Istraživači podržavaju Svetski Ekonomski Forum: Masovna konzumacija crva i buba će „spasiti planetu“

Grupa istraživača podržala je pozive Svetskog ekonomskog foruma (WEF) da se založi za masovnu javnu potrošnju buba i takozvanih „burgera od buba“, tvrdeći da bi to moglo spasiti planetu.

Prema studiji koju je sprovela francuska biotehnološka kompanija Insect, hrana napravljena od crva brašnara i larvi insekata mogla bi da pomogne u borbi protiv „klimatskih promena“ i nahrani svet ako se stavi u masovnu proizvodnju i zameni meso.

„Insekt“ insistira na tome da proces stvaranja „mesa“ od larvi insekata koristi samo deo zemlje i vode i emituje manji ugljenični otisak u poređenju sa tradicionalnom poljoprivredom.

„Pomešane sa šećerom, bube navodno imaju ukus kao pravo meso“, tvrde istraživači.

„One bi takođe mogli postati alternativa kobasicama ili piletini“.

Zgodno, Insect planira da masovnu javnu potrošnju buba pretvori u stvarnost i trenutno razvija globalnu mrežu farmi insekata, uključujući rasadnike i prostorije za obradu.

U Francuskoj je već postavljena pilot fabrika, otkrila je kompanija.

„Imamo potpunu kontrolu nad lancem proizvodnje“, kaže generalni direktor Insecta Benjamin Armenjon, navodi se u saopštenju SWNS-a.

„To nam daje snagu u smislu kvaliteta, sigurnosti i bezbednosti“.

U pogonu za proizvodnju „mesa“, robotske ruke i automatizovane transportne trake transportuju hrpe crvenih tacni u svim pravcima, prema nalazima studije.

One su ispunjene milijardama larvi buba Tenebrio Molitor.

Prema Insect-u, sušene bube sadrže više od 50 posto proteina i bogate su vlaknima i mastima.

One se mogu pretvoriti u proteinske prahove, šejkove, hamburgere, žitarice, pa čak i ulja za kuvanje uz delić ekoloških troškova tradicionalnog uzgoja, tvrdi kompanija.

NEŠTO SE DEŠAVA! SOROŠ otkazao dolazak u Davos u poslednjem minutu! Klaus Švab: “imam zdravstvene tegobe”https://t.co/dTzA2vVc2Z

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) January 17, 2023

Studija pronalazi beleške:

Za svaki kilogram proteina, Insect koristi 98 odsto manje zemlje i emituje 40 puta manje ugljenika od govedine.

Takođe koristi 40 puta manje vode od proizvodnje svinjskog mesa.

Ideju da se mase hrane bubama već neko vreme promovišu globalne elite.

Prošle godine, Svetski ekonomski forum promovisao je novi plan Evropske unije za korišćenje crva brašnara u hrani.

Prema WEF-u, smanjenje potrošnje mesa hranjenjem građana bubama pomoći će u borbi protiv „klimatskih promena“.

„Stoka širom sveta je odgovorna za oko 14,5% svih emisija gasova staklene bašte koje se odnose na ljudske aktivnosti“, navodi se u dokumentu EU.

„Potreba za zemljištem – bilo za životinje za ispašu ili uzgoj useva za ishranu životinja – je najveći pokretač krčenja šuma, sa velikim posledicama po gubitak biodiverziteta.

Glavni savetnik WEF-a pozvao je javnost da pređe na jedenje laboratorijski uzgojenog „sintetičkog mesa“ u nastojanju da se bori protiv „klimatskih promena“.

Juval Noa Harari iz WEF-a, koji sebe opisuje kao „futuristu“, zalagao se za proizvode od „kultivisanog mesa“ koje se sintetiše u laboratorijama tokom komentara na Međunarodnom institutu za menadžment u Kijevu, u Ukrajini.

Harari tvrdi da javnost mora da počne da konzumira sintetičku hranu jer je ona „ekološkija“ i „etičnija“ od mesa iz stočarstva i klanja, za koje tvrdi da je „neodrživo“.

Harari je promovisao plan za prelazak na „kultivisano meso“ koji gura WEF.

WEF, koji je osnovao i kojim predsedava nemački ekonomista Klaus Švab, opisuje „kultivisano meso“ kao „održivu“ zamenu za ljudsku ishranu životinjama.

Organizacija tvrdi da svetska populacija mora da prestane da jede meso kako bi „spasila planetu“ od „emisije ugljenika“.

U svom argumentu za to da javnost jede „sintetičko meso“, WEF objašnjava kako se prehrambeni proizvodi uzgajaju u laboratoriji:

Proces uzgoja mesa u laboratoriji uključuje uzimanje matičnih ćelija od žive životinje i uzgoj u uslovima bogatim hranljivim materijama.

Na primer, od krave se uzima mala biopsija skeletnih mišića iz koje se izoluju matične ćelije i uzgajaju u bioreaktoru sa medijumom za ćelijsku kulturu.

Ćelije su podeljene na nekoliko tipova ćelija uključujući mišićne i masne ćelije.

Ova biomasa se zatim obrađuje da bi se formirao jestivi konačni proizvod.

Harari je ljudsku potrošnju životinja označio kao neodrživu.

„Možemo pronaći načine da obezbedimo ono što je ljudima potrebno na ekološki i održiviji način“, rekao je on.

„Ovo je najbolji način za napredovanje“.

Harari je u odvojenom intervjuu izjavio da „nam jednostavno ne treba velika većina stanovništva“ u današnjem svetu.

Prema Harariju, većina ljudi je sada postala „suvišna“ i neće biti od velike koristi globalnoj eliti u budućnosti.

Nulta Tačka/SlayNews