ISPIRANJE MOZGA SE NASTAVLJA! 7. od 10 osoba navodno zabrinuta po pitanju klimatksih promena i izbijanja novih zaraznih virusa!
Uprkos histeriji COVID-19, ljudi širom sveta navodno su zabrinuti i za klimatske promene. 70% ljudi u 14. zemalja smatra klimatkse promene kao glavnu pretnju svojoj zemlji. Slična je situacija i kada je u pitanju COVID-19. Čak 69% ispitanika trvdi da smatra kao glavnu pretnju svoje države izbijanje novih zaraznih bolesti i klimatske promene;
Ne čini li vam se kako se radi o istom procentu ljudi koji su se bocnuli i privhatili prvi narativ? Ta će ista grupa ljudi prihvatiti svaki drugi narativ i zbog tavkih politika haosa, obustava prava sloboda širom sveta ne staje vec gotovo tri godine. Čini se kako ovde možemo doći do šablona.
Izgleda da broj onih koji su osvešceni ne može premašiti polovinu zemaljskog stanovnistva što omogucava dalje ispiranje mozga i uspostavu agendi globalista.
U svakom slučaju, da vidimo sta kažu nadalje 70% ispitanika.
Klimatske promene kao pretnja
Udeo onih koji tvrde da su klimatske promene glavna pretnja svake zemlje kreće se od 59% u Australiji do 83% u Francuskoj, Španiji i Italiji.
Dve trećne (i više) njih smatraju isto u Kanadi, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Japanu i Južnoj Koreji;
Značajne manjine širom anketiranih zemalja smatraju klimatske promene manjom pretnjom po njihovu zemlju. Procenat onih koji izražavaju ovakav stav cini 24%. Od njih, Danska ima najviši udeo sa 34% u kojoj ljudi smatraju klimatske promene ne tako opasnom pretnjom.
Značajna manjima koja ne preza od klimatskih promena
Dok je naravno procenat onaj koji ne smatraju klimatke promene pretnjom u “razvinjenom svetu” znatno manji. Kako istražvanje navodi, samo u SAD-u više od jedne od deset osoba ne smatra da su klimatske promene opasne.
U mnogim zemljama, na žalost kako navodi istrazivanje, procenat onih koji smatra klimatkse promene kao pretnju se povećao od kada je pitanje prvi put postavljeno.
Ovo i ne bi trebalo da nas čudi. Prvi put tokom Marta 2020 godine, kada su počela masovna zatvaranja država na globalnom nivou i širenje panike ljudi su se masovno uplašili. Period pre toga pokazuje da se ljudi i nisu preterano uplašili COVID-19 pandemije kada je ona započela tokom 2019. godine. To nam govori da se mora pustiti zrno straha koje će kreirati paniku;
Sagledavajući ova istraživanja možemo kao nacija biti ponosni što smo u leto 2020. predstavljali zvaničnu manjinu koja je prva u svetu protestovala protiv COVID-19 Lockdown-a, i tu tradiciju trebamo nastaviti. Sada trebamo predstavljati značajnu manjinu kada su u pitanju klimatske promene!
Pojava “klimatski-orjentisanih” potrošača
Sledece istrazivanje koje je izvršio Deloitte govori o pojavi “klimatski svesnih” ili “klimatski-orjentisanih” potrošača koji odbijaju da kupuju proizvode i koriste usluge velikih korporacija i malih kompanija koje se ne pridržavaju Zelene Agende i čije poslovanje dodatno doprinosi klimatksih promenama.
Ovo znači da u budućnosti ukoliko budete želeli da poslujete moraćete se pridržavati pravila održivog poslovanja u kojem vaša firma mora imati minimalan karbon-otisak kako bi mušterije želele da kupuju od vas ili koriste vaše usluge.
A kako se to “održivi” ili “zeleni” potrošaci ponašaju? Pa oni izbegavaju da piju kafu ukoliko je u vašem kaficu servirate u plastičnoj časi, redukuju putovanja avionom, smanjuju unos mesa i drugih životinjskih proizvoda, kupuju manje odeće jer sve to smanjuje njihov karbon-otisak te njihovo ponašne ima pozitivan ili neutralan uticaj na klimatske promene.
Šta će se desiti za značajnom manjinom?
Ostaje pitanje kako ce živeti i raditi oni koji se ne slažu sa klimatskim promenama? To jest sa tvrdnjom da čovek doprinosi klimatksim promenama i da karbon-dioksid doprinosi povišenoj prosečnoj temperaturi planete Zemlje?
Izlgeda će značajna manjina morati da postane značajna većina koja će dovesti do zaustavljanja borbe protiv klimatskih promena ili će značajna manjina ostati značajna manjina i prihatiti drugorazredni položaj u modernom društvu, što je svakako bolje nego plašiti se normalnih prirodnih i nezaustavljivih procesa.
Ili će možda značajna manjina da se izoluje od “modernog društva” i “smart gradova”, imaće sosptvenu infrastrukturu, sopstvene gradove, manje sofisticirane, ali ipak slobodoumne, gde će život moći normalno da se odvija.
Od nas zavisi.
