Japan pravi velike korake ka društvu bez gotovine
Ako sve bude išlo po planu, do proleća sledeće godine, kompanije u Japanu će moći da koriste sistem za isplatu plata digitalno, zaobilazeći bankovne račune i umesto toga koristeći aplikacije za plaćanje.
Ovo je plan japanske vlade koji pokazuje da zemlja pokušava da sustigne druge u Aziji kada je u pitanju kretanje ka društvu bez gotovine, navodi se u članku objavljenom na veb stranici Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
Navedeni ciljevi Japana za uvođenje digitalnog sistema isplate plata su da se pomogne stranim radnicima koji ne mogu da otvore bankovni račun u zemlji, kao i da se podstakne rast, tržište finansijskih usluga i deregulacija, kao i smanjenje administrativnih taksi, navodi se u blogu.
Čini se da je širi i strateški kontekst japanskog puta u pravcu bezgotovinskog društva pokušaj da se pozabavi pitanjem nedostatka radne snage, između ostalog kao što su produktivnost i „revitalizacija regiona“.
Prema zvaničnim izvorima, bezgotovinsko plaćanje u Japanu bilo je zastupljeno sa 32,5 odsto u 2021. godini, u odnosu na 13,2 odsto samo godinu dana ranije – ali se to i dalje smatra „niskim i sporim“ u poređenju sa zemljama poput Južne Koreje, Kine i Singapura gde su ove cifre iznosile 93,6%, 83% i 60,4%.
Čini se da za sada nema mnogo entuzijazma da se usvoji ova najnovija šema među japanskim kompanijama koje je anketirao Works Human Intelligence. Od 247 firmi koje su učestvovale, manje od 30 odsto je reklo da ili razmatra ili će razmišljati o korišćenju ove vrste isplate plata, navodeći operativne troškove kao glavni razlog.
Japan već neko vreme pokušava da primeni svoju politiku „bezgotovinske vizije“, koju je prvi put pokrenulo 2018. godine Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije. Plan iznet u toj strategiji ima za cilj da nivo bezgotovinskih transakcija dovede na 40 odsto do 2025. godine, i da udvostruči taj broj u budućnosti.
Zemlja takođe ima nešto što se zove Savet za promociju bezgotovinskog novca, takođe osnovan 2018. Savet podržava inicijative koje vode ka cilju, a čine ga predstavnici vlade i privatnog sektora, kao i predstavnici obrazovanja i istraživanja.
Protivljenje politikama bezgotovinskog društva uključuje kršenje privatnosti, bezbednosne rizike na individualnom i državnom nivou i zavisnost od tehnologije za finansijsku uključenost.
MARIO ZNA UŽIVO- O ovome svi ćute- PAPA i „društvo“ STVORILI NOVU VERU- U svetu već šetaju klonovi
