Kako Svetski ekonomski forum promoviše transhumanizam
Društvo treba da usvoji opšte pravilo: ako Svetski ekonomski forum misli da je nešto dobra ideja, mi radimo suprotno.
Kao deo misaonog festivala Davos 2022, na sajtu Svetskog ekonomskog foruma pojavio se članak koji je napisala Ketlin Filips, potpredsednica za istraživanje i razvoj za imec i generalni direktor njihovog sajta u Ajndhovenu u Holandiji, u vezi sa temom transhumanizma.
U ovaj članak je uključen slučajni predlog da bismo jednog dana mogli da razmotrimo mikročipovanje dece „radi njihove bezbednosti“.
Skoro svaka opasna i užasna ideja je ovih dana ‘za našu bezbednost’, ali čak su i roditelji koji sve prihvataju podigli obrvu. Iako im ne smeta da svojoj deci stave rančeve na kojima visi povodac koji koriste da šetaju svoju decu kao pse – rančevi se barem mogu skinuti.
Jednom kada počnemo da govorimo o promeni čovečanstva po izboru, a ne zbog medicinske potrebe, civilizacija treba da vodi drugačiji razgovor.
MARIO ZNA i IVICA BOŽIĆ- Vučić planira da izazove NEREDE- Sve je smišljeno da SE NAROD ZAUSTAVI
Strah od tehničke distopije nije ništa novo. U mom bivšem poslu, zaposlili smo pola tuceta pravih milenijalaca – dece rođene tačno oko 2000. godine – i onda započeli neobaveznu diskusiju u kancelariji o tome „kako im je bilo živeti sa Milenijumskim projektom“. Brzo smo uspeli da ih prevarimo, snagom konsenzusa odraslih, da su svi rođeni 2000. godine imali mikročip ubačen iza ušiju kako bi roditelji mogli da prate njihovo zdravlje. Nakon otprilike 20 minuta morali smo da odustanemo od igre kada se jedan slomio, ubeđen da može da oseti nepostojeći mikročip ispod svoje kože. Trebalo je više vremena da ih ubedimo da smo lagali nego da ih ubedimo u početnu šalu. Da smo istu stvar probali sa iGen-erima (onima koji su rođeni 2010. pa nadalje) – možda ih ne bi bilo briga, ili bi nas pitali da li njihov čip ima WiFi vezu.
Naš pristup tehnologiji se menja, posebno kod veoma mladih koji su izašli iz stomaka i pravo u objektiv Tik Tok videa.
Bez obzira koliko racionalnih argumenata postoji za mikročipovanje vaših ljubimaca, ljudi to rade zato što poseduju svoje životinje. Ako se ljudi nađu mikročipovani, to će biti zato što ih neko poseduje, bilo da je to roditelj, kompanija ili vlada.
Postoji radni primer ovoga u Švedskoj – pro-transhumanističkoj naciji – u kojoj se implantati čipa koriste za otključavanje vrata kompanije. Jedno od prvih pitanja kada se pojavila pandemija bilo je: „Zašto ne stavimo naše vakcinalne pasoše pod kožu?“
Transhumanizam je zapravo počeo kao fetiš subkulture među tehničkom zajednicom o tome da li mogu ili ne mogu da ‘poboljšaju’ svoja tela da bi prevarili smrt. Nažalost, vlada i korporacije su ga već kooptirale kao sistem kontrole. Ovo je postala neizbežna opasnost proširene biotehnologije.
Članak WEF-a sada nosi frustriranu uvodnu poruku, žaleći se da je njegov iznenadni porast slave u svetskim medijima ove nedelje posledica ‘dezinformacija’, a ne istinskog alarma.
Pomozite nam da sprečimo širenje dezinformacija.
Vlasti u Kanadi zapošljavaju COVID obezbeđenje za karantinske centre
Ovaj članak je namerno pogrešno predstavljen na sajtovima koji šire lažne informacije. Molimo vas da sami pročitate članak pre nego što ga podelite ili komentarišete.
