Francuska nije zvanično u RATU ali po MAKRONOVOJ retorici čini se da jeste
Postavljanje cele zemlje na ratne noge – makar samo kroz retoriku – olakšava da se izvuče loša politika
Ranije ovog leta, francuski predsednik Emanuel Makron je podsetio na „ulazak zemlje u ratnu ekonomiju u kojoj verujem da ćemo se dugoročno organizovati“. Zvučalo bi poznato svakome ko je obratio pažnju tokom pandemije Covid-19.
Najavljujući prvu blokadu Covid-a u martu 2020., Makron je šest puta rekao da je Francuska „u ratu“ – sa Kovidom. „Francuska nikada nije morala da donosi takve odluke u mirnodopsko vreme“, rekao je on, istrajavajući na militarističkoj retorici koja je služila da se opravda zatvaranje čitave nacije u svoje domove nedeljama zaredom.
Bilo je to natezanje, naravno. Francuska nije bila „u ratu“ sa virusom. Ali jezik je bio toliko hiperboličan koji je dolazio od nekoga na poziciji najvećeg nacionalnog autoriteta da su ljudi bili ili uplašeni ili ubeđeni da ispunjavaju patriotsku dužnost tako što ceo dan sede kod kuće i gledaju Netfliks. U svakom slučaju, ako ste doveli u pitanje ili se suprotstavili Makronovom ratnom uobličavanju, oni na koje je retorika uticala na vas su gledali i označili vas kao sebične i neodgovorne.
Širenje straha dalo je Makronu i njegovoj vladi prostora za pomeranje da ograniče slobode ljudi u odsustvu suštinske opozicije. Loša domaća politika i nepopularne odluke očigledno dobijaju carte blanche ako su u službi neke vrste rata.
Pandemija je jedva splasnula i Makron se već vratio da isproba istu strategiju upotrebe hiperboličke, militarističke retorike usred sukoba u Ukrajini, iako ni Francuska ni EU nisu u ratu sa Rusijom.
Ono što su Francuska i EU uradile, međutim, jeste sankcionisanje sopstvenog jeftinog snabdevanja energijom iz Rusije od koje njihove ekonomije veoma zavise. U početku su se tapšali po leđima jer su mislili da mogu samo da pucnu prstima i pređu na nešto zelenije. Kada to nije uspelo, okrivili su ruskog predsednika Vladimira Putina za sopstvene izbore. A sada pokušavaju da sebe prikažu kao da su u ratu sa Rusijom kao način da objasne sopstvenim građanima zašto idu u krizu energije i troškova života koju je bilo moguće izbeći.
Tako je prošle nedelje Makron tokom komemorativnog obraćanja rekao da se „rat vratio na nekoliko sati od naših granica na evropskom tlu“. Naravno, nema rata na tlu Francuske, kao ni na tlu Evropske unije. Francuska je, kao i njeni saveznici iz EU, dobrovoljno odlučila da iscrpi svoje vojne zalihe na štetu sopstvene nacionalne bezbednosti samo na zahtev ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Takođe je odlučila da amputira ključnu ekonomsku liniju spasa bez održivog rezervnog plana. Francuski nuklearni reaktori erodiraju i zanemaruju toliko dugo u okviru državnog plana da se udalji od nuklearne energije (pre nego što je Makron shvatio kakva je to loša ideja) da je nejasno da li će Francuska imati dovoljno energije kada dođe vreme krize. To je kao kada su vladina panika i ratni okviri poslužili da prikriju godine lošeg upravljanja sada narušenim zdravstvenim sistemom od strane države
Francuski građani su poverili vladi da na prvom mestu stavi francusku nacionalnu i ekonomsku bezbednost iznad svega. Umesto toga, Makron je to kompromitovao prihvatanjem samopovređivanja EU. A sada izgleda da igra umornu igru pokušavajući da uplaši malo slobode od ljudi kako se ne bi pobunili.
„Mislim na naš narod, kome će biti potrebna snaga duše da se suoči sa vremenima koja dolaze, da se odupru neizvesnostima… ujedinjeni, da pristanu da plate cenu za našu slobodu i naše vrednosti“, rekao je Makron prošle nedelje. Ukrajina ne brani francuske vrednosti ili slobode. Ali baš kao što nam je zaključavanje kod kuće prodato kao cena koju treba platiti za spasavanje života tokom Covida, pozivanje na francuski osećaj solidarnosti ili bratstva – zapisano u njegovom nacionalnom sloganu – prečesto je korišćeno kao način da se pacifikuju mase .
Neki članovi političke opozicije prozrevaju Makronovu manipulaciju. „Ozbiljna uloga Francuske je da podstakne mir, a ne rat, vraćanjem na sporazume iz Minska koje su NATO i Makron prekršili“, napisala je bivša ministarka i kandidatkinja za predsednika Francuske Segolen Rojal. „I hajde da hitno identifikujemo pokretače i profitere rata, vrednosti i prioritete francuskog naroda.
Muk u Vučićevim i “opozicionim” medijima. Više od 50000 ljudi u Litiji
Jasne definicije su važne kako biste izbegli da vas zavara fensi retorička gimnastika. Francuska nije u ratu sa Rusijom. Unutar Evropske unije nema rata. Stoga ne postoji ‘ratna ekonomija’ za opravdanje. EU i njeni lideri (uključujući Makrona) su saučesnici u samonametnutoj krizi kao rezultat sopstvene politike sankcija – koja je još uvek potpuno reverzibilna.
Zašto je važno sve ovo razjasniti? Zato što zvaničnici širom Evrope već predstavljaju nadolazeću reakciju na krizu koja je na čekanju kao populisti i ekstremisti, a ne kao oni sami. Ako uspeju, to će biti samo zato što su im njihovi birači dozvolili da se izvuku sa svakom drugom lažom koja je do toga dovela.
