Demokrate u Virdziniji žele da kriminalizuju RODITELJE koji „NE POŠTUJU“ rodni identitet DETETA!
Transrodni identitet je čisto subjektivan koncept, sa nula konkretnih dokaza koji bi to podržavali tu teoriju.
Sve što osoba treba uraditi je da jednostavno kaže da je muško, žensko ili bilo koji izmišljen pol, pa se ljudi takvim osobama prilagođavati i oslovljavati shodno tome. Bez obzira na realan pol osobe.
Suđenje vešticama
Sve ovo podseća na davno suđenje vešticama.
Sve što su svedoci trebali reći je kako im duhovi govore da je optužena “veštica” kriva za đavolstvo, a sud je optužbe ovih vrsta uvažavao kao dokaz.
Slično tome, prema zakonima o rodnom identitetu, osoba može reći da je transrodna i optužiti druge ljude da krše njihovo „pravo“, te im se ne obraćaju tj. ne oslovljavaju ih shodno njihovom rodnom identitetu.
U mnogim slučajevima, sud uzima ovakvu optužbu kao validan dokaz.
Ipak, ovo prevazilazi pitanje ličnih osećanja. Možda biološki muškarac iznenada odluči da je žena koja želi da koristi javno žensko kupatilo jer se tamo nalazi maloletna devojka.
Od njega se ne traži da pruži dokaz kako je on žena, i društvo nema prava da ga spreči. Od nas se zahteva da prihvatimo njegov identitet po njegovoj subjektivnih tvrdnji.
U suprotnom mi kršimo njegova “osnovna ljudska prava”.
No, gde su prava maloletne devojke kojoj muškarac ulazi u toalet?
Kraj slobodnog i normalnog društva
Subjektivno pravo je početak kraja slobodnog društva, jer ono stavlja većinu dokaza u ruke ludaka i malih “diktatora”m koji mogu sami izmišljati svoje dokaze.
Demokrata i delegat iz Virdžinije, Elizabet Guzman veruje suprotno.
Ona planira da na predstojećem jesenjem zasedanju u Virdžiniji predstavi predlog zakona koji bi proširio definiciju zlostavljanja dece i uključio roditelje koji odbijaju da koriste rodnu identifikaciju na način na koji njihova deca zahtevaju.
Trenutno u Virdžiniji, ukoliko se vaša deca izjasne kao transseksualna, pritom vi to ne poštujete, sve što treba da urade je da kažu da su trans i ako ih ne poslušate, može se uključti Služba za zaštitu dece.
Predlog zakona bi kršenje prava transrodne dece označio kao njihovo zlostavljanje.
Prvo, u smislu pravnih definicija, ne postoje naučni pokazatelji šta dete ili bilo koga drugog čini transseksualnom osobom.
Dakle, ne postoji način da se na sudu dokaže kako je roditelj zlostavljao trans dete, jer ne postoji način da se dokaže da je dete transseksualno.
Izuzetak tome je mali procenat ljudi koji imaju mentalnu bolest poznatu kao rodna disforija.
Inače za ovu mentalnu bolest potrebne su godine psihološke terapije kako bi se odredila.
Pokret za transseksualni identitet nije pokret za građanske slobode, to je politički pokret. LGBT osobe imaju ista zakonska prava kao i svi ostali. Ono što trans pokret želi jesu izuzetna ovlašćenja i poseban tretman”.
Oni žele mogućnost u diktiranju govora ( pojmova) i ponašanje drugih ljudi prema svojim hirovima i nahođenjima. Ovo je neprihvatljivo.
Četvrto, nije svrha zakona da obrazuje roditelje. Nije posao vlade da obrazuje roditelje. Vlada i birokrate koje ga zaraze nisu kvalifikovane da daju roditeljske savete. Posao vlade je samo da štiti prava građana koja su navedena u Ustavu. Zamenice roda i lična osećanja nisu ustavno zaštićeni.
Biblija nas uči “da prihvatamo svakog kakav jeste”?
Elizabet Guzman, ipak smatra suprotno. Po njemim rečima, bilbija nam govori da trebamo “prihvatiti svakoga onakvim kakav on jeste”.
Prvo, to nije tačno, jer u Bilbiji postoji lista neprihvatljivih stvari za koje se smatra da štete tradiciji i religiji.
Ponašanja nekih ljudi ne treba prihvatati i tolerisati jer dovode do propasti civilizacije. Ovome nas je naučila hiljadugodišna civilizacijska tekovina, no Elizabet smatra da zna bolje.
Uostalom, kako dete sa 12. ili 15. godina života sa sigurnošću može znati šta je. Osoba u tim godinama se tek razvija u svakom, pa i seksualnom pogledu.
I od kada to dete ima pravo nad roditeljem i odlučuje o sebi? Valjda bi roditelj trebao biti taj koji se stara i uči dete dok ono ne odraste kako bi ga osposobilo za život.
Lov na “veštice” 21-og veka.
Možemo se nadati, i trebamo se boriti protiv politike LGBTQ pokreta. No izgleda da će oni biti sa nama još neko vreme. Roditelji, kao veštice 21-og veka još će biti lovljene.
No razmislimo, na kraju srednjovekovnog lova na veštice pobedila je nauka i činjenice, kao što će i na kraju ove bitke protiv porodice pobediti činjenice, nauka, i pre svega tradicija.
