Posle višemesečnog laganja, mediji pripremaju javnost za vojni kolaps Ukrajine
Diogen, jedan od slavnih filozofa antičkog sveta, verovao je da su laži valuta politike, a te laži je pokušavao da razotkrije i unizi. Da bi dokazao svoju poentu, Diogen je povremeno nosio upaljeni fenjer ulicama Atine na dnevnom svetlu. Kad bi ga pitali zašto, Diogen bi rekao da traži poštenog čoveka.
Pronaći poštenog čoveka danas u Vašingtonu, DC, podjednako je izazovno. Diogenu bi trebao ksenonski reflektor u svakoj ruci.
Ipak, postoje trenuci jasnoće unutar vašingtonskog establišmenta. Nakon što su mesecima uveliko lagali američku javnost o razlogu i vođenju rata u Ukrajini, mediji sada pripremaju američku, britansku i drugu zapadnu javnost za vojni kolaps Ukrajine. Odavno su zakasnili.
Zapadni mediji su činili sve što je bilo u njihovoj moći da ukrajinskoj odbrani daju privid daleko veće snage nego što je zaista posedovala. Pažljivi posmatrači su primetili da su isti video snimci napadnutih ruskih tenkova više puta prikazivani. Lokalni kontranapadi su prijavljeni kao da su operativni manevri.
Ruske greške su bile preuveličane nesrazmerno njihovom značaju. Ruski gubici i pravi obim gubitaka Ukrajine bili su lažno predstavljeni, izmišljeni ili jednostavno ignorisani. Ali uslovi na bojnom polju su se vremenom malo menjali. Jednom kada su se ukrajinske snage imobilizirale na statičnim odbrambenim pozicijama unutar urbanih područja i centralnog Donbasa, ukrajinski položaj je bio beznadežan. Ali ovaj razvoj događaja je prikazan kao neuspeh Rusa da ostvare „svoje ciljeve“.
Kopnene borbene snage koje imobilizuju vojnike u pripremljenoj odbrani biće identifikovane, gađane i uništene sa distance. Kada su sredstva za obaveštavanje, nadzor i izviđanje, bez obzira da li su sa posadom ili bez posade, povezana sa preciznim vođenim udarnim oružjem ili modernim artiljerijskim sistemima koji su informisani tačnim podacima o ciljanju, „držanje terena“ je pogubno za svaku kopnenu snagu. Ovo utoliko više važi u Ukrajini, jer je od prve akcije bilo očigledno da se Moskva fokusirala na uništenje ukrajinskih snaga, a ne na zauzimanje gradova ili zauzimanje ukrajinske teritorije zapadno od reke Dnjepar.
Rezultat je bilo uništavanje ukrajinskih snaga na terenu. Samo je epizodična infuzija američkog i savezničkog oružja zadržala pohabane legije Kijeva na terenu; legije sada umiru u velikom broju zahvaljujući proksi ratu Vašingtona.
Rat Kijeva sa Moskvom je izgubljen. Ukrajinske snage su skoro uništene. Obučene zamene ne postoje u dovoljnom broju da utiču na bitku, a situacija postaje sve očajnija iz sata u sat. Nikakva vojna pomoć ili pomoć SAD i saveznika osim direktne vojne intervencije kopnenih snaga SAD i NATO-a ne može promeniti ovu realnost.
Problem danas nije ustupanje teritorije i stanovništva Moskvi u istočnoj Ukrajini koju Moskva već kontroliše. Odlučena je budućnost Hersonske i Zaporoške oblasti zajedno sa Donbasom. Moskva će takođe verovatno obezbediti Harkov i Odesu, dva grada koja su istorijski ruski i gde ljudi govore ruski, kao i teritoriju koja im je granična. Ove operacije će produžiti sukob do leta. Sada je problem kako zaustaviti borbu.
Da li će borbe prestati u ranu jesen zavisiće od dva ključna faktora.
Prvi uključuje rukovodstvo u Kijevu. Hoće li vlada Zelenskog pristati na Bajdenov program za stalni sukob sa Rusijom?
Ako Bajdenova administracija ima svoj put, Kijev će nastaviti da funkcioniše kao baza za nagomilavanje novih snaga spremnih da ugroze Moskvu. U praksi, to znači da Kijev mora da izvrši nacionalno samoubistvo izlažući ukrajinsko srce zapadno od reke Dnjepar masivnim, razornim udarima ruskih raketnih snaga dugog dometa.
Naravno, ovi razvoji događaja nisu neizbežni. Berlin, Pariz, Rim, Budimpešta, Bukurešt, Sofija, Vilnjus, Riga, Talin i, da, čak i Varšava, ne moraju slepo da slede vođstvo Vašingtona. Evropljani, kao i većina Amerikanaca, već zaviruju u ponor sveobuhvatnog ekonomskog pada koji Bajdenova politika stvara kod kuće. Za razliku od Amerikanaca koji moraju da se nose sa posledicama Bajdenove loše osmišljene politike, evropske vlade mogu da odustanu od Bajdenovog plana trajnog rata za Ukrajinu.
Drugi faktor uključuje sam Vašington. Nakon što su prebacili više od 60 milijardi dolara ili nešto više od 18 milijardi dolara mesečno u direktne ili indirektne transfere u ukrajinsku državu koja se sada raspada, važno je pitanje šta se dešava sa milionima Ukrajinaca u ostatku zemlje koji nisu pobegli? A odakle će doći sredstva za obnovu razorenog ukrajinskog društva u globalnoj ekonomskoj vanrednoj situaciji?
Kada inflacija košta prosečno američko domaćinstvo dodatnih 460 dolara mesečno za kupovinu istih dobara i usluga ove godine kao i prošle godine, sasvim je moguće da bi Ukrajina mogla tiho da potone ispod talasa poput Titanika, a da ne izazove veliku zabrinutost u američkom biračkom telu. Iskusni političari znaju da je američki raspon pažnje na stvari izvan američkih granica tako kratak da bi priznanje poraza u Ukrajini verovatno imalo male ili nikakve trenutne posledice.
Međutim, efekti ponovljenih strateških neuspeha u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji su kumulativni. Tokom 1980-ih, Dženeral motors je želeo da diktira vrste automobila koje će Amerikanci kupovati, ali američki potrošači su imali drugačije ideje. Zbog toga je G.M., koji je dominirao američkim tržištem 77 godina, izgubio prvo mesto od Tojote. Vašington ne može da diktira sve ishode, niti može da izbegne odgovornost za svoju rasipnu potrošnju i uništavanje američkog prosperiteta.
U novembru će Amerikanci izaći na izbore. Sami izbori će učiniti više od testiranja integriteta američkog izbornog procesa. Izbori će takođe verovatno osigurati da se Bajden pamti po svojoj nepopustljivosti; njegovo odbijanje da promeni kurs, kao Herbert Huver 1932. Demokrate će se setiti da su se njihovi prethodnici u Demokratskoj stranci efektivno borili protiv Huvera više od pola veka. Republikanci bi se mogli na kraju boriti protiv Džoa Bajdena u narednih 50 godina.
