U Španiji će 16-godišnjaci uskoro moći da promene pol bez saglasnosti roditelja
Godinu dana nakon što je predlog predstavljen Veću ministara, španska vlada je krajem juna usvojila nacrt “Trans zakona”, kako ga nazivaju. Poslanici su uglavnom ignorisali kritike i rezerve Generalnog saveta sudstva (CGPJ), koje je nadzorno telo pravosuđa, i Državnog saveta, glavnog savetodavnog tela izvršne vlasti. A da ne pominjemo feministička udruženja, disidentske glasove unutar Sančesove Socijalističke partije (PSOE), pa čak i glasove zdravstvenih radnika protiv ovog ideološkog nacrta zakona, koji je izraz volje sve radikalnijeg LGBT lobija za afirmaciju „rodnog identiteta“.
„Zakon o stvarnoj i efektivnoj ravnopravnosti trans osoba i za garantovanje LGBTI prava“ koji je napisala ministarka za ravnopravnost Irene Montero iz krajnje levičarske stranke Podemos je čak kritikovana sa feminističke pozicije od strane bivše potpredsednika Sančesove vlade (od juna 2018. do jula 2021.), Karmen Kalvo, poslanice PSOE koja sada predsedava Odborom za ravnopravnost Kongresa poslanika, donjeg doma španskog parlamenta.
Upravo zato što nije bila u stanju da nametne svoj klasični feminizam protiv „queer teorije“ koju je preuzela ekstremna levica u Sančezovoj vladi, pod vođstvom Irene Montero iz Unidas Podemosa, Karmen Kalvo je potisnuta, posvetivši konverziju PSOE-a rodnoj ideologiji i ideji da biološki seksualni dualitet između muškaraca i žena treba da bude zamenjen, putem društvenog inženjeringa, širokim spektrom fluktuirajućih „polova“ sa svakom osobom koja može da bira svoj pol u datom trenutku.
Dakle, uprkos kritikama španskog sudskog saveta CGPJ i Državnog saveta, predlog zakona koji će sada razmatrati španski parlament, gde vladajuća socijalističko-komunistička koalicija računa na podršku regionalnih stranaka koje se zalažu za nezavisnost — verovatno u zamenu za nove ustupke njima — i dalje postoje odredbe, kao kada je to Montero predstavio vladi pre godinu dana, da maloletnici mogu da menjaju „pol” po svojoj volji podnošenjem izjave matičnoj službi.
Od 16. godine neće im biti potrebna čak ni saglasnost roditelja. Pristanak roditelja biće potreban samo u dobi od 14 do 16 godina, a sudija će morati da donese odluku o deci uzrasta od 12 do 14 godina koja žele da budu identifikovana kao suprotan pol ili neki od drugih „polova“ za koje teorija roda koja se stalno razvija kaže da postoji među ljudskim bićima. Mlađi od 12 godina neće moći da promene pol u matičnoj evidenciji, ali će moći da promene ime i zahtevaju da budu tretirani kao deca suprotnog pola, uključujući korišćenje toaleta i svlačionica.
Međutim, lice koje počini krivično delo biće suđeno prema njegovom ili njenom polu kako je upisano u matičnu knjigu u vreme izvršenja krivičnog dela.
MEJNSTRIM MEDIJI i TransLevičari udarili na Vladiku nakon što je prokleo Anu Brnabić i “Evro pride”
Da bi se poricala ideja da poremećaji seksualnog identiteta, koji se trenutno nazivaju „rodna disforija“, mogu biti bilo koja vrsta patologije, predloženi Trans zakon koji je predložila španska vlada takođe uključuje zabranu bilo kakve terapije koja ima za cilj da utiče ili promeni seksualnu orijentaciju osobe ili „rodni identitet.“
U okviru lezbejskih parova, partner žene koja rodi dete će takođe moći da bude zvanično priznata, uprkos stvarnosti, kao biološka majka deteta i stoga više neće morati da prolazi kroz proceduru usvajanja da bi se smatrala za drugu majku deteta.
Takođe je vredno zapamtiti da je zvanična politika EU (koju guraju Evropski sud pravde, Komisija i Evropski parlament) da se svim državama članicama EU nametne priznanje falsifikovanih dokumenata koje će posledično izdati španske vlasti.
