Apokaliptična faza tehnokratije i transhumanizma
1. Privrženost religiji kovidizma kao dokaz lojalnosti globalistima
U ovom eseju osvrnuću se na dvostruku neadekvatnost novoj stvarnosti, koju određuje niz duhovnih, ekonomskih i tehnoloških faktora. Naime, na lažnu alternativu globalističkom sistemu, na koju polažu nadu niz zemalja ujedinjenih u okviru BRIKS-a, i na neefikasnost legalističkog otpora onih koji pokušavaju da se suprotstave sistemu.
Lično pratim alternativne medije na četiri jezika, engleskom, francuskom, ruskom i rumunskom. Naročito nakon pokretanja specijalne operacije ubistva injekcijom, genetske modifikacije i kontrole uma, koja je sprovedena pod kodnim nazivom „pandemija Covid-19“. Prošlo je više od tri godine od početka ove zlokobne farse koja je otkrila novu geopolitičku realnost, koja je do tada izmicala našoj pažnji. Naime sve države koje su vidljive kao geopolitički igrači su pokazale apsolutnu poslušnost jedinstvenom svetskom komandnom centru.
Jedine države koje su pokušale da se odupru totalnoj agresiji globalističko-satanističkih snaga pod medicinskim izgovorom platile su životima sopstvenih lidera. A njima na čast, svi su bez izuzetka bili afrički crnci. U tom smislu, pogledajte predloženi materijal na dnu stranice[1]. Ovim primerima bismo mogli da dodamo Švedsku i Belorusiju, gde su vlasti izbegavale da terorišu sopstveno stanovništvo drakonskim ograničenjima i uništavanje sopstvene ekonomije izolacijom.
Inače, SAD, Kanada, zemlje EU, Rusija i Kina, zajedno sa ostalim zemljama BRIKS-a, pokazale su se da ih vode neke marionetske vlade, koje kontroliše jedan centar moći koji bez preterivanja možemo nazvati Svetskom vladom koja deluje preko UN povezane agencije poput SZO.
Kao što sam pokazao u nekoliko nedavnih članaka[2], zajednički imenitelj svih država koje podležu globalističkom komandnom centru su UN sa svojom politikom uspostavljenom u Agendi 21 i Agendi za održivi razvoj 2030.
Ovde još jednom navodimo samo glavne elemente Velikog resetovanja kao kraja ljudske civilizacije i ulaska u apokaliptičku fazu TEHNOKRATIJE i TRANSHUMANIZMA, koja ima za cilj dva glavna prioriteta, DEPOPULACIJU i KONTROLU, promovisanu svuda u svetu, i u državama koje tvrde da predstavljaju alternativu „kolektivnom Zapadu“ nije bilo glasova protiv:
· Organizovanje lažnih pandemija kao što je Covid-19 u cilju uvođenja smrtonosnih seruma, impregniranih komponentama kao što su spajk proteini, nano-čestice, fluorescentne supstance sugestivno nazvane luciferaza, ćelije abortiranih ljudskih fetusa, itd., a sve zajedno proizvode nepopravljive genetske promene, povećali su stopu smrtnosti, uključujući maloletne i mlade, izazivaju spontane pobačaje i iznenadne smrti, rasprostranjen je razvoj kancera i side, kao i sterilizacija svetske populacije.
· Privrženost klimatskom mitu, koji nameće laž o globalnom zagrevanju, efektu staklene bašte kao izgovoru za totalno uništenje svetske privrede zabranom tradicionalnog goriva (nafta, gas, ugalj), kao i nametanjem „zelene ekonomije“ “, „ugljenični otisak” itd;
· Promovisanje politike eliminacije likvidnog novca i nametanja digitalne valute centralne banke (CBDC);
· Uspostavljanje totalnog sistema nadzora kroz masovnu upotrebu nadzornih kamera, programa za prepoznavanje lica, QR kodova, digitalnih novčanika, itd.;
· Totalna digitalizacija društva;
· Masovno uvođenje veštačke inteligencije i robotike koja će, pored potpunog nadzora i kontrole, izazvati globalnu nezaposlenost kolosalnih razmera;
· Genetski inženjering sa ciljem preoblikovanja celokupne kreacije, od biljaka i životinja do čoveka, uključujući kloniranje životinja i ljudi;
· Unapređenje čoveka kroz fuziju fizičkog, digitalnog i biološkog u okviru Četvrte industrijske revolucije;
· Konvergencija između naučnih disciplina nanotehnologija, biotehnologija, informacione tehnologije i kognitivne nauke, skraćeno akronimom NBIC;
· Zabrana normalne konzumacije mesa životinjskog porekla pod sanitarnim izgovorom (svinjski grip, ptičiji grip, emisija gasova kod goveda kao uzrok globalnog zagrevanja i dr.);
· Nametanje insekata i crva za ljudsku ishranu.
