SKUP „elite“ u Parizu povodom globalnog finansijskog sistema i klimatskih promena
Oko 50 šefova država sastalo se na samitu u Parizu kako bi razgovarali o planovima za „remont“ „globalnog finansijskog sistema“ kako bi se „spasila planeta“ od „klimatskih promena“.
U četvrtak i petak, svetski lideri su se okupili na Samitu za novi globalni finansijski pakt , događaju čiji je domaćin bio francuski predsednik Emanuel Makron u Parizu.
Dnevni red skupa je da se svetski lideri podstaknu da potpišu globalistički pakt kojim se obavezuju na finansijsku „remont“ za „klimatsku solidarnost“.
Najbogatije nacije sveta demonstriraju „navalu solidarnosti“ sa onima koji su najranjiviji na „klimatske promene“, rekla je Sesil Duflot, predsednica NVO Oksfam.
👉 Amerika ubrzano klizi u rat sa Kinom tvrde penzionisani AMERIČKI VOJNI LIDERI https://t.co/VMpFVW5gKh
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 24, 2023
Samitu će prisustvovati oko 50 šefova država i vlada, predstavnika međunarodnih finansijskih institucija, članova privatnog sektora, „eksperata za klimu“ i drugih moćnih elita.
Cilj ove ambiciozne konferencije je „izgradnja novog ugovora između [globalnog] severa i juga“, prema Jelisejskoj palati.
Makron je najavio svoju nameru da bude domaćin ovog samita na kraju COP27 još u novembru 2022.
Ekolozi nisu bili zadovoljni kako su pregovori o klimi završeni. Ali u poslednjim satima, postignut je istorijski sporazum koji predviđa osnivanje fonda za kompenzaciju efekata klimatskih promena koje su pretrpele zemlje u razvoju.
Početni cilj ovonedeljnog Samita za novi globalni finansijski pakt bio je uspostavljanje konkretnih mera za finansiranje ovog fonda.
„Od sada će borba protiv siromaštva, dekarbonizacija naše ekonomije i borba za biodiverzitet biti veoma blisko povezani“, rekao je tada Makron.
Organizatori navode rat u Ukrajini, ekonomiju i navodnu „klimatsku krizu“ kao ključne probleme sa kojima se svet danas suočava.
U sredu je 13 političkih lidera – uključujući Makrona, američkog predsednika Džoa Bajdena, nemačkog kancelara Olafa Šolca, britanskog premijera Rišija Sunaka i brazilskog predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu – napisalo da „hitno rade na borbi protiv siromaštva i nejednakosti“ preneo je Le Monde.
„Klimatske promene će proizvesti veće i češće katastrofe i nesrazmerno uticati na najsiromašnije, najugroženije populacije širom sveta“, napisali su.
„Ovi izazovi prelaze granice i predstavljaju egzistencijalne rizike za društva i ekonomije.
„Želimo da naš sistem pruži više za planetu.
Finansijske potrebe globalnog juga su kolosalne. Grupa nezavisnih eksperata, specijalizovanih za finansiranje klime i koji rade pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, procenila je prošle godine da svet treba da izdvoji trilion dolara godišnje od sada do 2030. za zemlje u razvoju, pored Kine, kako bi odgovorili na krizu klime i biodiverziteta. .
Oksfam procenjuje da će od sada do 2030. godine morati da se mobiliše 27 biliona dolara za „borbu protiv siromaštva, nejednakosti i klimatskih promena u zemljama u razvoju“, odnosno oko 3,9 biliona dolara godišnje.
Svetska banka je ovu procenu postavila još više, navodeći u svom klimatskom akcionom planu za 2021. da će od sada do 2030. godine biti potrebno 4 triliona dolara godišnje za izgradnju infrastrukture koja zadovoljava potrebe zemalja u razvoju.
Vlade prisutne na samitu za novi globalni finansijski pakt ove nedelje neće davati finansijska obećanja, već se od njih očekuje da razgovaraju o najefikasnijim sredstvima finansiranja.
Prve tačke dnevnog reda su one koje se zasnivaju na već utvrđenim obavezama.
„Razvijene zemlje su se već obavezale da će dodeliti 0,7% svog bogatstva zemljama u razvoju i doprineti klimi sa 100 milijardi dolara“, rekao je Dezire Asogbavi, direktor za Afriku francuskog govornog područja u ONE, globalnoj nevladinoj organizaciji za borbu protiv siromaštva, na novinarima konferencija u utorak.
Stvar dogovora! Američki obaveštajci objavili izveštaj o nastanku COVID-a – Još uvek se “ne zna” kako je nastao virushttps://t.co/5JiU5L2e2y
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 24, 2023
„Ali u ovom trenutku, ova sredstva su samo delimično raspoređena, ako su uopšte i bila.