Svetski ekonomski forum je posvećen objavljivanju širokog spektra mišljenja. Lažno predstavljanje sadržaja umanjuje otvorene razgovore.
Ili je možda WEF provučen kroz šiljke i bičeve gneva društvenih medija zbog toga što je još jednom izrazio anti-ljudsku, neetičku i neprihvatljivu „budućnost“ predstavljenu kao „bezbednost“ i „napredak“?
Stavimo članak „u kontekst“. Počinje upoređivanjem veoma kontroverzne teme transhumanizma (stapanje ljudske biologije sa tehnologijom) sa „superherojima“. To je prilično izraubovan i preterano korišćen koncept u transhumanističkoj zajednici, ali se retko primenjuje na decu. Ako izgleda poznato, Australijanci su ga nedavno videli kako ga promovišu medicinske vlasti u reklamnim kampanjama koje govore deci da ih je „vakcinacija učinila superherojima“. ACT je čak organizovao „dan superheroja“ za decu koja su dobila vakcinu.
„U slučaju da postoje porodice sa decom koja su se zaštitila od vakcinacije, mislili smo da ćemo im pružiti ruku pomoći i imati super zabavan, super opušten dan superheroja samo za decu“, rekao je pomoćnik direktora za negu.
Dakle, da, izvinite se javnosti ako im je, posle dve godine Covid propagande, dosadila ova istrošena dogma.
WEF počinje:
Superheroji već neko vreme dominiraju velikim i malim ekranima, ali se dešava suptilna promena. Mnoga deca očekuju da će i sama razviti supermoći.
Ova očekivanja mogu zvučati nedostižno, ali mi već pravimo prve korake ka „proširenom društvu“. Sajmovi se mogu pohvaliti naočarima proširene stvarnosti (AR) koje pokazuju tehničarima gde određeni šraf treba da ide. Vaš telefon vam daje informacije o vašoj kondiciji u realnom vremenu ili vam govori o najnovijoj modi.
Na ovome, moramo da zastanemo.
Kombinacija tehnologije sa transhumanizmom je laž. Ljudi su uvek koristili tehnologiju koja ne menja njihovu evolucionu biologiju – bilo da se radi o tome kako da naoštre štapove u koplja ili da nose gulg naočare. Tema hirurški umetnute, kalemljene i parazitske tehnologije kada nije namenjena u medicinske svrhe je sasvim druga stvar. Samo u konceptu, možda zvuči slično – ali da li neko zaista veruje da je inertna metalna ploča u njihovom kuku ista kao mikročip ugrađen u njihov zglob sa moći da im onemogući pristup javnim prostorima? To je razlika između tetovaže i bar koda.
Komentar takođe pretpostavlja da je uspon intenzivno integrisanog, tehničkog sveta dobra stvar. Postoji otvorena debata oko toga da li je rudarenje privatnih podataka od strane velikih tehnologija otišlo predaleko i da bi trebalo da bude gurnuto unazad kako bi se sprečilo da iskorišćavaju naše biometrijske i društvene podatke.
U članku se zatim govori o medicinskim intervencijama, kao što su kohlearni implantati i protetika, nastavljajući konfuziju između medicinske tehnologije i transhumanizma.
Proširena stvarnost se tu ne završava [sa medicinskim uređajima itd.]. Vaš telefon se može osećati kao deo vašeg tela, ali se ne stavlja u vas kroz operaciju. Tehnologija će postati više isprepletena sa telom u obliku implantata, ali će se takođe neprimetno integrisati sa okolinom – možda imate senzore u stolici, na primer.
Krećemo li se ka „vrlom novom svetu“? Koliko god zastrašujuće zvučali implantati sa čipovima, oni su deo prirodne evolucije koju su nosivi uređaji nekada prošli. Slušni aparati ili naočare više ne nose stigmu. Oni su dodaci i čak se smatraju modnim predmetom.