👉 Elita iz Davosa preporučuje ljudi da jedu izmet i piju urin kako bi se borili protiv klimatskih promena https://t.co/bAr0nhbGMM
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 27, 2023
Dobro je zapamtiti da u današnje vreme postoji brza tranzicija od „civilizacije novca“ (Valentin Katasonov) ka „civilizaciji tehno-nauke“ i posthumanosti. U tom smislu, sva predviđanja Jackuesa Ellula o „izdaji tehnologije“ tačno se materijalizuju. Opsesija osvajanjem prirode od strane čoveka prerasla je u osvajanje čoveka tehnologijom.
Lista gore navedenih realnosti iz košmara mogla bi se nastaviti. Na primer, veštačko začeće dece, seksualizacija maloletnika, legalizacija pedokriminalnosti, LGBT revolucija itd. Istina je da se jedan broj muslimanskih zemalja, Kina i Rusija protive sodomiji i uništavanju porodice, ali s obzirom na Razorne snage masovne kulture koju promovišu moderne tehnologije i totalni kognitivni rat koji vode globalistički centri moći, izvesna desinhronizacija u stepenu društvene izopačenosti biće prevaziđena za najviše deceniju ili dve. Zapad je postao globalan, uspevajući da kontaminira ceo svet svojim bolestima.
Dinamika i razmere gore navedenih pojava su potpuno katastrofalne ili, tačnije, bukvalno apokaliptične. Iz ove perspektive potrebna je ispravna i duboka ocena ove međunarodne realnosti, koja se ne uklapa u klasične geopolitičke šeme, prevazilaženje horizontalnih rascepa između država i grupa država. Takođe, neophodan je popis metoda borbe pokreta otpora protiv tehno-naučne tiranije koja se uspostavlja brzinom munje.
Da bismo testirali stepen lojalnosti bilo koje države i državnog lidera globalističkom centru moći koji generalno nazivamo Svetska vlada, dovoljno je preduzeti sledeću intelektualnu vežbu. Projektujmo na njih gore predloženu mrežu pitanja, koja će sa maksimalnom preciznošću razviti pravu prirodu odgovarajućih političkih režima i dostojanstvenika u državnim hijerarhijama.
Prva vežba. Da li se dotična država/lider pridružila globalnom genocidu pod okriljem lažne pandemije Covid-19 ili ne? I evo – o, kakvo šokantno iznenađenje! – nalazimo u istoj kolekciji lutaka Svetske vlade Donalda Trampa i Džoa Bajdena, Vladimira Putina i Si Đinpinga, Džastina Trudoa i Narendra Damodardasa Modija, Emanuela Makrona i Ursule Gertrud fon der Lajen, Vladimira Zelenskog i Viktora Orbana.
Iz ovoga proizilazi da je svaki postojeći sukob između „kolektivnog Zapada“ i Rusije/Kine/BRIKS – ideološki, diplomatski, ekonomski ili vojni – sekundaran u poređenju sa zajedničkom agendom koju im nameću globalističke organizacije kao što su UN i SZO. I to zato što – obratite pažnju!!! – nasilno širenje cunamija globalističke agende će izazvati neke ogromne transformacije na svetskim razmerama koje će ubrzati dolazak terminalne faze ljudske civilizacije. Svi distopijski romani i horor filmovi sa funkcijama prediktivnog programiranja ne samo da će postati stvarnost brže nego što mi anti-sistemski neistomišljenici možemo da zamislimo. Ako ne dođe do radikalne promene, nema većeg prekida međunarodnog poretka, čovečanstvo će se suočiti sa neumoljivim izumiranjem. Tada će se i ateisti i slobodoumnici odjednom setiti Apokalipse i zavapiti Bogu. Iz prostog razloga što će svojim očima videti ove transcendentalne realnosti nedostupne savremenom čoveku.
