Policija u Španiji će primeniti automatizovano prepoznavanje lica
Španskoj policiji uskoro će biti dozvoljeno da koristi automatski alat za prepoznavanje lica, nazvan ABIS (automatski biometrijski sistem identifikacije). ABIS koristi veštačku inteligenciju da identifikuje osumnjičene iz baze podataka koja je trenutno u razvoju.
ABIS koristi algoritam pod nazivom Cogent, koji je razvila francuska vojna tehnološka kompanija Thales. Program poredi slike koje su dostupne policiji, poput slike dobijene sa sigurnosne kamere, sa slikama uskladištenim u bazi podataka, koja će sadržati preko pet miliona slika osumnjičenih i pritvorenih koji su već u dosijeu. Oni koji su uhapšeni nakon pokretanja sistema biće dodati u bazu podataka.
Baza podataka neće koristiti slike iz evidencije civilne baze podataka, kao što je baza podataka koja sadrži fotografije koje se koriste za nacionalne lične dokumente.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da na sistemu rade tri godine. Ministarstvo je saopštilo da će se ABIS koristiti za istraživanje teških zločina i insistira da se neće koristiti za nadzor.
U Španiji policija ima dva načina da identifikuje osumnjičene kada nema osumnjičenog; analiza otiska prsta i DNK. Sada će imati treću opciju, preneo je Morning Ekspres. Bez automatskog prepoznavanja lica, nemoguće je započeti potragu za osumnjičenim na snimku bez nečega što će suziti potragu.
Baza podataka koja sadrži slike lica biće ista ona koja sadrži uzorke DNK i otisaka prstiju. Podaci se dele sa drugim državama članicama EU u okviru Šengenskog informacionog sistema (SIS).
🔶 Kakva strategija: Posle ostavki srpski poslanici ponovo položili zakletvu u skupštini tzv Kosova https://t.co/5pr7J3Alxb
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 17, 2022
„Španski ABIS sistem može da se poveže sa evropskim bazama podataka, kao što su Eurodac, EU-Lisa ili VIS, pošto su odgovarajuće veze dizajnirane. To nije izolovan sistem, već je međusobno povezan sa zemljama Evropske unije“, objašnjavaju izvori u Talesu.
EL PAIS je izvestio da je španska agencija za zaštitu podataka (AEPD) kontaktirala ministarstvo unutrašnjih poslova „kako bi se pozabavila raznim projektima Ministarstva koji bi mogli da utiču na zaštitu podataka“. Agencija za zaštitu podataka nije bila upoznata sa ABIS-om sve do jula. Ona želi da utvrdi rizike koje sistem predstavlja za prava i slobode građana. Takođe želi da zna koliko dugo će policija čuvati slike osumnjičenih, ko treba da ima pristup podacima i tome slično.
Možda je veći problem što algoritmi prave greške, a u ovom slučaju to nije nešto tako bez uticaja kao pogrešna muzička preporuka. U SAD je Robert Vilijams uhapšen i greškom odveden u zatvor jer ga je sistem za prepoznavanje lica pobrkao sa nekim drugim. Tehnologija prepoznavanja lica je veoma neprecizna u prepoznavanju ljudi tamnije puti.
Brisel je tehnologiju prepoznavanja lica kategorisao kao „visoko rizičnu” i radi na regulativi kako bi usvojio pristupe koji se bave potencijalnim rizikom koji nose sistemi veštačke inteligencije. Međutim, dao je zeleno svetlo za korišćenje prepoznavanja lica u „svrhe sprečavanja, hapšenja ili istrage teških zločina ili terorizma“. Tehnologija nije dozvoljena da se koristi za nadzor.
Cogent je odobrio NIST, nezavisna američka organizacija. Ali neki stručnjaci smatraju da to nije dovoljno.
„NIST ne kaže da su algoritmi dobri ili loši. Pored toga, organizacija predlaže nekoliko evaluacija sa različitim ciljevima, a mi ne znamo na koje se odnose“, kaže Karmela Tronkoso, profesor na Federalnoj politehničkoj školi u Lozani u Švajcarskoj.
Eticas Consulting, kompanija specijalizovana za reviziju algoritama, deli ista osećanja: „U skladu sa evropskim propisima, proporcionalnost visokorizičnih tehnologija mora biti opravdana i mora se utvrditi ono što se očekuje da će se njima postići. Takođe je neophodno znati koje su mere predostrožnosti preduzete da bi se izbegle algoritamske pristrasnosti: dokazano je da ovi sistemi identifikuju bele ljude bolje od ostalih, tako da morate da dokažete da oni ne prave greške sa crncima.
