Tviter fajlovi: Mejnstrim mediji ignorišu najveću priču decenije
Najveća priča protekle decenije nije pandemija kovida, protesti 6. januara, rat u Ukrajini, nemiri BLM-a, pa čak ni stagflatorna kriza u svetu. Iza ovih velikih događaja stoji još jedna priča, ona koja ih sve povezuje na uznemirujući način. Još važniji od efekata geopolitičkog i ekonomskog haosa je efekat masovne cenzure; bez slobodne razmene informacija i debate javnost ostaje u neznanju. A ako javnost ostane u neznanju, krizni događaji imaju sve veći potencijal da eksplodiraju.
Percepcija javnosti o nacionalnim i međunarodnim poslovima je ključna determinanta ishoda katastrofa i sukoba. Zbog toga vlade i elitisti iz celog sveta često pokušavaju da manipulišu načinima na koje ljudi pribavljaju informacije. Ideja je prilično jednostavna – oni veruju da se ne može dozvoliti da „mi ljudi“ sami donosimo svoje zaključke. Oni misle da nam se ne može verovati da razvijamo „ispravna“ gledišta i da nismo dovoljno pametni da razumemo implikacije vladinih odluka.
Drugim rečima, oni veruju u potpuno suprotno od onoga što je navedeno u Ustavu SAD i Ustavima drugih zemalja. Establišment će dati brojne razloge zašto treba da cenzurišu, potiskuju, spinuju i lažno predstavljaju činjenice bilo koje situacije, ali na kraju je pravi razlog da oni imaju viziju društva koja je suprotna našim temeljima. Oni su sebe postavili za arbitre stvarnosti da vide ostvarenje te vizije. Kao što je Edvard Bernajs, „otac odnosa s javnošću“ jednom rekao u svojoj knjizi „Propaganda“:
„Svesna i inteligentna manipulacija organizovanim navikama i mišljenjima masa važan je element u demokratskom društvu. Oni koji manipulišu ovim nevidljivim mehanizmom društva čine nevidljivu vlast koja je prava vladajuća moć naše zemlje. …Nama upravljaju, naši umovi se oblikuju, naši ukusi formiraju, naše ideje sugerišu, uglavnom ljudi za koje nikada nismo čuli. To je logičan rezultat načina na koji je uređeno naše demokratsko društvo. Ogroman broj ljudskih bića mora sarađivati na ovaj način ako žele da žive zajedno kao društvo koje nesmetano funkcioniše. …U skoro svakom činu našeg svakodnevnog života, bilo u sferi politike ili poslovanja, u našem društvenom ponašanju ili našem etičkom razmišljanju, nama dominira relativno mali broj osoba…koji razumeju mentalne procese i društvene obrasci masa. Oni su ti koji povlače žice koje kontrolišu um javnosti“.
Ovo je čista autoritarnost. To je stvar noćnih mora i revolucija. Ali već dugi niz godina veliki deo sveta poriče postojanje takve dinamike. Tvrditi da mali broj elita u tajnosti radi zajedno kako bi kontrolisao percepciju javnosti i upravljao našim društvom iz senke je „teorija zavere“ i „govor mržnje“. Uostalom, gde je dokaz?
Naravno, ova vrsta argumenata je mehanizam za suočavanje sa mentalnim nedostacima. Dokaz takvog tajnog upravljanja i kontrole je svuda ovih dana, ali neki ljudi više vole svojevoljno poricanje. Uzmimo za primer tekuće otkriće podataka za ono što se sada zove „Tviter fajlovi“.
Mejnstrim mediji jedva reaguju na masu informacija koju je pokrenuo Ilon Mask. Čini se da ih daleko više zanima poreska evidencija Donalda Trampa. Kada su primorani da priznaju priču, oni su neprijateljski raspoloženi, nazivajući informacije „dosadnim“ ili neimpresivnim. To je klasična psihološka taktika tipičnih narcista i kriminalaca – kada ih uhvate, ponašaju se ravnodušno, kao da ni dokazi ni njihovi zločini zapravo nisu važni. Ako im nije važno da budu uhvaćeni, onda njihovi zločini ne smeju biti toliko loši, zar ne?
