Sajtovi za informisanje u EU poručuju KORISNICIMA: „PLATI NAM ili ćemo te PRATITI“!
Neki od vodećih veb sajtova u Evropi pružaju korisnicima mogućnost mesečne pretplate kako bi izbegli praćenje online kretanja od strane veb sajtova.
Opcija, nazvana „cookie paywall“, mogla bi učini surfovanje internetom veoma skupim za korisnike koji žele privatnost.
Pojedini veb sajtovi uvode paywall za kolačiće kako bi se mogli pridržavati striktnog zakona o privatnosti Evropske Unije – GDPR-a, te pritom ostanu profitabilni.
Opšta uredba o zaštiti podataka zahteva od veb sajtova da dobiju saglasnost pre praćenja onlinek retanja korisnika.
Slede veliki UDARI- Zapad sprovodi VELIKI RESET kroz sadašnju KRIZU
Saglasnost se mora dati slobodno i dobrovoljno, plus, regulatori u Francuskoj i Austriji su zaključili da paywall kolačići nisu protivzakoniti.
Drugim rečima ko bude novčano platio, njegova će privatnost ostati netaknuta. U suprotnom, plaćaće svojim podacima koje će dobrovoljno predati kompaniji.
„To je pobeda za veb stranice. Oni će se plaćati podacima ili novcem“, rekla je za Gizmodo Kristijana Santos, docent na Univerzitetu u Utrehtu.
Kristijana je specijalizovana za pravo privatnosti i zaštite podataka.
Ona je takođe koautor predstojećeg izveštaja o paywall kolačićima, pod naslovom: „Vaš pristanak vredi 75 evra godišnje – merenje i zakonitost plaćanja kolačića“.
Koliko privatnost košta na godišnjem nivou?
Trenutno se paywalll kolačići nalaze na 13. najpopularnijih veb stramoca namenjenim informisanju, Nemačkoj i Austriji.
Prema izveštaju, korisnike bi privatnost koštala 728. evra godišnje, ukoliko žele izbeći praćenje na tih 13. najpopularnijih veb lokacija.
Kako bi se izbeglo praćenje na austrijskim vestima “Der Standard”, navodi su otkrili kako bi to koštalo 75. evra godišnje.
Paywall sistem u SAD-U
Predstojeći savezni zakon o privatnosti podataka, što bi moglo rezultirati pojavljivanjem kolačića paywayll na veb stranicama i u SAD.
Trenutno u SAD ne postoji savezni zakon o privatnosti.
Čak ni najstroži državni zakoni ne zahtevaju od veb lokacija da dobiju saglasnost pre nego što prate online kretanje korisnika.
Neki ljudi su spremni da plate za svoju privatnost.
Ipak, tipični korisnik interneta verovatno neće platiti ovu uslugu.
Prema studiji Instituta Za Tehnološku Politiku, objavljenoj 2020. godine, većina ljudi će kompromitovati svoju privatnost na internetu za 10. dolara ili manje.
„Pošto bi samo mala manjina platila ovu naknadu za veliki broj digitalnih usluga, eksploatacija podataka bi postala podrazumevana za većinu Evropljana“, rekao je Volfi Kristl, istraživač industrije podataka.
„Nadam se da će regulatori, sudovi i kreatori politike prepoznati ovu pretnju i zaustaviti je.”
Stara dobra pretplata
Trebao bi se svakako reirati zakon koji će zabranjivati ekspolatciju i trgovanje podacima korisnika na internetu.
Sa druge strane, veb sajtovima bi se ostavila mogućnost da zarađuju promocijom proizvoda, ili opcijom mesečne pretplate.
Pa ko stvarno želi da čita, taj će platiti, ko ne želi, nikom ništa.
Ovakav zakon koji bi apsolutno štitio korisnike i mesečni način pretplate bio bi moderna verzija “staromodnog” načina informisanja u kojem su se kupovali magazini.
Time su kompanije zarađivale, a čitaoci su imali svoju privatnost.
Potrebna nam je digitalna verzija stare dobre pretlate.
Zloupotreba korisnika
Ipak, razum mi govori da to neće biti tako. Šta više, plaši me mogućnost da sami magazini ne igraju svoju igru na dva fronta. Možda će se kompanije odlučiti da naplate 75 eura za privatnost korisnika, a potom ipak nastaviti da prate online kretanje korisnika i sakupljati podatke.
Time bi ostvarili dupli profit.
Te dve reči “dupli profit” mi govore da je ovo verovatnija opcija.
Iako možda korisnik ne bi trebao da plaća za opcij da ne bude praćen na internetu, jer bi to trebalo da bude ustavom zagarantovano pravo, ipak hajde da završimo ovaj tekst pozitivno.
Znamo u kakvom svetu živimo.
Ako bi pretplata omogućila korisnicima da zaštite privatnost, utoliko bolje. A oni koji bi trgovali privatnošću za 10 ili manje dolara, možda je ne trebaju imati. Tako da bi ova opcija ipak bila dobra.
