Izraelski istoričar i savetnik SEF-a: Nije nam potrebna ogromna većina populacije
Juval Noa Harari, Izraelski istoričar, futurista i savetnik Svetskog ekonomskog foruma (WEF), rekao je: „Jednostavno nam ne treba velika većina stanovništva“ početkom 21. veka s obzirom na to da moderne tehnologije čine ljudski rad ekonomski i vojno „suvišnim“.
Hararijeve primedbe su iznete u intervjuu sa Krisom Andersonom, šefom TED-a, objavljenom u utorak. On je ocenio da je široko rasprostranjeno savremeno razočaranje među „običnim ljudima“ ukorenjeno u strahu da će biti „ostavljeni/napušteni“ u budućnosti koju vode „pametni ljudi“. Ovakvi strahovi su opravdani, dodao je on, s obzirom na njegovu projekciju da će nove tehnologije zameniti ekonomske potrebe u mnogim kategorijama postojećeg rada:
Mnogi ljudi osećaju da su ostavljeni i izostavljeni iz priče, čak i ako su im materijalni uslovi i dalje relativno dobri. U 20. veku, ono što je bilo zajedničko svim pričama — liberalnim, fašističkim, komunističkim — jeste da su veliki junaci priče bili obični ljudi, ne nužno svi ljudi, ali ako ste živeli, recimo, u Sovjetskom Savezu 1930-ih, život je bio veoma sumoran, ali kada pogledate propagandne postere na zidovima koji su oslikavali slavnu budućnost, tome ste se nadali. Videli ste plakate na kojima su prikazani radnici u čeličani i farmeri u herojskim pozama i bilo je očigledno da je to budućnost.
Sada, kada ljudi gledaju postere na zidovima, ili slušaju TED govore, čuju mnogo ovih velikih ideja i velikih reči o mašinskom učenju i genetskom inženjeringu i blokčejnu i globalizaciji, a njih nema tamo. Oni više nisu deo priče o budućnosti i mislim da je — opet, ovo je hipoteza — ako pokušam da razumem i da se povežem sa dubokom ogorčenošću ljudi, na mnogim mestima širom sveta, deo onoga što bi ljudi mogli da shvate, — i u pravu su kada misle da — “Ja neću biti potreban u budućnosti”. Imate sve ove pametne ljude u Kaliforniji i Njujorku i Pekingu, i oni planiraju ovu neverovatnu budućnost sa veštačkom inteligencijom i bio-inženjeringom i u globalnoj povezanosti i čemu sve ne, a ja im nisam potreban. Možda će mi, ako su fini, baciti mrvice poput univerzalnog osnovnog dohotka, ali mnogo je gore psihološki osećati da ste beskorisni nego osećati da ste iskorišćeni.
Harari je uporedio 20. vek sa 21. dok je predviđao, kako je rekao, da će se potreba za ljudskim bićima u sadašnjem veku i budućim ekonomijama postepeno smanjivati. Rekao je:
Ako se vratite u sredinu 20. veka — i nije važno da li ste u Sjedinjenim Državama sa Ruzveltom, ili ako ste u Nemačkoj sa Hitlerom, ili čak u SSSR-u sa Staljinom — i pomislite o izgradnji budućnosti, onda su vaš građevinski materijal oni milioni ljudi koji vredno rade u fabrikama, na farmama, vojnici. Potrebni su. Bez njih nemate nikakvu budućnost.
MARIO ZNA i ALEKSANDAR PETROVIĆ- Vučić je u PANICI- Peticija protiv EVRO PRAJDA je USPELA
„Sada, u ranom 21. veku jednostavno nam ne treba velika većina stanovništva“, zaključio je, „jer je budućnost u razvoju sve sofisticiranije tehnologije, poput veštačke inteligencije i bioinženjeringa. Većina ljudi ništa ne doprinosi tome, osim možda svojih podataka, a šta god ljudi i dalje rade što je korisno, ove tehnologije će sve više njih učiniti suvišnim i omogućiće da se ljudi zamene”.