Ima li nade za mejnstrim medije?
Bilo je teško ne složiti se sa milijarderom vlasnikom Los Anđeles Tajmsa kada je društvene mreže nazvao „rakom našeg vremena“. Slobodnom društvu je potreban snažan, konkurentan, samoodrživi medijski pejzaž, a čini se da su društveni mediji to pokvarili. Ako su društvene mreže rak, a užasna čitalačka publika LA Tajmsa dijagnoza, onda su te novine terminalni slučaj.
Tajms je samo jedan primer začaranog kruga u medijima. Radikalne tehnološke promene poremetile su tradicionalne modele finansiranja, čineći tradicionalne tipove izveštavanja previše neisplativim da bi se održali. Broj zaposlenih u redakciji smanjen je za jednu četvrtinu od 2008. godine, a oni koji su ostali užasnuti su da će biti sledeći.
Ovo stvara redakcije pune anksioznosti, a mnogi novinari pokušavaju da iskoriste senzacionalizam na društvenim medijima. Dok su novinari pre 20 godina možda pokušali da zakopaju – ili bar sakriju – pristrasnosti koje su dovele do njihovog izveštavanja, sada se hvale tim pristrasnostima na Tviteru u borbi za čistoću spirale da dokažu ko je najbudniji.
Tradicionalne novinske kuće su izgubile kredibilitet, i to sa dobrim razlogom. U nedavnom istraživanju, SAD su na poslednjem mestu po poverenju domaćih medija. A očajnički pokušaji da se uhvati u koštac sa ovim čeonim vetrovima pogoršavaju stvari.
Samo da se to uradi kako treba nije važno mnogima u industriji danas, kao što se vidi kod NBC-jevog recidivističkog problema sa neodgovarajućim izvorima članaka.
Toliko licemerja možemo videti i kada je u pitanju izveštavanje o potencijalnim sukobima interesa nakon što ljudi napuste Belu kuću. Kada su bivši zaposlenici Trampove administracije otišli da traže medijske mogućnosti, bili su napadnuti zbog sukoba interesa, ali pošto je sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki otišla da se pridruži MSNBC-u i bivša zamenica sekretara za štampu potpredsednice Kamale Haris, Simon Sanders je pokrenula sopstvenu emisiju na MSNBC-u, mi nismo čuli protivljenje, ni sukob interesa.
Vesti koje favorizuju tradicionalne vrednosti čak i ne ulaze u uređivačke odluke kada ste plaćeni klikom, ili još gore, subvencionisani od strane korporativnih gospodara.
Jedan posebno mučan primer je Business Insider. Iako ne bi odmah pomislili da će patiti od nekih od ovih gore navedenih problema, zaista je bio lider.
Još 2013. godine, novinari su ismevali Business Insider zbog „slajd šoua i drugog sr*nja koje nije zamišljeno da informiše, već samo da generiše klikove“. Kada je njegovo vlasništvo promenilo vlasnika 2016. godine, došlo je do masovnog odlaska osoblja koje se protivilo načinu na koji je „saobraćaj imao prednost nad izveštavanjem o kompanijama“.
Neka od njihovih izveštavanja čak su dovela do javnih tuča i parnica, optužujući Insajderove korporativne gospodare da koriste vesti za klevetu svojih konkurenata. Nakon hitnih optužbi protiv vlasnika Barstool Sports-a – i direktnog medijskog konkurenta – Dejva Portnoja zbog navodnog seksualnog nedoličnog ponašanja, on je podneo tužbu protiv Business Insider-a za klevetu i štampanje „direktnih izmišljotina“. Lažne optužbe „Me Too“ su veoma korisne za otklanjanje konkurencije u svetu u kome nesumnjivo „verujemo žrtvama“.
Slične tvrdnje su iznete u vezi sa izveštavanjem veb stranice o mogulu nekretnina i šefu kompanije za podatke o nekretninama CoStar, Endru Florensu, koji je optužen za nedolično ponašanje u rasponu od toga da se podređene u njegovoj kompaniji CoStar osećaju neprijatno do uperavanja pištolja u ljude! Iako je tačnost i ozbiljnost tvrdnji iznetih u izveštajima najbolje prepustiti onima koji su uključeni, Insajderovo izveštavanje nikada nije pomenulo da njihova matična kompanija Akel Media takođe poseduje više portala za marketing nekretnina širom sveta koji su direktni konkurenti CoStaru. Pre svega, Aksel Springer je 2017. godine kupio francusku platformu za nekretnine broj 3 Logic-Immo za 115 miliona dolara, a takođe je 2011. kupio firmu za oglašavanje nekretnina na mreži SeLoger za 846 miliona dolara.
Denacifikacija stiže u SRBIJU- Soroš i Gejts umešani u Ukrajinu
Insajderovo izveštavanje je odmah dovedeno u pitanje na osnovu činjenice da njihov izvršni direktor ima doživotnu zabranu SEC-a, što je Portnoj javno izneo više puta. Njihova upitna etika bi trebalo da bude još više ispitana kada izveštavaju o konkurenciji svog vlasnika bez davanja osnovnih podataka.
U najmanju ruku, razumno je zapitati se da li su ovi neotkriveni sukobi interesa motivacioni faktori onoga o čemu Insajder odluči da izveštava. Čak iako je nekada veliki Vašington post postao užasan otkako ga je kupio Džef Bezos, kad god novine izveštavaju o Amazonu, oni naglase ko je njihov vlasnik.
Tužna istina je da se čini da su neutralnost i pouzdanost medija proizvod televizijskog izveštavanja 20. veka. Pošto je velika trojka – ABC, NBC, CBS – morala da se dopadne što široj publici, svi su se borili da budu oni koji se najbolje obraćaju srednjoj klasi.
Kako je demografija postala raznovrsnija, tako je postala i naša medijska potrošnja. Novinske kuće su se vratile na onu vrstu pristrasnosti koju smo ranije viđali stotinama godina, bilo da se radi o korumpiranim političkim šefovima pozlaćenog doba ili Tomasu Džefersonu koji je unajmio novine da Džona Adamsa nazovu hermafroditom.
Izazovi modernog medijskog okruženja su teški, ali nije lako osećati se loše za skoro bilo koji moderan, mejnstrim medij.
