Veštačko meso iz proizvodnje Bil Gejtsa je 25 puta gore po životnu sredinu od govedine otkriva nova studija
Laboratorijski uzgajano „sintetičko meso“ koje je promovisao suosnivač Majkrosofta Bil Gejts mnogo je gore za životnu sredinu od govedine, pokazalo je novo istraživanje.
Bil Gejts i njegovi saveznici u Svetskom ekonomskom forumu (WEF) snažno su insistirali da javnost pređe na meso uzgojeno u laboratoriji, tvrdeći da ono pomaže u borbi protiv „klimatskih promena“.
U intervjuu za MIT Technology Review 2021. godine, Gejts je tvrdio da „sve bogate zemlje treba da pređu na 100% sintetičku govedinu“ u nastojanju da ispune ciljeve zelene agende WEF-a.
Međutim, nova studija sugeriše da „zeleni“ akreditivi mesa uzgojenog u laboratoriji nisu ono u šta ljudi veruju.
Istraživači su otkrili da je meso uzgojeno u laboratoriji ili „kultivisano“ meso, proizvedeno uzgojem životinjskih ćelija, do 25 puta lošije za klimu od prave govedine.
Aktivisti zelene agende tvrde da proizvodnja pravog mesa ima ogroman „ugljenični otisak“ jer zahteva vodu, hranu i krčenje drveća da bi se napravio put za stoku.
Međutim, stručnjaci kažu da bi ugljenični otisak mesa uzgojenog u laboratoriji mogao biti nekoliko „redova veličine veći“ kada industrija poraste.
Iako meso uzgojeno u laboratoriji tek treba da bude predstavljeno javnosti, naučnici su među onima koji uzgajaju mesne proizvode u laboratoriji sa ciljem da ih komercijalizuju.
Novo istraživanje vodili su naučnici sa Odeljenja za nauku o hrani i tehnologiju Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu.
To je detaljno opisano u novoj studiji objavljenoj kao preprint rad, koji tek treba da bude recenziran, na bioRxiv serveru.
„Trenutno se proizvodi od mesa na bazi životinjskih ćelija proizvode u malom obimu i uz ekonomski gubitak, međutim, kompanije nameravaju da industrijalizuju i povećaju proizvodnju“, navode naučnici u svom radu.
„Rezultati pokazuju da će uticaj kratkoročne proizvodnje mesa zasnovanog na životinjskim ćelijama na životnu sredinu verovatno biti za redove veličine veći od ustaljene proizvodnje govedine ako se koristi visoko rafinisani medijum za rast“.
Good Food Institute, neprofitna organizacija koja promoviše biljne i ćelijske alternative životinjskim proizvodima, naglašava da studija još nije prošla potpuni proces recenzije, „pa su njene pretpostavke i zaključci podložni promenama“.
„Nekoliko ključnih pretpostavki u studiji UC Davis nije u skladu sa trenutnim ili očekivanim praksama za nabavku i prečišćavanje sastojaka medija ćelijske kulture“, rekao je portparol Instituta za MailOnline.
👉 Katolička crkva u Njujorku izazvala bes zbog umetničke izložbe „Bog je trans" https://t.co/f3zXuZmeA6
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 10, 2023
Meso uzgojeno u laboratoriji razlikuje se od „mesa“ biljnog porekla, koje uopšte nije meso, već koristi veganske sastojke kao što su biljni proteini da bi replicirali izgled i ukus pravog mesa.
Meso uzgojeno u laboratoriji ili „kultivisano“ meso se generalno smatra etičnijim od pravog mesa jer zahteva uzorak telesnog tkiva, a ne smrt životinje.
Mada, mnogi vegani i vegetarijanci ga neće dirati jer je napravljen od životinja.
Proces se može obaviti sa više vrsta životinjskih ćelija kako bi se stvorila aproksimacija prave stvari, bilo da je u pitanju piletina, svinjetina ili govedina.
Uzimajući govedinu kao primer, naučnici koriste matične ćelije krave – gradivne blokove mišića i drugih organa – da započinju proces stvaranja kultivisanog mesa.
