Tehno-autoritarizam: Kina i duboka država su udružile snage

„Ako ova vlada ikada postane tiranija, ako diktator ikada preuzme vlast u ovoj zemlji, tehnološki kapacitet koji je obaveštajna zajednica dala vladi mogao bi joj omogućiti da nametne potpunu tiraniju i ne bi bilo načina da se uzvrati.“— Senator Frank Church

Glasovi su pristigli.

Bez obzira ko se kandiduje za funkciju, bez obzira ko kontroliše Belu kuću, Senat ili Predstavnički dom sada ili u budućnosti, „mi ljudi“ smo već izgubili.

Izgubili smo jer se budućnost ove nacije kuje van domašaja naših zakona, izbora i granica od strane tehno-autoritarnih moći bez obzira na individualnost, privatnost ili slobodu.

Sudbina Amerike se pravi u Kini, uzoru za sve distopijske stvari.

Ekonomska i politička sila koja poseduje više američkog duga od bilo koje druge zemlje i kupuje američka preduzeća širom spektra, Kina je opaki totalitarni režim koji rutinski primenjuje cenzuru, nadzor i brutalnu policijsku državnu taktiku kako bi zastrašila svoje stanovništvo, održala svoju moć, i proširila darežljivost svoje korporativne elite.

Tamo gde ide Kina, na kraju idu i Sjedinjene Države. Ovaj put vodi u čistu tiraniju.

Cenzura. Kineska mašina za cenzuru potiče od Orvelove 1984. godine, a vladine agencije i korporacije rade zajedno na ograničavanju slobode izražavanja stanovništva. Pre samo nekoliko godina, u stvari, Kina je zabranila upotrebu reči „ne slažem se“, kao i reference na romane Džordža Orvela Životinjska farma i 1984. Vladine agencije rutinski maltretiraju i zastrašuju svakoga ko se smatra da se ne pridržava pravila. Aktivisti se često kažnjavaju zbog okupljanja na javnim mestima i krivično gone za „svađanje i izazivanje nevolja“. Kina se takođe potrudila da suzbije novinare koji izveštavaju o korupciji ili kršenju ljudskih prava.

Nadzor. COVID-19 je izbacio orvelovski nadzor u Kini iz senke i dao Kini savršen izgovor da oslobodi punu snagu svog ekspanzivnog i sofisticiranog nadzora i ovlašćenja za prikupljanje podataka nad svojim građanima i ostatkom sveta. Termalni skeneri koji koriste veštačku inteligenciju (AI) instalirani su na železničkim stanicama u velikim gradovima kako bi procenili telesnu temperaturu i identifikovali svakoga ko ima groznicu. Kamere za prepoznavanje lica i nosači mobilnih telefona stalno su pratili kretanje ljudi, izveštavajući u realnom vremenu u centre podataka kojima su mogli da pristupe i vladini agenti i poslodavci. I kodirana upozorenja u boji (crvena, žuta i zelena) sortirala su ljude u zdravstvene kategorije koje su odgovarale količini slobode kretanja koja im je dozvoljena: „Zeleni kod, putuj slobodno. Crveno ili žuto, javite se odmah”.

Kreditno bodovanje društvenih medija. Pre izbijanja korona virusa, kineska nadzorna država je već naporno radila na praćenju svojih građana pomoću oko 200 miliona sigurnosnih kamera instaliranih širom zemlje. Opremljene tehnologijom za prepoznavanje lica, kamere omogućavaju vlastima da prate takozvana krivična dela, kao što je šetnja po kolovozu ili van pešačkih staza, koja utiču na društveni kreditni rezultat osobe. Kreditni rezultati društvenih medija dodeljeni kineskim pojedincima i preduzećima kategorišu ih prema tome da li su „dobri“ građani ili ne. „Skor građana“ određuje nečije mesto u društvu na osnovu njegove lojalnosti vladi. Sistem sa pravim imenom – koji zahteva da ljudi koriste lične karte koje je izdala vlada za kupovinu mobilnih sim kartica, dobijanje naloga na društvenim mrežama, voz, ukrcavanje u avion ili čak kupovinu namirnica – zajedno sa kreditnim rezultatima na društvenim mrežama obezbeđuje da oni koji se nalaze na crnoj listi kao „nedostojni“ imaju zabranjen pristup finansijskim tržištima, kupovini nekretnina ili putovanju avionom ili vozom. Među aktivnostima koje vas mogu označiti kao nedostojne su zauzimanje rezervisanih mesta u vozovima ili navodno izazivanje problema u bolnicama.

