ZAŠTO UCENE, POKLONI ZA VAKCINISANE I „NOVČANI BONUSI“ NE DOPRINOSE POVEĆANJU BROJA VAKCINISANIH!
Budući da su vakcine prvi put ponuđene široj populaciji ranije ove godine, državne i opštinske vlasti širom SAD-a pokušale su podstaknuti veći broj odraslih da dobiju vakcine nudeći novac, besplatno pivo i tiket za lutriju za milione dolara kako bi pokušali privući više ljudi da dobiju vakcinu. Nekima je ovo izazvalo ozlojeđenost, jer su se vakcinisani pitali zašto imaju nagrađivanje koje nije fer prema ostalim ljudima samo zbog poštovanja vladinih zahteva.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Dok Francuska pribegava upotrebi oštrijih mera, poput zahtevanja pasoša za vakcinaciju za ljude koji ručaju u restoranima, FT(Financial Times) je pokrenuo temu koja se bavi ovim pitanjem, jer se svet pita postoji li možda humanija alternativa vladinom prisiljavanju ljudi da prime eksperimentalne vakcine. Kako ističe FT, širom SAD-a se „povećavaju podsticaji za dobijanje vakcina… države nude nagrade u rasponu od 100 dolara u gotovini do besplatnog piva, ulaznice za tematski park i tikete za lutrije. U Velikoj Britaniji besplatne usluge uključuju brzu hranu i besplatni taksi.”
U Srbiji je situacija kritična kada je reč o ,,motivaciji“ građana da se vakcinišu te smo postali svedoci javnog ucenjivanja ljudi, javnih pretnji, ponižavajuće pomoći ali i žrtve diskriminacije kao i najave kovid propusnica (čija najava bi trebala takođe da motiviše građane da se ubodu).
Ali sada kada je Njujork počeo da zahteva vakcinalne pasoše za posetioce teretana i posetioce restorana, mnogi drugi gradovi razmišljaju da krenu njihovim stopama. A kada dođe vreme, kako će ostatak sveta to podneti? Za sada, prema FT-u, borba protiv neodlučnosti oko vakcinacije i dalje je „problem bogatih zemalja“.
Sve vlade koje razmišljaju o usvajanju dodatnih „podsticaja“ (možda pre nego što izaberu oštriji, autoritativniji put) verovatno bi trebalo da razmotre ove kritike koje je izneo FT, koji je govorio nekolicini akademika, uključujući profesora psihologije Stivena Rajhera sa Univerziteta St. Andrews. On je rekao za FT da šeme podsticaja imaju „mnoge složenosti i mnoge zamke“ i poput vakcinalnih pasoša, mogu imati „polarizujući efekat“.
„Ljudi koji bi ionako nameravali da se vakcinišu mogli bi sebi reći:„ U redu, učiniću to malo brže “. . . S druge strane, oni koji oklevaju postaju sve negativniji i otporniji“, kaže Rajher. „Upravo ljudi koje želite da osvojite mogu biti ljudi koje otuđujete.“
Prvi podaci pokazuju da je u Francuskoj uvođenje strogih Makronovih zahteva dovelo do naglog povećanja potražnje za terminima vakcinacije, ali da je to trajalo samo nedelju dana, pre nego što su rezervacije za termine ponovo pale.
Zvaničnik za javno zdravlje iz Arkanzasa možda je to najbolje rekao: kada su u pitanju vakcine „ljudi iskreno žele da donesu informisanu odluku i to ne uključuje nove informacije“, rekla je ona, misleći na „besplatne stvari“ poput lutrija i darivanja.
Dakle, ako nagrade ne funkcionišu, koje su onda neke strategije koje bi mogle?
Drugi veruju da bi efikasna strategija bila angažovanje više „influensera“ koji bi delovali kao „govornici prilagođeni uzrastu“ za populaciju od 18-34 godine, koja i dalje odbija da primi vakcinu. SAD su to već iskoristile uključivanjem tinejdžerske pop zvezde Olivije Rodrigo u svoju kampanju.
Dok pokušavaju da dosegnu pravu demografsku kategoriju prema starosti, trebalo bi da razmisle i da shvate koje demografske grupe takođe vredi ciljati. Iako je prosuto mnogo mastila o manjinama i njihovom skepticizmu prema vakcinama, jedna nedavna studija pokazala je da su najobrazovaniji Amerikanci oni koji se najviše kolebaju oko primanja vakcine.
Istraživanje u Velikoj Britaniji pokazuje da su stope vakcinacije niže među „ljudima tamne puti karipske i afričke baštine“, kao i onima „koji žive u područjima lišenim ruda“, navodi FT.
Za ovu drugu grupu neki stručnjaci veruju da najlakše slede uputstva i slušaju šta ima se kaže.
Iako informativne kampanje i vakcinalni pasoši i podsticaji privlače pažnju javnosti, mnogi stručnjaci kažu da je najefikasniji način povećanja broja vakcinisanih jednostavno učiniti proces što je moguće lakšim za one kojima nedostaje vremena i motivacije, ali se aktivno ne protive vakcinaciji, da dobiju njihove doze.
„Drugoj grupi koju smo spomenuli i dalje nedostaje pristup vakcini“, kaže Maureen Miller, epidemiolog zaraznih bolesti sa Univerziteta Columbia u Njujorku. Ona dodaje da su oglasi na drugim jezicima osim engleskog, koji jasno stavljaju do znanja da su vakcine besplatne i ne zahtevaju zdravstveno osiguranje ili dokaz o imigracionom statusu, neophodni za privlačenje onih koji žele vakcinu.
NE PROPUSTITE! MARIO ZNA U SLOBODNOJ ZONI! NEMA HISTERIJE, VAKCINACIJE, MASKI!
„Sve što nekoga privuče da se vakciniše je važno, ali da bismo dobili veći broj moramo učiniti da to bude komforno, a ne zastrašujuće“, dodaje ona.
NYC je verovatno učinio najviše od bilo kog zapadnog grada u tom pogledu, zbog svojih mobilnih centara za vakcinaciju u metroima i drugim javnim prostorima. Međutim, uspeh je i dalje prilično ograničen.
Stručnjaci citirani u izveštaju FT-a navodno su se složili da bi za međunarodna putovanja trebalo da postoje zahtevi za vakcinacijom, zbog „duge istorije potvrda o vakcinaciji/preležanoj bolesti/testu“, kao i zbog nekih poslova koji uključuju ljudski kontakt (iako su se uredbe francuskog premijera Emmanuel Macron-a i gradonačelnika de Blasia da se vakcinišu zdravstveni radnici pokazali kao kontroverzniji nego što su ti lideri mogli očekivati).
Iako će vlade verovatno odrediti obaveznu vakcinaciju za međunarodna putovanja, tri američka avioprevoznika – Delta, Southwest i American objavili su u sredu da će raskinuti sa United-om i odlučili su da neće zahtevati dokaz o vakcinaciji od putnika koji ne lete u inostranstvo.
Pogotovo što „nauka“ postavlja sve više pitanja o efikasnosti vakcina, za sada bi najbolja strategija za ubeđivanje ljudi da su vakcine bezbedne, bila da ih FDA konačno zvanično odobri. Iako čak ni to možda neće biti dovoljno za mnoge skeptike koji su zabrinuti zbog dugoročnih efekata.
