Stigli spermatozoidi iz Španije: I žene bez partnera će moći na vantelesnu oplodnju
Uvozom spermatozoida iz reproduktivne banke u Španiji, 15 žena iz Srbije koje su dosad „stale u red“ prvi put u našoj zemlji dobiće šansu da, i bez partnera, postanu majke.
Iako je Zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) predviđeno da i singl dame mogu na vantelesnu, to u praksi nije moglo da se sprovede. Pri Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKCS, 2019. godine oformljena je banka reproduktivnog materijala, ali – nema donora. Uvoz je ostao jedina opcija, a posle potpisivanja ugovora sa bankom u Španiji, pored 15 žena bez partnera, za donorske spermatozoide prijavilo se do sada i 68 parova, a za donaciju spermatozoida 25.
Profesor dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCS, kaže da se još prikupljaju podaci o potrebama za jajnim ćelijama i spermatozoidima da bi mogli da upute odgovarajući zahtev banci sa kojom su potpisali ugovor. Kol-centru na broj 011/36-15-607, u Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKCS, zainteresovani mogu da se jave radnim danom od 12 do 14 sati. Na telefon se javljaju lekari koji su specijalizovani za VTO i koji vode evidenciju o potrebama.
– Kada se ispune svi uslovi koje je država propisala i donese se odluka da pacijenti mogu da rade postupak, može da počne procedura zahteva za uvoz, ali zasad ne možemo reći koliko će to da traje – kaže prof. Stefanović.
– Pronalaženje adekvatnih ćelija u skladu sa potrebama nije tako brz proces i traje i više meseci. Svakako da ćemo se truditi da svim zainteresovanima omogućimo da se to realizuje što brže.
Parovi će plaćati troškove reproduktivnog materijala, dok će sam proces oplodnje, prema propisanim kriterijumima, biti obavljan o trošku zdravstvenog osiguranja.
Profesor Stefanović otkriva za „Novosti“ da će cena za spermatozoide biti oko 500 evra, a za jajne ćelije nekoliko puta više, zavisno od broja traženih ćelija, načina transporta… To je, ipak, značajna prednost, jer su parovi koji su išli u strane centre, zbog nemogućnosti da ovde urade oplodnju sa donorskom ćelijom, za donaciju i postupak izdvajali 5.000 do 8.000 evra. Jeftinije su prolazili oni koji su iz donacije uzimali spermatozoide, jer za razliku od jajne ćelije, koja košta uglavnom oko 3.000 evra, cena za spermatozoide u stranim bankama je od 500 do 800 evra.
Milanović poručio Srbiji: Takvi pored mene živog neće ući u EU
– Postupci BMPO sa doniranim đelijama moći će da se rade u svim državnim i privatnim centrima koji i sada rade ovaj posao, a same ćelije će se nabavljati posredstvom banke u Klinici u Višegradskoj, ona će obavljati uvoz i skladištiti materijal – objašnjava profesor Stefanović.
– Prema dosadašnjim podacima koje imamo, parovi i pojedinci su nam najavljivali da bi radili ovaj postupak u različitim centrima za BMPO u Srbiji, ali, na naše zadovoljstvo, najviše njih je najavilo da bi to radili u Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKCS.
Srbija o uvozu donorskog reproduktivnog materijala pregovara i sa donorskom bankom u Danskoj i očekuje se da će uskoro i sa njom, po istom modelu kao i sa španskom, biti potpisan ugovor.
– U toku su završni pregovori i usaglašavanja sa još nekim bankama, pa očekujemo i potpisivanja ugovora uskoro – kaže prof. Stefanović.
– Moram da podsetim da jako malo država u Evropi ima državne banke reproduktivnih ćelija, tkiva i organa kao što ima Srbija. Uglavnom se u drugim zemljama radi o privatnim bankama formiranim pri privatnim centrima za VTO, koji naplaćuju i ćelije i same postupke, što iznosi više hiljada evra. Kod nas će se, za one parove koji ispunjavaju uslove, postupci sa doniranim ćelijama raditi o trošku države, što je ogromna olakšica, zbog čega smo zahvalni i državi i Ministarstvu zdravlja. Naravno, velika olakšica je i to što će parovi i pojedinci moći da ove postupke obave u svojoj zemlji, bez troškova puta i smeštaja u stranim zemljama, kao što je to do sada bio slučaj.
Parovi I će donora moći da biraju na osnovu fizičkih karakteristika: visine, boje očiju i kose, kao i posla koji obavlja i interesovanja, ali neće znati njegov identitet. I prema evropskim i prema našim propisima, primenjivaće se isključivo trajno nepoznato donorstvo. Reproduktivni materijal jednog donora ne može biti korišćen više puta u istoj zemlji. Izuzetak je samo ukoliko majka, koja je uz pomoć donora dobila dete, poželi još potomaka. Ali ako posle prvog ne želi još dece, preostali materijal se uništava.
Nulta Tačka/B92
