Verovali smo vladi da nas neće zajebati“, rekao je Edvard Snouden.
„Ali jesu. Verovali smo tehnološkim kompanijama da nas neće iskoristiti. Ali jesu. To će se ponoviti, jer je to priroda moći.“
S obzirom da se ove nedelje obeležava 10 godina od kada je uzbunjivač Edvard Snouden otkrio novinarima informacije o široko rasprostranjenom špijuniranju vlade od strane američkih i britanskih agencija, bivši ugovarač Agencije za nacionalnu bezbednost u četvrtak se pridružio drugim zagovornicima u upozorenju da se borba za prava na privatnost vodi nekoliko puta u poslednjoj deceniji, i da je ona postala teža usled velikih promena u tehnologiji.
„Ako razmislimo o onome što smo videli 2013. i o sposobnostima vlada danas“, rekao je Snouden za Gardijan , „2013. izgleda kao dečja igra“.
Snouden je rekao da pojava komercijalno dostupnih proizvoda za nadzor, kao što su Ring kamere, Pegasus špijunski softver i tehnologija za prepoznavanje lica, predstavljala nove opasnosti.
SUPERMARKET “Aldi” otvorio prodavnice u kojima je zabranjen ulaz onima koji nemaju njihov QR kod (VIDEO)https://t.co/6KyyzNRv91
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 10, 2023
Kao što je Common Dreams izvestio, kompanija za kućno obezbeđenje Ring suočila se sa pravnim izazovima zbog zabrinutosti za bezbednost i ranjivosti njenih proizvoda na hakovanje, i suočila se sa kritikama grupa za ljudska prava zbog partnerstva sa više od 1.000 policijskih uprava — uključujući neke sa istorijama policijskog nasilja —i ostavljajući članove zajednice podložnim uznemiravanju ili nezakonitim hapšenjima.
Agencije za sprovođenje zakona takođe su počele da koriste tehnologiju prepoznavanja lica za identifikaciju osumnjičenih za zločin uprkos činjenici da je poznato da softver često pogrešno identifikuje obojene osobe – što je, između ostalih slučajeva, dovelo do nezakonitog hapšenja i pritvora Randala Rida u Džordžiji ranije ove godine.
Prošlog meseca, novinari i grupe civilnog društva pozvali su na globalni moratorijum na prodaju i prenos špijunskog softvera poput Pegaza, koji je korišćen za ciljanje desetina novinara u najmanje 10 zemalja.
Zaštita javnosti od nadzora je „proces u toku“, rekao je Snouden za Gardijan u četvrtak. „I moraćemo da radimo na tome do kraja života i života naše dece i dalje.“
Snouden je 2013. otkrio da američka vlada uveliko prati komunikaciju građana, što je izazvalo debatu o nadzoru, kao i kontinuiranim kampanjama za prava privatnosti od grupa kao što su Electronic Frontier Foundation (EFF) i Fight for the Future.
„Tehnologija je postala izuzetno uticajna“, rekao je Snouden za Gardijan u četvrtak.
„Verovali smo da nas vlada neće zajebati. Ali oni jesu. Verovali smo tehnološkim kompanijama da nas neće iskoristiti. Ali jesu. To će se ponoviti, jer je to priroda moći.“
Prošlog meseca uoči godišnjice Snoudenovog otkrića, EFF je primetio da su u protekloj deceniji napravljena neka poboljšanja u pravcu prava na privatnost, uključujući:
Ukidanje Odeljka 215 PATRIOTSKOG zakona, koji je do 2020. dozvoljavao američkoj vladi da sprovede program nadzora preko mreža.
Greta Tunberg završila srednju školu sa 20 godina i obećava: Borba protiv klimatskih promena tek počinjehttps://t.co/HPJDZKy2L8
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 10, 2023
Pojava end-to-end enkripcije internet komunikacija, za koju je Snouden primetio da je bio „neverovatan san 2013. godine“;
Kraj masovnog prikupljanja internet metapodataka, uključujući adrese e-pošte pošiljalaca i primalaca od strane NSA.
Presude u zemljama uključujući Južnu Afriku i Nemačku protiv masovnog prikupljanja podataka.
Grupa je napomenula da zagovornici privatnosti i dalje guraju Američki Kongres da ukine Odeljak 702 Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih službi, koji dozvoljava nadgledanje komunikacija Amerikanaca bez naloga, i da „ozbiljno shvate privatnost“, posebno pošto tehnološke kompanije proširuju mogućnosti špijuniranja.
„Prošlo je 10 godina od Snoudenovih otkrića“, dodali su, „i Kongres treba da se probudi i konačno donese neki zakon koji zapravo štiti našu privatnost, od kompanija, kao i direktno od NSA“.
