Nemački poslanici se smrzavaju u kancelarijama! Nose se jakne i šalovi na poslu
Temperature u kancelarijama Bundestaga pale su na 18 stepeni C ili niže, prenosi Der Spiegel
Sa početkom hladnijeg vremena, poslanici u nemačkom parlamentu se bore da se zagreju na svojim radnim mestima, navodi Der Spiegel. Dok Bundestag smanjuje potrošnju energije usred namerno izazvane krize, neki poslanici su se žalili da takvi uslovi stvaraju rizik po zdravlje, preneo je list u petak.
U članku pod naslovom ‘Ledeno doba u parlamentu’, časopis je naveo da su neki ministri i poslanici nosili pulovere ispod jakni i šalove u kancelarijama.
Prema Der Spiegelu, „u Bundestagu je postalo hladno, neprijatno hladno“.
🔶 Pored masovnog uvođenja VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Putin traži stvaranje DIGITALNOG platnog sistema https://t.co/C6EiZB4A4x
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 27, 2022
List je citirao poslanika Zelene stranke Renate Kuenast kako se žalila: „Sedela sam u jakni u kancelariji i stalno sam trčala okolo. Ipak, nakon kratkog vremena već sam imala hladan nos.”
Navodi se da su temperature u nemačkom parlamentu značajno pale pre nešto više od nedelju dana. U Kuenastovoj kancelariji, termostat je pokazivao 18,2 stepena C, iako je rekla da je dan ranije bilo još hladnije. Bivša ministarka poljoprivrede je dodala da je nekim njenim kolegama bilo još gore na radnim mestima, potencijalno ugrožavajuće po zdravlje.
Prema zakonu o uštedi energije koji je predložio Robert Habek, vicekancelar i ministar za ekonomska pitanja i klimatske mere, a koji je parlament usvojio još u avgustu, temperature u nestambenim zgradama vlade, uključujući Bundestag, trebalo bi da se održavaju na 19 stepeni. C, pri čemu se hodnici uopšte ne greju.
Izveštaj Der Spiegel-a dolazi usred akutne energetske krize u Nemačkoj, dok EU nastoji da se odvikne od ruskih snabdevanja energentima.
Nakon vojne operacije Moskve u Ukrajini, zapadne zemlje uvele su nove sankcije Rusiji. Međutim, ograničenja su dovela do vrtoglavog skoka cena gasa u EU.
Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, ova politika će dovesti do „veoma žalosnih posledica“ po blok, sa do 20 godina deindustrijalizacije.