Bezbedni, pametni gradovi. Pošto je bila pionir u razvoju takozvanih „bezbednih“ pametnih gradova, Kina izvozi širom sveta visokotehnološke zajednice u kojima se stanovnici nadgledaju 24 sata dnevno, svaka njihova akcija je pod stalnim nadzorom, a svaki uređaj je povezan sa centralnim mozgom kojim upravlja veštačka inteligencija. Kako zaključuje stručnjak za privatnost Vincent Mosco: „Korist od pametnih gradova očigledno ide vlastima koje su u stanju da iskoriste obećanje modernog, visokotehnološkog grada da prošire i prodube nadzor. Takođe ide i velikim tehnološkim kompanijama koje profitiraju prvo od izgradnje infrastrukture pametnog grada, a drugo od komodifikacije čitavog pametnog gradskog prostora. Građani dobijaju određenu operativnu efikasnost, ali uz veliku cenu za svoju slobodu”.

Digitalna valuta. Kina je već usvojila digitalnu valutu koju je izdala vlada, koja ne samo da joj omogućava da nadgleda i zapleni finansijske transakcije ljudi, već može da radi u tandemu sa svojim sistemom društvenih kreditnih bodova kako bi kaznila pojedince za moralne propuste i društvene prestupe (i nagradila ih za pridržavanje ponašanja koje sankcioniše vlada). Kao što je kineski stručnjak Akram Keram napisao za The Washington Post, „Sa digitalnim juanom, KPK [Kineska komunistička partija] će imati direktnu kontrolu i pristup finansijskim životima pojedinaca, bez potrebe da snažno naoružava posredničke finansijske subjekte. U društvu koje konzumira digitalni juan, vlada bi lako mogla da suspenduje digitalne novčanike disidenata i aktivista za ljudska prava.

🔶 Evropska komisija želi da zameni Tviter https://t.co/Qyvdixmzkh

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 18, 2022

Digitalni autoritarizam će redefinisati šta znači biti slobodan u skoro svakom aspektu naših života. Opet, moramo gledati u Kinu da bismo razumeli šta nas čeka. Kako objašnjava analitičarka Human Rights Watch-a Maja Vang: „Kineske vlasti koriste tehnologiju da kontrolišu stanovništvo širom zemlje na suptilnije, ali ipak moćne načine. Centralna banka usvaja digitalnu valutu, koja će omogućiti Pekingu da nadgleda – i kontroliše – finansijske transakcije ljudi. Kina gradi takozvane sigurne gradove, koji integrišu podatke iz nametljivih sistema nadzora da bi predvideli i sprečili sve, od požara do prirodnih katastrofa i političkih neslaganja. Vlada veruje da će ovi alati, zajedno sa administrativnim radnjama, kao što je uskraćivanje pristupa uslugama osobama sa crne liste, podstaći ljude ka „pozitivnom ponašanju“, uključujući veće poštovanje vladinih politika i zdravih navika kao što je vežbanje.

AI nadzor. Na isti način na koji su se kineski proizvodi infiltrirali na skoro svako tržište širom sveta i promenili dinamiku potrošača, Kina sada izvozi svoju „autoritarnu tehnologiju“ u vlade širom sveta, navodno u nastojanju da širi svoj brend totalitarizma širom sveta. U stvari, i Kina i Sjedinjene Države su prednjačile u snabdevanju ostatka sveta nadzorom veštačke inteligencije, ponekad po subvencionisanoj stopi. U rukama tiranina i dobroćudnih diktatora podjednako ali i svakog političara, nadzor veštačke inteligencije je krajnje sredstvo represije i kontrole, posebno kroz korišćenje platformi pametnog grada/bezbednog grada, sistema za prepoznavanje lica i prediktivne policije/predviđanje zločina. Ove tehnologije takođe koriste nasilne ekstremističke grupe, kao i trgovci seksualnih usluga, trgovci decom, drogom i oružjem u svoje zle svrhe.

