EU će sledeće godine Ukrajini davati 1,5 milijardi evra mesečno
Predsednica Komisije Evropske unije Ursula fon der Lajen najavila je da će blok Kijevu sledeće godine dati 18 milijardi evra da nastavi da se bori protiv Rusije, preneo je u petak Rojters.
Poslednje obećanje dato je drugog dana samita lidera EU u Briselu, gde se razgovara o daljoj podršci Ukrajini. Prema Fon der Lajen, Kijev procenjuje da mu je za vođenje zemlje potrebno 3-4 milijarde evra svakog meseca „za osnovne stvari“.
Do sada je ove godine blok Kijevu obezbedio 19 milijardi evra. Gledajući unapred do 2023. godine, EU se obavezuje da će Kijevu davati 1,5 milijardi evra mesečno. Očekuje se da će preostalo mesečno doniranje za ukrajinsku vladu izaći iz džepova američkih poreskih obveznika i međunarodnih institucija, kaže fon der Lajen.
Dok se Amerikanci i Evropljani podjednako bore usred vrtoglave inflacije i rastućih cena energije, njihove vlade izgledaju veoma odlučne da nastave da ulažu desetine milijardi dolara u Ukrajinu kako bi finansirale njenu korumpiranu vladu i održale NATO-ov proksi rat. „Za Ukrajinu je veoma važno da ima predvidljiv i stabilan tok prihoda“, izjavila je fon der Lajen.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio se liderima EU na samitu i izneo nekoliko zahteva. On želi „nove moćne“ sankcije Rusiji i Iranu. Zelenski krivi Teheran za moskovske napade dronovima, ali nema definitivnih dokaza da su Iranci prodali Moskvi ovo oružje. Uprkos ponovljenim poricanjima Rusije i Irana, EU i Velika Britanija uvele su ove nedelje nove sankcije Iranu zbog navoda da je Rusija bombardovala Ukrajinu iranskim bespilotnim letelicama.
Štaviše, Zelenski je zatražio od EU više sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane. Poslednjih nedelja Berlin je poslao prvi od četiri sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T, a Pariz je obećao više protivvazdušnih sistema. Zelenski je takođe upozorio da će pojačani vazdušni napadi Moskve na civilnu infrastrukturu u Ukrajini, koji su izazvani ponovljenim ukrajinskim terorističkim napadima i granatiranjem unutar Rusije, dovesti do izbegličke krize u Evropi.
„Ruski teror protiv naših energetskih objekata ima za cilj stvaranje što više problema sa strujom i toplotom za Ukrajinu ove jeseni i zime kako bi se što više Ukrajinaca preselilo u vaše zemlje“, rekao je Zelenski na samitu. EU sada traži načine da pomogne Ukrajini da obnovi snabdevanje strujom i vodom, rekla je fon der Lajen.
Istovremeno, nemački parlament odobrio je ogroman paket pomoći od 200 milijardi evra za pomoć domaćinstvima i kompanijama dok trpe energetsku krizu izazvanu napadom sankcija Rusiji pod vođstvom Vašingtona. Pre početka rata Rusija je snabdevala otprilike trećinu evropskog gasa, a Nemačka je zavisila od Moskve za više od polovine svojih zaliha gasa. Nakon sabotiranja gasovoda Severni tok, ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je da se gas u Evropu isporučuje preko neoštećene linije u Severnom toku 2. Berlin je ovu ponudu brzo odbio.
Trenutno se šuška da su članovi GOP Doma frustrirani mentalitetom „praznog čeka“ prema Ukrajini…
Tucker Carlson on Zelensky calling for more funding from the US: "Some uppity foreigner in a t-shirt demanding money for his 'critical economic needs'? We have critical economic needs too, buddy. Who are you troll? Go away." pic.twitter.com/pJvtjoqDl4
— The Post Millennial (@TPostMillennial) October 14, 2022
Državni sekretar Entoni Blinken proslavio je eksplozije u Baltičkom moru, koje su izazvale verovatno najveće curenje gasa metana u istoriji, opisujući napad kao „ogromnu stratešku priliku za godine koje dolaze“.
Pre nego što budu smenjeni posle izbora i završetka mandata u januaru, članovi obe stranke u američkom Kongresu navodno planiraju da donesu još jedan ogroman paket pomoći Ukrajini. Broj koji se plasira je 50 milijardi dolara. Ovo bi trebalo da zadrži rat Kijeva još godinu dana, ali će se taj broj verovatno povećati. Vašington je ove godine već finansirao ukrajinski rat sa više od 67 milijardi dolara, uglavnom vojnom pomoći, što bi tu cifru podiglo na više od 115 milijardi dolara.
