Gradi se nova NATO baza nadomak Srbije, biće završena do početka zime

Nova NATO baza niče u srcu Rumunije, u gradu Činku. Naredba o njenom formiranju stigla je nakon početka specijalne ruske operacije u Ukrajini. Formiranje baze mora da bude završeno do početka zime, primiće hiljadu vojnika. Isto toliko američkih već je u Rumuniji, a NATO zvaničnici ne isključuju mogućnost dolaska još pet hiljada vojnika.

U mesto koje se nalazi na oko 260 kilometara od Bukurešta, stiglo je oko 200 vojnika iz Francuske, Belgije i Holandije. Oni pre zime moraju da završe smeštaj za još 800 kolega, prenosi Blumberg, citirajući visokog francuskog oficira koji objašnjava da je podizanje baze znak solidarnosti, jer „NATO mora da brine o svojim članicama, bez obzira da li su moćne ili manje bogate, nekada komunističke države“.

Amerikanci već koriste najveću rumunsku vojnu luku u Konstanci, rasporedili su i deo raketnog štita pre ukrajinske krize, ali i radarski centar, jer reč je o strateškom mestu na Crnom moru. Do kraja godine trebalo bi da bude u funkciji i američki PVO raketni sistem Patriot, u koji je uloženo četiri milijarde evra.

Direktor Evroatlanskog bezbednosnog foruma, Mitar Kovač, kaže da vest o formiranju baze ne treba da čudi, bez obzira što se dešava posle početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, njeno formiranje je, kaže, u skladu sa strategijom NATO o širenju na istok i „jačanju odbrane od ruskog uticaja“.

„Specijalna operacija samo je medijski ogolila taj proces, naredbe NATO-a bile su da se moraju značajno povećati snage, od Baltika, crnomorskog regiona, pri čemu su pored zemalja koje su već ojačavali, kao što je Poljska, sada stavili težište i na Rumuniju i Bugarsku. NATO je imao planove i pre nego što je Krim pridružen Rusiji, da ga zauzme kao infrastrukturu za svoje pomorske baze, pre svega za američke i britanske snage. Kada je to propalo pripajanjem Krima, pravljeni su planovi da se u Očakovu i Nikolajevu, a nakon toga i u Rumuniji i Bugarskoj, jačaju, ne samo pomorske i vazduhoplovne snage, već i kopnene. Nova baza sa hiljadu vojnika samo je indikator tog nastojanja“, kaže Kovač.

Strateški značaj nove baze

Koliko strateški nova baza može da bude, važna, iako ne gleda ka Sevastopolju, već se nalazi u samom srcu Rumunije?

Vojni analitičar Milovan Bajagić podseća da Rumunija od doba Čaušeskua ima dobru infrastrukturu za takve baze. Ima mnogo podzemnih logističkih centara, posebno u planinskim delovima zemlje, te da i ova baza, bez obzira na mali broj vojnika može da bude jaka.

„Može da bude moćan radarski centar, da u njega smeste najnovije američke, britanske, švedsko – norveške i francuske radare, to je onda jako dobar centar za navođenje avijacije. Takođe, mogu da u nju stave i balističke projektile kratkog ili srednjeg dometa, avio bazu, logističku“, kaže Bajagić i dodaje da svakako NATO iz nje ne može direktno da ugrozi Rusiju, u slučaju eventualnog ulaska u direktan konflikt.

Epilog afere KEMBRIDŽ ANALITIKA: Fejsbuk se nagodio za neotkrivenu sumu novca

Rumunija nije besan pas, kao Poljska

Bajagić dodaje da ga ne bi začudilo da u narednom periodu Amerikanci dodatno pojačaju vojni uticaj i na zapadu Rumunije, ali da ipak treba sačekati i videti kako će rumunska vlada da reaguje na stvaranje nove vojne baze na drugom kraju zemlje.

„Rumunija nije besan pas, kao Poljska, da se toliko okarakterisala u antiruskim stavovima. Ona jeste antiruski naklonjena, ali ne toliko ekstremno. Pitanje je političke igre, koliko će Rumuni dozvoliti Amerikancima da budu prisutni. Iako su njihovi vojno – politički vazali, to su komplikovane političke igre, a baza od hiljadu vojnika je ništa, to je jedan ojačani bataljon“, kaže Bajagić.

Upitan da prokomentariše dogovor članica NATO-a iznet nekoliko nedelja nakon početaka specijalne ruske operacije, da se formira posebna borbena grupa za Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Slovačku, nakon što su osnažene snage u Poljskoj i na Baltiku, on kaže da se ne vide promene u strategiji zemalja NATO od početka sukoba u Ukrajini, sve je očekivano.

Rumunija igra na distanci

Bajagić, kao i Kovač, veruje i da je plasiranje informacija o novoj bazi u Rumuniji deo američke propagande, jer, kaže, SAD u javnost puštaju samo ono za šta procene da im može biti od koristi.

„Nema tu neke velike promene, u svim zemljama bivšeg Varšavskog pakta, to je zacrtano još planskim napadom na Ukrajinu 2014. godine. Tada su Amerikanci napravili taktiku, tačno su odredili ko će igrati koju ulogu, međutim, kako se razvija situacija na frontu, mislim da će mnogo veći konflikt biti ako Poljaci upadnu u Ukrajinu, Rumunija tu igra sporednu, logističku ulogu“, kaže Bajagić.
On dodaje da je važna i činjenica da je Rumunija, u poređenju sa drugim NATO državama, Ukrajini dala zanemarivu vojnu pomoć.

„Bugari i Rumuni ne drže se neutralno, naravno, ali mora se primetiti da se drže sa distancom. Rumuni dobro znaju iz istorije kolika je ruska vojna sila. Pristaju na baze koliko moraju, zato što je zemlja vazal SAD, kao i sve druge zemlje Evropske unije, daju koliko se traži, ali uveren sam da raspoloženje naroda nije takvo, da nisu čili da ratuju protiv Rusa“.

NATO ratuje propagandom

Francuski predstavnik Alijanse u Rumuniji Flavijen Garigu Grandšamp izjavio je da bi nakon izgradnje ove baze NATO mogao za samo nekoliko dana da rasporedi u Rumuniju do pet hiljada vojnika.

Kovač kaže da je i ova informacija više deo propagande, jer je generalni problem NATO-a ljudska efektiva.

„On ima borbene sisteme i u vazduhoplovstvu i mornarici, ali nema dovoljno sposobnih trupa u kopnenoj vojsci koje bi dale države članice da stupe u otvoreni oružani konflikt sa Ruskom Federacijom. Zato su i stvorili i izmislili ukrajinske oružane snage koje mogu da nadomeste taj hendikep“, kaže Kovač.

On dodaje da je raspoloživost oružane sile u kopnenoj vojsci na strani Ruske Federacije, što su pokazale i brojne NATO simulacije, mogućnost vojničkog odgovora ili napada na Rusku Federaciju ne postoji.

„Oni kao „demokratske“ države, zbog pritiska civilnog društva, nisu ni približno sposobni da podnesu gubitke koji bi bili realni u takvom sukobu. Otud i nemaju razumevanja za ukrajinske gubitke i znaju, po svojim proračunima, da su pretrpeli 10 odsto dosadašnjih gubitaka, NATO bi došao pod znak pitanja ili bi se raspao“.

Nulta Tačka/Sputnik