Stručnjak tvrdi: Tehnologija korišćena za „treking“ tokom pandemije predstavlja opasnost za sigurnost ličnih podataka građana
Pandemija COVID-19 dovela je do nadzora zasnovanog na tehnologiji, otvarajući mogućnosti za vladu i korporacije da prikupljaju podatke građana ispod radara, kaže direktor tehnološke politike.
Komentar dolazi nakon što su medijski izveštaji u Australiji početkom juna otkrili da je državna vlada Viktorije – poznata po tome što je provela najveći broj dana u izolaciji na globalnom nivou – koristila agenciju za podatke, koja je prvobitno bila osnovana da se donošenje odluka bazira na osnovu informacija o pandemiji, i da prati svakodnevne aktivnosti Viktorijanaca nakon COVID-19.
Krajem maja, Human Rights Watch je otkrio da 89 odsto obrazovnih tehnologija (EdTech) koje se koriste za učenje na daljinu koristi njihov pristup deci za prikupljanje njihovih ličnih podataka, podataka o lokaciji ili učenju.
Mnoge od ovih aplikacija i veb lokacija podržava australijska vlada, kao što su Zoom, Minecraft Education i Microsoft Teams, koji su ostali na snazi nakon COVID-19.
Dhakshayini Sooriyakumaran, direktor tehničke politike u Reset Australia, nezavisnom trustu mozgova koji radi na suzbijanju digitalnih pretnji, rekla je da je pandemija dovela do toga da su različite tehnologije za ekstrakciju podataka postavljene kao „hitne mere“.
Međutim, ona je primetila da ove tehnologije obično dolaze bez adekvatnih mera zaštite podataka ili jasnih ograničenja namene, stvarajući mogućnosti za zloupotrebu podataka.
„Ne postoji nikakva vrsta javnog angažmana o tome da li se građanin oseća prijatno u smislu načina na koji vlada koristi te podatke“, rekla je ona za The Epoch Times.
„A zbog razlike u moći između institucija i pojedinačnih građana, podaci se koriste i zloupotrebljavaju. I kao rezultat vidimo zaista strašne posledice”.
Prema nedavnoj istrazi koju je sproveo The Herald Sun, agencija za podatke vlade Viktorije Insights Victoria prikupila je javne, osetljive i „komercijalno poverljive“ podatke u pokušaju da postane „jedini izvor istine“ vlade.
Pun pristup je dat glavnom komesaru policije Viktorije, glavnom zdravstvenom službeniku, komesaru za upravljanje vanrednim situacijama i privatnom političkom osoblju premijera Dena Endruza.
Otkriće je usledilo nakon poziva da se povuče vladin Predlog zakona o razmeni informacija iz 2021. Navodno zakon podriva prava na privatnost pacijenata stvaranjem sistema „gde se najprivatnije medicinske informacije neke osobe mogu deliti u elektronskoj bazi podataka bez njihovog pristanka“.
Rodžer Klark, sekretar Australijske fondacije za privatnost, nevladine organizacije osnovane radi zaštite prava na privatnost, rekao je za Epoh tajms da je „teško reći kada vlada nešto radi u tajnosti, i šta kriju“.
„Čini se da su činjenične informacije koje su javno dostupne minimalne. I samo to stvara ozbiljnu zabrinutost“, rekao je Klark.
„Odluke o tome šta zakon kaže podležu usvajanju parlamenta, a ne hiru političara. A odluke o merama javne politike zahtevaju javno informisanje i javnu raspravu”.
Međutim, neki stručnjaci za digitalnu privatnost podeljeni su u pogledu toga koliko Australijanci treba da budu zabrinuti za svoja prava na privatnost. Vanredni profesor Centra za istraživanje i inovacije u sajber bezbednosti Demijen Manuel je tvrdio da „javnost ne pridaje vrednost podacima i digitalnom tragu koji ostavljaju za sobom“.
„Ako ljudi koriste Facebook kao primer, moraju da shvate da su oni proizvod, a samim tim i zašto je usluga besplatna. Čak i korišćenje usluga mapiranja na mobilnim telefonima omogućava komercijalnim subjektima da prate kuda ljudi idu, ali nema negodovanja javnosti, ali kada vlada učini isto, čini se da smo kritikovani”.
„Ako bi vlade imale pristup mnogim izvorima podataka, pod odgovarajućim nadzorom, ti podaci mogli bi se koristiti za pružanje poboljšanih usluga za Australijance”.
Iako bi moglo biti preterano reći da su vlada i korporacije iskoristile pandemiju za prikupljanje podataka, institucije bi mogle biti „oportunističke“, rekao je direktor Reset Tech Policy Sooriyakumaran.
„Živimo u ekonomiji u kojoj su podaci jedan od najvrednijih resursa koji bilo koji institucionalni entitet može zaista da prikupi“, rekla je ona.
„Vlada, kao i korporacije, pokušava da prođe ispod radara i izvuče što je moguće više podataka”.
Sooriyakumaran je dalje opisao donošenje odluka zasnovano na podacima kao „neku vrstu filozofije koju institucije usvajaju u svim sektorima i industrijama“.
Stručnjak za digitalnu privatnost ukazao je na širi trend izvlačenja podataka koji se odvija u svim državnim službama, kao što su australijska aplikacija za praćenje COVID-19, QR kod, socijalna pomoć, Centrelink, službe za zapošljavanje i podrška osobama sa invaliditetom .
„Ali mislim da sve više i više, posebno sa pandemijom, ljudi počinju da shvataju, oh, vlade i korporacije su zapravo prilično isprepletene kada je u pitanju lanac vrednosti ekstrakcije podataka”.