Nađi mi dete koje nosi kohlearni implant kao modni dodatak.
Čekaću.
Dobijanje implantata je očigledno invazivnije od uzimanja naočara. Generalno, implantati će verovatno biti povezani sa zdravstvenim stanjima. […] Moždani implanti vode nas korak dalje i omogućavaju nam da direktno dodirnemo „operativni sistem“ tela.
Članak se zatim prebacuje sa nepovezane medicinske industrije na igre i obrazovanje.
Igranje je sledeća meta. Pitanje je da li će implantati pratiti sličnu evoluciju. Zdravlje? Uverljivo. Obrazovanje i profesija? Potencijalno.
Zatim se sugeriše da deca sa poteškoćama u učenju mogu koristiti ove čipove za prevazilaženje problema kao što je disleksija i tu počinjemo da imamo etičke probleme.
Oslanjanje na tehnologiju, a ne na obrazovanje i širenje našeg uma, za rešavanje problema je razlog za zabrinutost. Ne razlikuje se od toga da odustanete od učenja dece da speluju i umesto toga ugradite rečnički čip. Da li su naučili da speluju? Ne. Kao milenijalci bez internet veze, njihovi mozgovi sadrže manje opšteg znanja od generacije koja im je prethodila.
U osnovi, ovo oslanjanje na tehnologiju čini ljude glupljima. Već vidimo primere ove igre (i društvenih posledica) gde je manje invazivna tehnologija dovela do pada pismenosti, računanja, pamćenja i – kao posledica toga – veštine kritičkog rasuđivanja naglo opadaju. Kada ljudi počnu da se oslanjaju na tehnologiju za obavljanje osnovnih mentalnih zadataka, ti ljudski umovi postaju lenji. Možda je funkcionisalo za prvih nekoliko generacija koje su imale koristi od tradicionalnog obrazovanja, a zatim koristile tehnologiju kao proširenje svoje baze znanja, ali mlađe generacije koriste tehnologiju kao zamenu za svoje umove. Oni su, po svetskim standardima, sve gluplji.
Osim što je implantacija tehnologije loša ideja za naše umove, prelazimo na paragraf koji je izazvao slom društvenih medija i talk-show-a.
Ograničenja za implantate će biti postavljena etičkim argumentima, a ne naučnim kapacitetima. Na primer, da li treba da implantirate čip za praćenje svom detetu? Za to postoje čvrsti, racionalni razlozi, poput sigurnosti. Da li biste to zaista uradili? Da li je to možda idenje predaleko? […] Tehnologija je oduvek imala potencijal da transformiše društvo i unapredi naš svakodnevni i profesionalni život. Kao i tehnologija unapređenja. To ide ruku pod ruku sa evolucijom od zdravstvene zaštite do „dobre nege“, gde se više ne radi samo o rešavanju oštećenja. Radi se o tehnologiji koja vas podržava i poboljšava vaš opšti kvalitet života.
Naravno. Racionalni argument je uvek o bezbednosti. „Radi naše bezbednosti“ je u poslednje dve godine stvorena podklasa ljudi i isključena iz društva. Bezbednost je uništila ljudska i građanska prava. Bezbednost je bila ta koja je zaslepila društvo za opasnost od invazivnog tehničkog sveta.
Postavimo jedno pitanje transhumanistima na WEF-u.
Šta se dešava kada je digitalni identitet u stilu kineskih društvenih kredita (projekat WEF-a koji je sada legalizovan u većini zemalja, uključujući Australiju) u igri i vlada odluči da koristi taj čip za praćenje protiv građana koji nisu dali svoj deo za „klimatske promene“ ili ‘globalno zdravlje’?
Koliko brzo mikročip postaje zatvor?
Na kraju krajeva, definicija ropstva je vlasništvo moćnih. Sa čipom u našim rukama ili delovima tehnologije nakalemljenim u naš mozak, više nismo nezavisna stvorenja.