Dok su zemlje sa autoritarnim režimima bile željne da usvoje nadzor veštačke inteligencije, kao što istraživanje Carnegie Endowment jasno pokazuje, liberalne demokratije takođe „agresivno koriste alate veštačke inteligencije za kontrolu granica, hapšenje potencijalnih kriminalaca, nadgledanje građana zbog lošeg ponašanja i izvlačenje osumnjičenih terorista iz gomile“. Štaviše, lako je videti kako je kineski model za kontrolu interneta integrisan u napore američke policijske države da izbaci takozvane antivladine, domaće ekstremiste. Tako totalitarizam osvaja svet.

Tajna policija. Prema nedavnim izveštajima, Kina je postavila više od 54 tajne policijske snage u 25 gradova širom sveta, uključujući Sjedinjene Države, kao deo svojih napora da prate i prete disidentima i da ih deportuju nazad u Kinu radi krivičnog gonjenja. Kampanja praćenja, zastrašivanja i kažnjavanja Kineza koji žive u inostranstvu koji su uključeni u neslaganje nazvana je Operacija Lov na lisice. Kao što je primetila jedna agencija za ljudska prava, „Poruka [kineskog] ministarstva spoljnih poslova – da niste nigde bezbedni, da možemo da vas pronađemo i da možemo da dođemo do vas – veoma je efikasna.

MARIO ZNA i IVAN JUŠKOVIĆ- Zombifikacija društva i konačna podela SVETA

Policijska brutalnost. Nije se mnogo promenilo u vezi sa brutalnim udarima Kine na demonstrante nakon masakra na Trgu Tjenanmen. Kineska policija ostaje brutalna, preterano koristi silu i nefleksibilna, sada sa dodatnom moći države nadzora iza toga.

Taktike zastrašivanja. Kina je savladala veštinu taktike zastrašivanja, preteći aktivistima, njihovim porodicama i njihovim sredstvima za život ako ne ispoštuju diktat vlade. Kako je jedan aktivista objasnio: „Bilo je telefonskih poziva usred noći da članovi porodice neće naći posao ako ne sarađuju sa vladom, ili da će broj telefona vaših roditelja biti postavljen na mreži i oni će biti uznemiravani. Ili sa Ujgurima, da će ostatak vaše porodice biti stavljen u logore”.

Nestanak, ispiranje mozga i mučenje. Oni koji ne budu u skladu sa kineskim diktatom često bivaju prisiljeni da nestanu, uhapšeni u gluvo doba noći i zatvoreni u orvelovske logore za prevaspitavanje. Kina je izgradila više od 400 ovih logora za interniranje poslednjih godina kako bi pritvorila ljude zbog krivičnih dela koji obuhvataju raspon od izazivanja vlade do takozvanih verskih zločina kao što je posedovanje Kurana ili uzdržavanje od jedenja svinjetine. Kako prenosi Gardijan, „zloupotrebe uključuju detaljna proizvoljna zatvaranja, mučenje i medicinsko zanemarivanje u zatočeničkim logorima i prinudnu kontrolu rađanja“.

Globalni uticaj Kine, njen tehnološki domet, njena težnja za svetskom dominacijom i njen rigidni zahtev za poštovanjem guraju nas ka svetu u lancima.

Svojim sve većim držanjem nad tehnologijom nadzora, Kina je podigla prvu digitalnu totalitarnu državu na svetu, i u tom procesu, postala je model za nadobudne diktatore svuda.

Međutim, ono što mnogo ljudi ne vidi jeste da su Kina i američka duboka država udružile snage.

Kao što je jasno rečeno u Battlefield America: The War on the American People i u njegovom izmišljenom duplikatu Dnevnicima Erika Blera, ovo je fašizam koji se krije iza tankog sloja otvorene vlade i populističkih izbora.

Za sve namere i svrhe, postali smo oličenje onoga čega se Filip K. Dik plašio kada je napisao Čovek u visokom zamku, viziju alternativnog univerzuma u ​​kojem sile Osovine pobeđuju saveznike u Drugom svetskom ratu i „fašizam nije jednostavno osvojio Ameriku. Umetnuo se, sa uznemirujućom lakoćom, u američki DNK“.

Ipak, dok je Dikova vizija sveta u kome je totalitarizam normalizovan zastrašujuća, naša rastuća realnost sveta u kome Duboka država nije samo ukorenjena već je postala globalna je potpuno zastrašujuća.

Američka nacionalna zastava se možda ne može pohvaliti crveno-belim prugama sa kukastim krstom na plavom polju kao što je prikazano u Čoveku u visokom zamku, ali imajte na umu: nisu ništa manje od toga.

Nulta Tačka/Technocracy