Globalne cene hrane dostigle su novi maksimum, skočivši najbržom mesečnom stopom u poslednjih 14 godina nakon što je rat u Ukrajini pogodio ponudu žitarica i biljnih ulja, u promeni koja će verovatno naneti najveću štetu siromašnijim zemljama širom sveta.
Martovski indeks cena hrane Organizacije UN-a za hranu i poljoprivredu popeo se na treći rekordni nivo zaredom, skočivši za 34 posto u odnosu na isto vreme prošle godine, nakon što je rat zatvorio linije snabdevanja iz Ukrajine i Rusije. Indeks je bio 12,6 posto viši nego u februaru, rast koji je organizacija opisala kao „gigantski skok“.
Mnoge siromašne zemlje već se bore sa posledicama histerije Covid-a-19, a nekoliko na Bliskom istoku i u severnoj Africi oslanjaju se na Ukrajinu i Rusiju za svoje žitarice i biljna ulja. Inflacija hrane dovela je do demonstracija u brojnim zemljama, uključujući Šri Lanku, gde je ovo pitanje stvorilo ozbiljnu ekonomsku i političku krizu .
„Konflikt koji je u toku u Ukrajini povećava zabrinutost zbog uticaja na sigurnost hrane širom sveta“, rekla je Beth Bechdol, zamenica generalnog direktora FAO-a. “Svedoci smo sveopšteg povećanja cena hrane.”
Prema procenama FAO-a i ukrajinske vlade, 20 do 30 posto zemljišta u Ukrajini koje proizvodi žitarice, kukuruz i suncokret ostaće neposejano ovog proeća ili neće biti u stanju za žetvu u julu i avgustu.
Rezultirajući globalni jaz između ponude i potražnje za hranom i hranom za životinje mogao bi podići međunarodne cene hrane za dodatnih 8 do 22 posto iznad njihovih već povišenih nivoa, prema FAO-u.
Rusija i Ukrajina su važni izvoznici žitarica i suncokretovog ulja, koji čine oko 30 posto globalne trgovine pšenicom. Rusija je nastavila isporuku pšenice otkako je otpočela vojnu operaciju u Ukrajini, ali su zapadne sankcije zakomplikovale plaćanja, što je dovelo do neizvesnosti u snabdevanju.
Svetska banka je već upozorila da bi veće cene hrane mogle naneti trajnu štetu zemljama sa niskim i srednjim dohodkom i mogle bi da doprinesu guranju miliona ljudi u siromaštvo.
Troškovi hrane čine 17 posto potrošnje u razvijenim ekonomijama, ali mnogo veći udeo u zemljama u razvoju. Na primer, u subsaharskoj Africi, hrana čini 40 posto potrošnje.
Inflacija cena hrane već je zaživela i pre nego što je počeo rat u Ukrajini, nakon loše žetve prošle godine zbog lošeg vremena i naglog oporavka potražnje nakon pandemije. Ali prema FAO-u, skoro 50 zemalja zavisi od Rusije i Ukrajine za najmanje 30 posto svog uvoza pšenice.
U 2021. godini, 36 od 55 zemalja sa krizom u hrani zavisilo je od ukrajinskog i ruskog izvoza za više od 10 posto ukupnog uvoza pšenice, uključujući 21 zemlju s velikom krizom hrane.
Ako se nestašica prehrambenih proizvoda nastavi, globalni broj pothranjenih ljudi mogao bi se povećati za 8 miliona do 13 miliona, pri čemu će se najizraženiji porast desiti u Aziji i Pacifiku, zatim u podsaharskoj Africi, te bliskom istoku i severnoj Africi, saopštio je FAO.
Najbrži rast martovskog indeksa imale su cene suncokretovog ulja, koje su porasle za 56 posto u odnosu na prošlu godinu, na rekordno visok nivo.
„Međunarodne kotacije suncokretovog ulja značajno su porasle u martu, podstaknute smanjenim izvoznim zalihama usred tekućeg sukoba u crnomorskom regionu“, saopštio je FAO.
Cene žitarica porasle su 37 posto na godišnjoj razini, također na rekordan nivo.
