil je u pratnji Holbruka obišao položaje OVK juna ’98, što je ohrabrilo njeno rukovodstvo.
Pošto su pregovori srpske i albanske strane zapali u ćorsokak, Hil je po uzoru na svog saradnika iz Dejtona preuzeo stvar u svoje ruke i ponovo aktivirao „šatl diplomatiju“.
Kao šef pregovaračkog tima Kontakt grupe, Hil je posredovao u kontroverznim pregovorima između srpske i albanske strane u Rambujeu toko februara i marta 1999.
S obzirom na pretnje vojnom intervencijom NATO, koje su prethodile, pregovori su viđeni kao poslednja šansa za rešavanje krize mirnim putem.
Ocenjeni su kao neuspešni, nakon čega je usledila NATO agresija na SRJ u trajanju od 78 dana.
Hil je poslednji put boravio u Beogradu 23. marta 1999. u pokušaju da ubedi tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića da prihvati predlog kontakt grupe.
Odredbe koje su predviđale prisustvo NATO na teritoriji SRJ i referendum na KiM posle tri godine, bile su neprihvatljive za srpsku stranu.
Sutradan, 24. marta, širom zemlje oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost, a Savezna Vlada proglasila je ratno stanje.
Balkansko poluostrvo Hil je zamenio Korejskim 2005, kada je predvodio američku delegaciju u pregovorima o rešavanju severnokorejske nuklearne krize.
Tokom posete Pjongjangu 2007, izdejstvovao je gašenje jednog nuklearnog reaktora u Jongbjonu i dolazak međunarodne inspekcijske misije.
Poslednju diplomatsku službu pred penzionisanje, Hil je obavio u Iraku od 2009. do 2010. Prošlogodišnjom nominacijom, DŽo Bajden je postao četvrti američki predsednik koji poverava ambasadorsku misiju Krisu Hilu.
