U očiglednom prikazu birokratske sinergije, Evropska unija i Ujedinjene nacije sastale su se da razmisle o primeni novih propisa o društvenim medijima, navodno u potrazi za sigurnijim i transparentnijim digitalnim miljeom.
Ono što izaziva strepnju, međutim, jeste otvoreni entuzijazam pod-generalnog sekretara UN-a za globalne komunikacije, Melise Fleming, koja predviđa da će Zakon o digitalnim uslugama EU uspostaviti „novo de fakto globalno regulatorno merilo“. Skepticizam proizilazi iz sumnje u prikrivene namere da se obuzda sloboda govora pod maskom borbe protiv „dezinformacija“.
Platforme se stalno okrivljuju za širenje „dezinformacija“ i „govora mržnje“, a klevetnici ih prikazuju kao protivnike nauke, demokratije i ljudskih prava. Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš maše četkom sudnjeg dana, tvrdeći da dezinformacije velikih razmera predstavljaju „egzistencijalni rizik za čovečanstvo“.
Ono što je ključno ovde je suština dijaloga i odgovor koji nastoji da podstakne. UN žarko smišljaju Kodeks ponašanja zasnovan na sažetku politike koji naglašava imperativ međunarodnog suzbijanja dezinformacija. On postavlja ono što se čini kao ambiciozan i sveobuhvatan okvir, koji uključuje vlade, tehnološke kompanije, oglašivače i druge zainteresovane strane. Sve u redu, ali ono što ostaje nerešeno je pitanje ko treba da definiše šta je „dezinformacija“ i koji kriterijumi određuju granicu između slobode govora i dezinformacija.
👉 Spremaju se za novu pandemiju! EU sa Fajzerom i drugim proizvođačima vakcina pravi zalihe za buduće “opasnosti”- https://t.co/3v9gtEjeCM
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 1, 2023
Kodeks ponašanja, prožet aurom akademske strogosti i globalnog istraživanja, predviđa promenu u strukturi digitalnih platformi. Međutim, aspekti koje naglašava – odvajanje od poslovnih modela zasnovanih na angažovanju i prividno stavljanje ljudskih prava, privatnosti i bezbednosti u prvi plan – su magloviti u smislu implementacije i potencijalnog prekoračenja. Štaviše, priznanje UN-a da poseduje moralni autoritet bez sankcija može se posmatrati kao prećutno odobravanje prinude meke moći.
Dok reči Melise Fleming prenose naizgled posvećenost zaštiti ljudskih prava i pristupa informacijama, frazeologija koju ona koristi – „zasnovano na ljudskim pravima“, „više zainteresovanih strana“ i „višedimenzionalno“ – su zastarele reči koje malo umiruju zabrinutost zbog cenzure i prekoračenja institucija.
Zabrinutost nije u vezi sa navedenim ciljevima negovanja bezbednog i otvorenog digitalnog okruženja, već radije o spektru globalnih subjekata kao što su EU i UN koji koriste plašt „dezinformacija“ da bi narušili temeljni princip slobode govora.