Šta treba da uradi država/politički režim/vođa nezavisne nacije?
1) Čvrsto osuditi zločine protiv čovečnosti, a to je operacija masovnog ubistva čovečanstva pod okriljem pandemije Covid-19?
2) Odmah napustiti Svetsku zdravstvenu organizaciju i odbaciti svaki odnos sa GAVI, Globalnom alijansom za vakcine i imunizaciju.
3) Prekinuti svaku saradnju sa Big Pharm-om tako što će otkazati sve sporazume sa transnacionalnim korporacijama koje proizvode vakcine.
4) Ukinuti svaku obaveznu vakcinaciju stanovništva, od novorođene dece do starih.
5) Pokrenuti krivične istrage protiv uglednika koji su uspostavili odnose saučesništva sa zločincima globalističke elite u cilju masovnog ubistva.
Više od tri godine nakon izbijanja epidemije Covid-19, da li je neka država preduzela takve mere? Očigledno ne. I čemu onda toliki entuzijazam u međunarodnim krugovima otpora protiv američke hegemonije nad Putinovom Rusijom, Sijevom Kinom ili BRIKS-om? Pokušavam da odgovorim na ovo pitanje.
1. Naši zapadni prijatelji u disidentskoj mreži toliko mrze vladajući sistem da padaju u stanje slepog obožavanja ovih gorepomenutih zemalja i njihovih formalnih lidera, čak i do stanja idolopoklonstva.
2. Tu konfuziju u velikoj meri podstiče zvanični diskurs frontmena sa Istoka, koji osporavaju „zapadne vrednosti“, tvrdeći da brane alternativne civilizacijske vrednosti. Odnosno, intelektualci u antizapadnom otporu upadaju u zamku zvanične retorike i ne prave razliku između reči i dela.
3. U svakom sukobu dve strane u iskušenju smo da stanemo na stranu jedne od njih. To je sindrom posmatrača fudbalske utakmice ili glasača u sukobu vlasti i opozicije. U takvim situacijama, teško je prihvatiti ideju da dotična politička fauna ne predstavlja nikakvu pozitivnu figuru.
4. Propaganda prestonica poput Moskve, preko RT-a, Sputnjika itd., prilično je efikasna u održavanju iluzije o alternativi Zapadu. Tome doprinosi i činjenica da studiji dotične medijske kuće koji postoje u zapadnim zemljama stalno pozivaju intelektualce koje su mejnstrim mediji zabranjivali, a ambasade brinu o njihovom prisustvu na svim svetskim događajima.
5. Moskva pribegava staroj strategiji koju je tokom 1920-1930-ih primenjivala Kominterna, koja je znala da se dodvori velikom broju zapadnih intelektualaca koji su se pretvorili u trube sovjetskog režima, „alternativu” kapitalističkom.
6. U ovom trenutku, čitav niz pobunjenika angažovanih u borbi protiv Sistema se nastanio u Moskvi ili je redovno posećuje, pretvarajući nolens-volens u neokominterne u službi Kremlja.
7. Imajući izvanredan kritički duh i pokazujući hvale vrednu moć analize u svojim člancima, javnim predavanjima i knjigama, naši zapadni prijatelji često pokazuju zapanjujuće slepilo za realnost Rusije ili Kine. Sa njima razgovarati o prirodi političke moći, strukturi državnih institucija, procesu odlučivanja, strukturi nacionalne ekonomije, uređivačkoj politici dominantnih medija u ovim zemljama, itd., nemoguće je. Ljudi su voljni da beskrajno gaje sopstvene iluzije kada jednostavno ne moraju da slede viziju koju su dogovorili njihovi istočnjački sponzori.