Dok ministarka za ravnopravnost sada smatra da je pravo na biranje svog „pola” ustavno pravo u Španiji, CGPJ je izrazio zabrinutost zbog kršenja prava žena, kao i zbog napada na princip ravnopravnosti kroz efekte pozitivne diskriminacije koji će ovaj zakon nužno imati u korist LGBTIQ osoba.
Među najočitijim diskriminacijama heteroseksualnih osoba koje će doneti španski Trans zakon je preokretanje tereta dokazivanja kada će vlasnik kuće biti optužen da odbija da iznajmi svoju imovinu zbog LGBTIQ seksualne orijentacije ili identiteta potencijalnog zakupca.
Drugim rečima, sada će biti na stanodavcu da dokaže da njegovo ili njeno odbijanje onih koji su želeli da iznajme njegovu imovinu nije bilo motivisano njihovom neheteroseksualnom orijentacijom ili njihovim „transrodnim“ ili „transseksualnim“ rodnim identitetom, jer ako ne uspe to da dokaže, stanodavac će morati da plati veoma visoku kaznu do 150.000 evra. Shodno tome, ako se pojave i LGBTIQ i heteroseksualni potencijalni zakupci, stanodavac će imati sopstveni interes da iznajmi LGBTIQ osobama kako bi izbegao rizik da mora da proda svoju imovinu da bi platio kaznu.
Diskriminatorni zakoni ovog tipa već postoje u Španiji, ali su do sada usvojeni samo u nekim regionima, uključujući i regione kojima upravlja Narodna partija desnog centra (PP). To je slučaj u madridskoj autonomnoj zajednici, kojom upravlja PP, gde je prema LGBTI zakonu profesor biologije i geologije u srednjoj školi u Alkala de Henares suspendovan na šest meseci prošle godine jer je svojim učenicima na času rekao da postoje samo dva pola i da pol osobe zavisi od njenih XX ili XY hromozoma.
Državni savet je, u mišljenju izdatom početkom jula, kritikovao nepostojanje saglasnosti između Ministarstva za ravnopravnost i Ministarstva pravde o ovom predlogu zakona, jer je drugo ministarstvo predložilo izmene koje nisu uzete u obzir u konačnom predlogu zakona koji je vlada Sančesa usvojila krajem juna. Prema Državnom savetu, neke od rezervi Ministarstva pravde bile su potpuno opravdane, na primer, u pogledu bezuslovne zabrane terapija koje se tiču seksualne orijentacije ili „rodnog identiteta“, što uključuje i pristanak odraslih pacijenata, kojima više neće biti dozvoljeno da traže specijalističku negu nakon što se izglasa zakon, barem ako levičarska Sančezova vlada uspe.
Štaviše, baš kao i Špansko udruženje socijalističkih feministkinja (Femes), Državni savet vidi rizik od diskriminacije žena, na primer, na sportskim takmičenjima, kao i rizik da višedecenijska politika ravnopravnosti polova bude poništena novim zakonom.
Kao i CGPJ, Državni savet ne odobrava mogućnost da maloletnici promene „pol” u matičnim knjigama bez saglasnosti roditelja, što predstavlja ozbiljno kršenje roditeljskog prava.
To su toliki napadi na prava i slobode građana i na veoma hvaljeni princip nediskriminacije od strane krajnje levičarske vlade koja zna da ne mora da se plaši bilo kakve reakcije EU od one vrste konzervativaca Centralne i Istočne Evrope sa kojom vlade moraju da se suoče. Zaista, za razliku od mađarskog zakona o zaštiti dece, koji zabranjuje propagandu u školama u korist LGBT stilova života i rodne ideologije, i koji je doveo do toga da Komisija blokira isplatu sredstava NextGeneration EU Mađarskoj, španski zakon je u potpunosti u skladu sa novim evropskim „vrednostima“ kako ih razumeju institucije EU kojima dominira levo-liberalni establišment.
S obzirom na okolnosti, nije ni čudo što je Španija 29. jula dobila drugu tranšu od 12 milijardi evra grantova u okviru plana NextGenerationEU za oporavak. Ova druga tranša je došla kao dodatak 9 milijardi evra prebačenih kao avansno plaćanje u avgustu od prošle godine.
