UN udara na gejmere! Kažu da su onu eksremisti
Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv terorizma (UNOCT) objavila je izveštaj u kojem se ispituju video igre i nasilni ekstremizam.
Izveštaj pod nazivom Ispitivanje raskrsnice između igranja igara i nasilnog ekstremizma rezultat je istraživanja gejmera, stručnih konsultacija i fokus grupa, a pripremili su ga Linda Šlegel, suosnivač Mreže za istraživanje ekstremizma i igara i Amarnath Amarasingam, docent na Kvins univerzitetu.
U izveštaju se navodi da oko 3 milijarde ljudi (jedna trećina globalne populacije) igra onlajn igrice, a broj se povećao tokom pandemije, jer su „zajednice u prostorima za igre postale zamena za nedostatak oflajn interakcije i eksponencijalno su rasle“.
Istraživači navode da nasilni ekstremisti i teroristi koriste prostore za igre na mreži da bi „strateški i organski“ postigli svoje ciljeve. Kažu da značajan doseg publike, nedostatak moderacije i prilagođavanje platformi za igre „čini prostore za igre sklonijim da ih ekstremisti iskorišćavaju“.
Nedostatak moderacije omogućava ekstremistima da „veoma šire svoje ideje putem audio razgovora tokom igranja, u strimingu uživo i putem ćaskanja“.
[inline_posts type=“same_cat“ box_title=“Preporučujemo“ align=“alignleft“ textcolor=“#000000″ background=“#ffffff“][/inline_posts]
Istraživači kažu da su identifikovali „četiri važna načina na koja ekstremisti koriste igre i kulturu igara“. Oni čine da se neki ljudi „osećaju željenim i saslušanim“, koriste sadržaje u vezi sa igrama da bi prikrili svoju ekstremističku propagandu i koriste „toksičnu muškost“, što je, kako kažu, uobičajeno u subkulturama igara.
Izveštaj takođe kaže da različite ekstremističke grupe koriste različite metode. Na primer, navodi se da desničarski ekstremisti iskorišćavaju „mizoginističke i toksične delove kulture igara“, kao i „klubove za dečake“. S druge strane, džihadisti koriste „estetiku videoigara kako bi svoju propagandu učinili privlačnijom mladoj zapadnoj publici“.
Istraživanje koje su sproveli istraživači navodi da je „toksičnost otkrivena u zajednicama za igre bila daleko najistaknutija pritužba ispitanika i na igre i na platforme koje su povezane sa igrama“, a mete toksičnosti su uglavnom ljudi obojene kože, žene i LGB i trans igrači. 30 do 34% ispitanika je reklo da su „svedoci ’velike’ ili ’mnogo’ mizoginije, rasizma/ksenofobije ili homofobije.