2. Klimatizam kao oružje za masovno uništenje u rukama globalista
Sada nekoliko reči o mitu o klimi i njegovim implikacijama na uspostavljanje Novog svetskog poretka. Neću ulaziti u dubinu o ovoj temi, umesto toga bih preporučio seriju knjiga na ovu temu od izuzetne akademske vrednosti:
Fransoa Žerve: „L’urgence climatique est un leurre”, „Merci au CO2: Impact climatikue et consekuences: quelkues points de reperes”, „Impasses-climatikues-contradictions-discours-alarmiste”; Kristijan Žerondo: „Le CO2 est bon pour la planete: Climat, la grande manipulation” „La religion ecologiste”, „La voiture electrikue et autres folies: la religion ecologiste”; Tim Ball; „Namerna korupcija nauke o klimi“; Calude Allegre: „L’climate imposture”; Remi Prudom: „Ideologija zagrevanja“, „Varmizam kao ideologija: meka nauka i čvrsta doktrina“, „Le mithe des energies renoveables“, Mark Morano, „Klimatske promene“, „Zelena prevara“.
Ovde se podsećamo na trivijalnu istinu, poznatu svima u intelektualnom miljeu antiglobalističkog disidentstva. Desuverenizacija država je stari plan globalističkih elita koji je u potpunosti realizovan. A ako znamo da svetom upravljaju neke mreže uticaja, tajna društva i transnacionalne korporacije, zašto ovu aksiomatsku istinu ograničavamo samo na zapadni prostor?
Takođe podsećamo na činjenicu da je skretanje globalnih razmera sa velikim strateškim ulogom koje se s pravom naziva „ekološka religija” ili „ideologija globalnog zagrevanja” nametnuto državama kao rezultat razmatranja Rimskog kluba koji je stvorio klan Rokfeler kako bi se utemeljila teorija depopulacije. Ova lažna teorija postala je međunarodna konvencija nakon Samita o Zemlji u Rio de Žaneiru 1992. godine, koji je održan pod pokroviteljstvom UN. Tako su klimatske promene postale međunarodna norma, a koncept održivog razvoja je migrirao u nekoliko akata istih UN. Naš kamp veoma dobro razume svrhu ovih projekata – uspostavljanje Novog svetskog poretka. Ali da li se neka zemlja protivi ovoj strategiji? Ne. Kako onda objasniti da mi previše dobro vidimo kako se ovaj plan sprovodi na Zapadu, a propuštamo da se isto dešava na Istoku?
Šta je nezavisna i patriotska država/vlada trebalo da uradi da odbaci globalističku agendu zasnovanu na religiji zaštite životne sredine?
1. Denuncirati sve međunarodne konvencije usvojene u UN i ratifikovane od strane država članica, koje daju pravni izgled mitu o klimi i izdajničkoj strategiji zvanoj održivi razvoj?
2. Pokrenuti zvaničnu debatu na međunarodnom nivou, uz angažovanje poštenih stručnjaka iz ove oblasti, da se osudi ova diverzija koja ima za cilj smanjenje stanovništva i uspostavljanje svetske tiranije.
Da li je neka država ili njen lider pokazao nameru da se povuče iz međunarodnih obaveza koje poništavaju nacionalnu nezavisnost, uništavaju ekonomiju i dovode do masovne depopulacije? Ne. A ako je to slučaj, zašto više volimo da imamo selektivan pristup i ovom velikom problemu čovečanstva?
Ili, recimo, koja država (grupa država) sa zahtevima za nezavisnost bi mogla sebi da priušti da napusti Svetsku trgovinsku organizaciju i Banku za međunarodna poravnanja? Nijedna? O kakvoj bi se onda ekonomskoj nezavisnosti moglo govoriti? Ali upravo ekonomska nezavisnost određuje političku nezavisnost. Da ne pominjemo raširenu opsesiju zavisnošću nacionalne ekonomije od inostranih tržišta i spoljne trgovine, bilo kakvu ideju o ekonomskom protekcionizmu ili ekonomiji blizine zaboravljaju i male i velike zemlje.
U istom duhu, ističemo da izlazak iz smrtonosnog zagrljaja globalističkog sistema ide kroz odlučno i zvanično odbacivanje plana eliminacije likvidnog novca (bezgotovinsko društvo), tehnokratskih opsesija koje postaju zakonska norma i praktična stvarnost kao što su „15-minutni gradovi“, „pametni gradovi – pametne stvari – pametna tela – pametni umovi“ itd.
