5 ARAPSKIH država zajedno sa Iranom među 19 NACIJA koje su spremne da se pridruže BRICS-u
Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Alžir, Egipat, Bahrein i Iran zvanično su zatražili da se pridruže grupi zemalja BRIKS-a dok se vrše pripreme za održavanje godišnjeg samita u Južnoj Africi.
Ukupno 19 zemalja izrazilo je interesovanje za pridruživanje bloku tržišta u razvoju Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, rekao je Anil Sooklal, južnoafrički ambasador u grupi.
„Ono o čemu će se razgovarati je širenje BRIKS-a i modaliteti kako će se to desiti… Trinaest zemalja je formalno zatražilo pridruživanje, a još šest je zatražilo neformalno. Svaki dan dobijamo prijave za pridruživanje“, rekao je južnoafrički zvaničnik za Blumberg ranije ove nedelje.
BRIKS će održati godišnji samit u Kejptaunu tokom prve nedelje juna. Svoje prisustvo potvrdili su ministri spoljnih poslova svih pet zemalja članica.
Ranije ovog meseca, Blumberg je otkrio da se očekuje da će BRIKS uskoro nadmašiti grupu G7 koja je predvođena SAD u očekivanjima ekonomskog rasta.
Prema njihovoj analizi, dok su zemlje G7 i BRIKS podjednako doprinele globalnom ekonomskom rastu 2020. godine, učinak bloka predvođenog Zapadom nedavno je opao. Očekuje se da će do 2028. G7 činiti samo 27,8 odsto globalne ekonomije, dok će BRIKS činiti 35 odsto.
👉 Održan SATANISTIČKI skup u Bostonu! Okupljeni satanisti cepali Bibliju (VIDEO) https://t.co/j1AQaVQqJN
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 1, 2023
Procene su usledile samo nekoliko nedelja nakon što je zamenik predsednika ruske Državne dume Aleksandar Babakov otkrio da BRIKS radi na razvoju „nove valute“ koja će biti predstavljena na predstojećem samitu te organizacije.
Zemlje članice BRIKS-a čine preko 40 odsto svetske populacije i oko četvrtine svetskog BDP-a.
Interes zemalja globalnog juga da se pridruže bloku dolazi u trenutku kada se sve više vlada udaljava od američkog dolara.
Dolar je postao nepouzdaniji za dolarizovane ekonomije zbog rastućih kamatnih stopa koje regulišu Federalne rezerve SAD (FED) i bankovne zloupotrebe dolara kroz finansijske sankcije.
Pored toga, zapad – posebno Evropa – suočava se sa rastućom energetskom krizom koja je rezultat sankcija usmerenih na ruska energetska tržišta zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini i zbog američke sabotaže gasovoda Severni tok.