„Poslednjeg dana samita, nadamo se da će biti objavljeni veoma jasni mehanizmi kako bi svaka od ovih obaveza mogla da se primeni.
Istovremeno, biće potrebno istražiti nove izvore finansiranja.
U međuvremenu, nekoliko udruženja i nevladinih organizacija već iznosi niz ideja.
Prvo, oni traže da se uvedu porezi za najveće zagađivače, posebno kompanije za fosilna goriva, zbog „njihove istorijske odgovornosti za klimatski haos“.
Početkom juna, 12 udruženja potpisalo je peticiju tražeći od Makrona da oporezuje industriju fosilnih goriva.
Oni su do 21. juna prikupili više od 31.000 potpisa.
„Ovaj porez bi nam omogućio da prikupimo do 300 biliona dolara“, rekla je Fani Petitbon, šefica zastupanja nevladine organizacije CARE France.
„Zašto ne uvesti i porez na finansijske transakcije , čime bi se prikupilo 440 milijardi dolara?“ pita Petitbon.
Princip ovog poreza je jednostavan: s obzirom na obim transakcija koje se obavljaju na finansijskim tržištima, primena čak i veoma niske poreske stope bi pomogla da se povećaju značajni poreski prihodi bez ikakvog uticaja na to kako tržišta funkcionišu.
Uoči samita u Parizu, čini se da se pojavljuje samo konsenzus o oporezivanju pomorskog saobraćaja, koji bi, prema Svetskoj banci, mogao da generiše između 60 i 80 milijardi dolara godišnje.
„Tema bi mogla da se realizuje u julu kada se sastane Međunarodna pomorska organizacija“, rekao je Petitbon.
„Ali pitanje kako će se novac koristiti tek treba da bude odlučeno.
„Dok jedni zagovaraju da bi trebalo da ide u zemlje u razvoju, drugi pozivaju da se koristi za dekarbonizaciju pomorskog sektora.
Pored glavnog pitanja finansiranja, drugi dosije na stolu je dug koji duguju zemlje u razvoju.
„Opštivanje dugova za zemlje u razvoju je na najvišem nivou od kraja 1990-ih, a 93% zemalja koje su najosjetljivije na klimatske katastrofe su prezadužene ili nedaleko od toga“, rekla je Lison Rehbinder, zagovarač za razvojne finansije službenik NVO CCFD-Terre Solidaire.
„Danas su zemlje u krizi prinuđene da vraćaju svoje dugove državama kreditorima, finansijskim institucijama i privatnim bankama, a to ih sprečava da ulažu u javne usluge ili se bore protiv klimatskih promena“, rekla je ona.
Plan o kome se trenutno razgovara je da se u ugovore o zajmu uvedu klauzule koje bi omogućile obustavu otplate u slučaju klimatske katastrofe, kaže Rehbinder.
Usvojene od strane zemalja G20 tokom pandemije Covida, ova mera bi postala automatska.
„Ali moramo da idemo dalje i razmislimo o velikom otpisu duga“, rekla je ona.
„To je jedini način da zemlje podignu glavu iznad vode.
Hardžit Sing, šef strategije globalne politike u Climate Action Network International, se slaže.
„Najbogatije zemlje i dalje uglavnom daju zajmove zemljama juga – u 2020. grantovi su činili samo 26% posvećenog finansiranja za klimu“, rekao je on.
„Borba protiv klimatskih promena mora brzo da se udalji od ove logike vođene profitom.
Udruženja smatraju da će sve ove mere biti moguće sprovesti samo ako glavne multilateralne razvojne banke, pre svega Svetska banka, usvoje hrabriju politiku kreditiranja.
Francuska, međutim, priznaje da Pariz neće moći da donese nikakve konkretne odluke na ovom samitu.
Prema Jelisejskoj palati, glavna svrha sastanka je da se napravi vodič koji će se koristiti na sledećem samitu G20 u Indiji u septembru, godišnjim sastancima MMF-a i Svetske banke u oktobru i COP28 u Dubaiju početkom decembra.
„Ovaj događaj će staviti mnoga važna pitanja u centar međunarodnih diskusija“, rekao je Duflot.
„Nažalost, i dalje je previše neambiciozno, iako više ne možemo da čekamo da primenimo dalekosežna rešenja.
„Ne nedostaje novac, već politička volja“, rekao je Petitbon.
„Šefovi vlada sada moraju preuzeti svoje odgovornosti.
„Zato što je osim finansiranja, sve u ponovnoj izgradnji poverenja između zemalja severa i juga.