U ovim uslovima, ako je globalizacija sudbina, neumoljivi zakon u smislu progresivizma kao jedine vizije sveta, zašto bismo pokazivali toliku revnost za negovanje civilizacijskih, verskih ili ideoloških razlika? Sve to prelazi u drugi plan, da bi se trajno rastvorilo u kotlu tehnološke, ekonomske i kulturne globalizacije. Uniformizacija, homogenizacija, dehumanizacija i ulazak u krajnju paradigmu dva blizanaca zla – tehnokratije i transhumanizma (Patrick M. Wood[3]) pojavljuju se kao neizbežni, kao predodređenje koje će istoriju čovečanstva završiti tragično i ubrzano.
3. Neadekvatnost metoda političke borbe u uslovima tiranije
S obzirom na novu međunarodnu realnost i uzimajući u obzir činjenicu da je globalistička diktatura ugušila sva zakonska prava i slobode, što se u potpunosti videlo tokom lažne pandemije Covid-19, moramo priznati da su tradicionalne metode političke borbe potpuno postale neoperativne. Sanitarna tiranija koju nameće globalistička hiperklasa je praćena neviđenim terorom nad onima koji ne prihvataju zvanični narativ. Metode uspostavljanja globalnog totalitarnog režima kreću se od cenzure na dominantnim digitalnim platformama, preko uhođenja, javne stigmatizacije i ostrakizma, do direktnih atentata, koji se predstavljaju kao srčani udari ili saobraćajne nesreće. Zločin misli i nametanje „jedinstvene misli“ (Fr: Pensee unique) nije samo prerogativ kineskog režima, već se podjednako proteže i na zapadni prostor i na Rusiju.
U ovim uslovima, s obzirom na ubrzani tempo nametanja Novog svetskog poretka, pojedinci i društvene grupe koje predstavljaju Otpor nalaze se u potpunom ćorsokaku. Pribegavanje starim metodama političke borbe u novim uslovima nema šanse za uspeh. Korišćenje demokratskih i legalističkih metoda u uslovima državnog terora je apsurdno kao što je to bilo u Rusiji posle oktobarskog puča 1917. ili u nacističkoj Nemačkoj posle 1933. godine.
Stvaranje partija, učešće na izborima, organizovanje uličnih demonstracija, prikupljanje potpisa, slanje mejlova ili peticija zvaničnicima, sve to u novim uslovima više nema nikakvu svrhu. Što je još gore, čitav rad na informisanju i buđenju društava u realnosti, što mi, antisistemski militanti, činimo, ima ograničen uticaj i ne može da proizvede preokret situacije. To je zbog kontrole nad kolektivnim umom koju su decenijama vršili mejnstrim mediji i masovna kultura, manipulacija i upravljanje percepcijom, društveni mediji i hedonistički individualizam.
A beskrajni apeli nekih aktivista na građansku savest koji su pozvani da se probude imaju ograničen uticaj, spadajući u okvire greške koja ne uznemirava globalističku moć. Suočeni sa totalnom neefikasnošću legalističkih metoda, preostaje rešenje da se pribegne političkom nasilju. Ali ovu opciju, čini se, uzima u obzir i svetska oligarhija. „Upravljanje kroz haos“ (L. Cerise) je upravo ono čemu teži.
Pod ovim uslovima, samo Božja intervencija u istoriji može da preokrene sadašnje stanje stvari i otvori svetliju perspektivu za čovečanstvo. Ali Zapad, koji je postao globalan, izdao je Boga, ponosi se sopstvenim duhovnim slepilom i istrajava u zabludi samodovoljnosti autonomnog čoveka. Čak se i velika većina nas, antiglobalističkih i suverenističkih militanata, definitivno sekularizovala, imajući horizontalnu percepciju sveta. I to za razliku od naših neprijatelja, duboko vezanih za Satanu, koji dobro znaju protiv koga se bore. Dakle, kao što smo rekli u prethodnom članku, dok su se satanisti udružili sa knezom ovoga sveta, mi, njihovi neprijatelji, odbijamo savez sa Carem neba i zemlje, Isusom Hristom.
U ovim okolnostima, kada se nađemo izdani od svih državnika, obespravljeni, nesposobni za političko nasilje i stranci božanskom izvoru, šta nam preostaje da radimo?
