Peking gradi objekat za elektronsko prisluškivanje na Kubi, samo 160km od obale Floride
Peking je spreman da izgradi objekat za elektronsko prisluškivanje na Kubi, samo 160km od obale Floride, koji će moći da prikuplja američke vojne tajne.
Pozivajući se na zvaničnike „sa visoko poverljivim obaveštajnim podacima“, The Wall Street Journal je naveo da su Kina i Kuba postigle tajni sporazum o uspostavljanju baze.
List je izvestio da su njegovi izvori rekli da je Peking pristao da plati Havani nekoliko milijardi dolara kako bi dozvolili da izgradi objekat, i da je u ovoj fazi dogovor postignut „u principu“.
Takav objekat bi omogućio Kini da nadgleda jug SAD, dom mnogih vojnih baza, kao i brodski saobraćaj u regionu.
Ovo predstavlja novi geopolitički izazov sa kojim se Vašington suočava, jer se bori sa rastućim globalnim uticajem Kine.
Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je da, iako ne može da govori o konkretnom izveštaju, ukazao je na to da su američki zvaničnici mnogo puta izveštavali o „naporima Kine da investira u infrastrukturu širom sveta koja može imati vojne svrhe, uključujući u ovoj hemisferi“, izvestio je WSJ.
„Mi to pažljivo pratimo, preduzimamo korake da se tome suprotstavimo i ostajemo uvereni da smo u stanju da ispunimo sve naše bezbednosne obaveze kod kuće, u regionu i širom sveta“.
Obaveštajni podaci – koji su anonimni američki zvaničnici citirali u izveštaju i opisali su kao „ubedljive“ – izazvali su uzbunu u Bajdenovoj administraciji zbog blizine Kube kopnu SAD, saopštio je WSJ.
Vašington smatra Peking svojim najznačajnijim rivalom kada je reč o njegovoj vojsci i ekonomiji, a kineska baza sa vojnim i špijunskim kapacitetima tako blizu Sjedinjenih Država predstavljala bi pretnju bez presedana.
👉 FBI tražio od Tvitera da ukloni PRORUSKE NALOGE https://t.co/dmTo7g3WPj
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 8, 2023
Takav objekat bi omogućio Pekingu da prati niz komunikacija, uključujući mejlove, telefonske pozive i satelitske prenose, saopštio je WSJ.
List navodi da zvaničnici nisu otišli toliko daleko da obezbede tačnu lokaciju baze, niti da li je izgradnja počela. Takođe nije bilo jasno da li Vašington može bilo šta da učini da zaustavi završetak baze.
U maju je objavljeno da Pentagon postaje sve zabrinutiji zbog sve većeg uticaja Kine u Latinskoj Americi.
Od desetina milijardi dolara za finansiranje ključnih infrastrukturnih projekata širom regiona do sopstvene tajne, vojno vođene svemirske stanice u Argentini koja bi mogla da cilja američke satelite, prisustvo Kine je poraslo.
Oko 21 zemlja Latinske Amerike potpisala je Pekinšku inicijativu Pojas i put – politiku koju je uveo predsednik Si Đinping 2013. godine i koja osvaja moć i uticaj finansiranjem globalnih infrastrukturnih projekata.
Kineske državne banke pozajmile su 136 milijardi dolara zemljama Latinske Amerike od 2005. godine pod uslovima koje su američki zvaničnici nazvali „spiralnom zamkom“. Novac je finansirao sve, od velikih energetskih projekata do puteva, sportskih stadiona i vakcina protiv COVID-a.
U međuvremenu, privatne kineske kompanije kontrolišu velike luke u Panamskom kanalu za koje američki zvaničnici kažu da bi se „mogle brzo okrenuti ka vojnim kapacitetima“.
Kina takođe snabdeva većinu meksičke telekomunikacione opreme i kopa ogromne količine ključnih minerala na kontinentu.
A daleko od Latinske Amerike, Pentagon je u martu priznao da je zabrinut zbog sve većeg kineskog uticaja na Mauricijusu usred upozorenja da bi planovi Ujedinjenog Kraljevstva da vrati lanac ostrva državi Indijskog okeana mogli da potkopaju bezbednost vitalne vojne baze na Diego Garcia.
Ali objekat za prikupljanje obaveštajnih podataka na Kubi predstavljao bi najočigledniju pretnju bezbednosnim interesima SAD.
Sjedinjene Države su ranije preduzele korake da spreče širenje stranih supersila na zapadnu hemisferu, uključujući i Kubu.
Kubanska raketna kriza iz 1962. bila je 13-dnevna konfrontacija između SAD i Sovjetskog Saveza kada je Vašington rasporedio rakete u Italiji i Turskoj, kojima je odgovorila Moskva postavljanjem balističke rakete na Kubi.
Američka mornarica stavila je ostrvo u karantin, dok su Amerika i SSSR bili dovedeni do ivice nuklearnog rata – najbližeg što je svet ikada video.
Na kraju su Sovjeti odustali i uklonili rakete sa ostrva, dok su SAD tiho učinile isto iz Italije i Turske nekoliko meseci kasnije.
Godinu dana ranije, SAD su takođe podržale neuspelu operaciju vojnog iskrcavanja na Kubi, poznatu kao Invazija na Zaliv svinja, kubanskih izgnanika koji su se protivili Kubanskoj revoluciji Fidela Kastra. Invazione snage su poražene u roku od tri dana.
To je takođe učvrstilo Kastrovu vladavinu i gurnulo Kubu bliže SSSR-u.