Ćelije se stavljaju u Petrijeve posude sa „medijumom za rast“ koji sadrži hranljive materije kao što su aminokiseline, glukoza, vitamini i neorganske soli.
Ovo je dopunjeno faktorima rasta i drugim proteinima koji pomažu mišićnim ćelijama da se množe i rastu.
Dozvoljeno im je da se razmnožavaju baš kao što bi u životinji dok ne postoje trilioni ćelija iz malog uzorka.
Ove ćelije kasnije formiraju mišićne ćelije, koje se prirodno spajaju i formiraju primitivna mišićna vlakna i jestivo tkivo koje se može pakovati, otpremati i prodavati.
Stručnjaci smatraju da će meso uzgojeno u laboratoriji postati sveprisutnije u narednih 10 godina, transformišući se iz nišnog koncepta u uobičajenu hranu u frižideru.
Ali da bi se to dogodilo, proizvodne metode će morati da se povećaju od običnih petrijevih posuda do ogromnih energetski intenzivnih industrijskih jedinica.
U studiji, naučnici su procenili energiju potrebnu za faze proizvodnje mesa uzgojenog u laboratoriji, od sastojaka koji čine medijum za rast i energije potrebne za napajanje laboratorija, i uporedili ovo sa govedinom.
Oni su se uglavnom fokusirali na količinu komponenti medijuma za rast, uključujući glukozu, aminokiseline, vitamine, faktore rasta, soli i minerale.
Otkrili su da se potencijal „globalnog zagrevanja“ mesa uzgojenog u laboratoriji kretao od 246 do 1.508kg CO2 ekvivalenta po kilogramu mesa uzgojenog u laboratoriji.
Ova cifra je četiri do 25 puta veća od zahtevanog prosečnog potencijala „globalnog zagrevanja“ maloprodajne govedine.
Prema rečima stručnjaka, to se ne menja u zavisnosti od toga koje životinjske ćelije se uzgajaju i meso koje se stvara, bilo da je u pitanju govedina, piletina ili jagnjetina.
Ali tim kaže da istraživači nisu uzeli u obzir uticaj na životnu sredinu povećanja kapaciteta za proizvodnju mesa zasnovanog na životinjskim ćelijama, što bi moglo još više povećati ugljenični otisak industrije.
Tim zaključuje da je uticaj novih tehnologija na životnu sredinu, kao što je uzgojeno meso, nov koncept, ali „veoma važan“.
„Naši rezultati pokazuju da će meso na bazi životinjskih ćelija verovatno imati više resursa od većine sistema proizvodnje mesa prema ovoj analizi“, kažu oni.
Meso uzgojeno u laboratoriji ima svoje poreklo, ali je industrija još uvek veoma mlada, a Singapur je do sada jedina zemlja na svetu koja je odobrila prodaju mesa.
Piletina uzgojena u laboratoriji, koju je proizvela američka kompanija Eat Just, prvi put je servirana u restoranu u Singapuru 2020. godine i opisana je da ima ukus „baš kao i njegov pandan na farmi“.
Ranije ove godine u SAD, Uprava za hranu i lekove (FDA) proglasila je sintetičko meso bezbednim za ljudsku ishranu, otvarajući put za prodaju u SAD.
Međutim, u drugim zemljama kao što je Velika Britanija, Agencija za standarde hrane tek treba da uradi isto.
Industrija je od tada porasla na više od 150 kompanija do kraja 2022. godine, uz podršku od 2,6 milijardi dolara investicija, prema Institutu za dobru hranu.
Profesor Mark Post sa Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji bio je prva osoba koja je predstavila dokaz koncepta za meso uzgojeno u laboratoriji, još 2013. godine.
On misli da će biti toliko popularan među aktivistima za dobrobit životinja i ljubiteljima hamburgera da će na kraju zameniti zamene na bazi biljaka, poput hamburgera od soje, koje su sve češće u prodavnicama prehrambenih proizvoda.
„Nove tehnologije poput onih razvijenih u ćelijskoj poljoprivredi su deo rešenja, pored smanjenja rasipanja hrane i promene ponašanja potrošača“, rekao je profesor Post ranije za Dejli mejl.