Rekao bih da nastavimo naš hrabar rad i odlučnu afirmaciju istine uprkos svim rizicima. Razotkrijmo izdajnike državnike i političare, ohrabrimo sledbenike da se pripreme za dugu i požrtvovanu borbu. Ali takođe, poželjno je biti u stanju pune budnosti. U veštini ratovanja kao i u boksu uspeh zavisi od intuicije i maksimalnog iskorišćenja pogodnog trenutka. Moj bokserski trener nas je učio ovako: „Kada si u ringu sa protivnikom ispred sebe, ne zatvaraj oči. Rizikujete da propustite najzanimljiviji trenutak”. To jest, dobijanje coup de grace i bivajući poražen.
4. Rat kao završna faza sveta ili prilika i novi početak?
Možda ne postoji drugi izlaz iz ovog istorijskog ćorsokaka osim rata. Mi to ne želimo. Ali ako su globalisti to već izazvali, nadajmo se da će ogromne žrtve, koje je u ovom trenutku izgleda teško izbeći, rezultirati novim početkom za čovečanstvo. Rešenje koje je teško prihvatiti za današnje demaskulinizovane, hedonističke i narcisoidne generacije. Ali drugi način da se probudimo iz stanja letargije, je da se ponovo maskulinizujemo, da se društva zasnivaju na temeljima moralnih vrlina, hijerarhije i časti.
Rat koji trenutno besni na teritoriji Ukrajine, zaslužio bi poseban članak da se istraži njegovo poreklo i posledice. Do tada, međutim, napominjemo da je ovaj rat koji su iskovali i pokrenuli atlantisti, od SAD koje oličava apsolutno zlo, samo karika u dugom istorijskom lancu ofanziva Anglosaksonaca, talasokratske civilizacije na Rusiju kao kontinentalna, telurokratska civilizacija. Cilj je očigledan: uništenje Rusije kao države, njeno teritorijalno razbijanje, denuklearizacija i uklanjanje iz istorije. Glavna meta agresora su pravoslavlje i ogromna prirodna bogatstva Rusije.
U ovim uslovima, očigledno, naše simpatije su na strani žrtve agresije, a to je Rusija. Osim što se ne protežu nužno na rukovodstvo ove zemlje impregnirano mrežama stranih uticaja i bez vođe koji bi dorastao velikim izazovima današnjeg istorijskog trenutka. Dinamika u poslednje tri godine, od uspostavljanja kovidističkog terora, kao i šesnaest meseci rata, otkrili su pravo lice ruskih vladara. Od poslušnosti globalistima i zavisnosti od oligarhije koja kontroliše ekonomiju zemlje do šokantne nesposobnosti da se nosi sa velikom krizom poput rata. Plus, masovno prisustvo elemenata neprijateljskih nacionalnom interesu u državnom i propagandnom aparatu, situacija koja bi se mogla okarakterisati sa dva komplementarna termina: „peta kolona“ i „ksenokratija“. Ali nadamo se da ćemo se na sve ovo vratiti detaljnije u drugom članku.
Štaviše, rat se savršeno uklapa u globalističku strategiju koja teži depopulaciji, devastiranju nacionalnih država, uništavanju ekonomije, pauperizaciji masa i izazivanju generalizovanog haosa, a sve to predstavlja preduslove za uspostavljanje Novog svetskog poretka.
Drugim rečima, s obzirom na nove međunarodne okolnosti, čini se da je sadašnji međunarodni političko-pravni i ekonomsko-finansijski sistem nereformisan. A moguće preseljenje sveta na neke nove, pravednije i ljudskije osnove, postaje moguće tek posle novog svetskog rata. Samo bi posleratni mir mogao da prepravi svet. Ali to dolazi sa velikim rizikom da svet nestane u nuklearnom ratu.
U svakom slučaju, čak i bez samouništenja kao rezultat upotrebe oružja za masovno uništenje, ova hipertehnološka civilizacija ide glavom ka neminovnom kolapsu.
U takvim slučajevima mi hrišćani govorimo: „Neka bude volja Tvoja, Gospode!“. Ne zato što smo fatalisti, niti sledbenici predodređenja. Naprotiv. Hrišćanski optimizam je ključ nepobedivog karaktera religioznog čoveka.