Sadržaj ovih dosijea je zapanjujući, ali je u isto vreme istina da zaključci nisu iznenađujući.
🔶 LIDERI JUŽNOAMERIČKIH država stali u odbranu Asanža https://t.co/vWrdZ1zoYi
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 12, 2022
Dosijei jednostavno potvrđuju skoro sve što konzervativni i libertarijanski komentatori govore godinama; sve te „teorije zavere“ o Big Tech cenzuri konzervativaca ispostavile su se kao tačne. I ne samo to, već je bila istinita i teorija da su vladine agencije i zvaničnici iz DNC-a radili sa Big Tech-om kako bi ućutkali i potkopali svoje političke protivnike.
Tviter je dugo poricao da su korisnici zabranjeni odnosno da im je smanjena vidljivost, ali to je bila laž. Podaci pokazuju da su male grupe unutar Tvitera zvane „timovi za strateško reagovanje“ potisnule do 200 naloga dnevno. Obično su to bili izveštaji većih i uticajnijih konzervativnih političara i poznatih ličnosti. I, ovi timovi su delovali u koordinaciji sa zvaničnicima demokrata i agencijama poput FBI. U nekim slučajevima cilj je bio da se isključi uticaj određenog pojedinca. U drugim slučajevima cilj je bio upravljanje nacionalnim izborima.
Interna Tviter komunikacija pokazuje da su SRT grupe većinu svog vremena provele izmišljajući razloge zašto su određene informacije bile predmet TOS-a. Drugim rečima, ako se pravila Tvitera nisu prekršila, oni su napravili nova pravila.
Otkriće šta se dešavalo na Tviteru najveća je priča decenije jer pruža dokaz skrivene zavere. Prikazuje ružnu mehaniku iza kulisa i razotkriva mrežu elita i njihovih saradnika koji su bili uključeni u direktne operacije uništavanja 1. amandmana zarad ideološke nadmoći.
To je klasična definicija fašizma, definicija koju je Benito Musolini ponovio kada je tvrdio: „Fašizam bi trebalo pravilnije nazvati korporatizmom jer je on spajanje državne i korporativne moći“.
I, ako se ovaj brend fašizma dešavao u halama Tvitera, onda nema sumnje da se dešava i u kompanijama kao što su Google/YouTube, Apple, Facebook, itd. Pre nego što smo imali dokaze, sada imamo potvrdu.
Korporativni mediji raspravljaju o relevantnosti umesto o moralnosti jer su imali koristi od cenzure. Važno je zapamtiti da je jedna od prvih mera koje su velike tehnološke kompanije primenile nakon suzbijanja alternativnih medija tokom pandemije bila da pojačaju korporativne medije. Ove kompanije se muče sa sumornim brojem publike i sve manjim profitom. Niko ih više ne sluša. Ipak, sve dok promovišu narativ establišmenta, njihovom mišljenju i dezinformacijama se daje prioritet na skoro svakom pretraživaču i platformi društvenih medija.
Naravno da ih ne zanimaju Tviter fajlovi, lažovima često „dosade“ iskreni komentari i činjenične informacije. Takođe, njihovo dalje postojanje zavisi od cenzure njihove konkurencije u alternativnim medijima.
Suština je sledeća: prema Povelji o pravima, nezakonito je da agenti američke vlade ometaju slobodu govora američkih građana koji poštuju zakon. Nije bitno da li se radnja vrši korišćenjem „privatnih preduzeća“ kao posrednika. A, ako privatni biznis u dosluhu sa vladom radi na sprovođenju politike onda to više nije privatni biznis. Tviter je učestvovao u vidu izdaje, zajedno sa agencijama sa kojima je sarađivao. To je ogromna priča, koja bi trebalo da dovede do kazne za one koji su umešani.
