Do 2030 nećete jesti meso i moći ćete da kupite samo 3 odevne stvari godišnje

Izveštaj objavljen 2019. i ponovo aktuelizovan 2023. preporučuje da nam do 2030. neće biti dozvoljeno da jedemo meso ili mlečne proizvode, da ćemo biti ograničeni na tri komada nove odeće godišnje i jedan let avionom svake tri godine. Počeće u zemljama koje su „najviše potrošačke“.

Objavljen 2019. godine, izveštaj „Budućnost urbane potrošnje u svetu od 1,5°C“ postavlja ciljeve za gradove da smanje emisije gasova staklene bašte, u skladu sa ambicijama Pariskog sporazuma iz 2015. Ono što ovaj izveštaj ima za cilj je da kvantifikuje, a zatim predloži načine za gradske „lidere“ da smanje emisije zasnovane na potrošnji. Drugim rečima, smanjite ono što vi i ja konzumiramo, bilo da je to hrana, odeća ili putovanja itd.

Mesto gde će se to primeniti, navodi se u saopštenju za javnost, je ono gde je najveća potrošnja i „emisije zasnovane na potrošnji moraju biti smanjene za najmanje 50% do 2030. godine“.

Izveštaj navodi šest sektora u kojima svetski gradovi mogu da preduzmu „brzu akciju za rešavanje emisija zasnovanih na potrošnji“: hrana, građevinarstvo, odeća, vozila, avijacija i elektronika.

Budućnost urbane potrošnje u svetu od 1,5°C zajedno su kreirali i zajedno isporučili C40, Arup i Univerzitet u Lidsu uz finansiranje Arupa, Univerziteta u Lidsu i Fondacije Citi. Tvrdi se da je to analiza, a ne plan, ali ton izveštaja, od samog početka, zvuči kao plan. U predgovoru je stajalo:

„Izveštaj pokazuje da gradonačelnici imaju još veću ulogu i priliku da pomognu u sprečavanju klimatskih vanrednih situacija nego što se ranije mislilo… Dok se analiza bavi velikim globalnim pitanjima, njena svrha je da inspiriše praktičnu akciju… prosečne emisije zasnovane na potrošnji u gradovima C40 moraju se prepoloviti u okviru narednih 10 godina. U našim najbogatijim gradovima i gradovima sa najvećom potrošnjom to znači smanjenje za dve trećine ili više do 2030. – rekao je Mark Watts, izvršni direktor C40

„Sada je jasno da će akcija za smanjenje potrošnje biti neophodna kao deo globalnih napora za ublažavanje klimatskih promena… Radnje navedene u izveštaju su izazovne za mnoge, ali mislimo da su neophodne… Gradonačelnici mogu postaviti viziju i okupiti aktere da dovedu do promena koje opisujemo… Rad koji je ovde prikazan forsira fokus na to kako bi održiva urbana budućnost mogla izgledati i pomaže nam da razmotrimo koje će politike, propisi, podsticaji i promene ponašanja biti neophodni za tranziciju u svet bez ugljenika“. – kaže Gregori Hodkinson, bivši predsednik Arupa – Budućnost urbane potrošnje u svetu od 1,5°C, 2019

C40 je globalna mreža gradonačelnika koja predstavlja jednu četvrtinu globalne ekonomije. Uključuje skoro 100 gradova plus 1.143 grada i lokalne samouprave koji su se pridružili C40-ovoj „Trci gradova do nule“. Gradovi koji se prijave za „Trku gradova do nule“ obavezuju se, između ostalog, na održavanje globalnog zagrevanja ispod cilja od 1,5°C iz Pariskog sporazuma.

Bez čitanja brojnih izveštaja i preporuka upućenih potpisnicima „Trke gradova do nule“, nije moguće utvrditi da li su akcije navedene u „Budućnosti urbane potrošnje u svetu od 1,5°C“ posebno uključene u akcioni plan. Zašto je to važno? Jer, ako jesu, nije samo 100-ak C40 gradova već više od 1.000 gradova koji se obavezuju na smanjenje emisija zasnovanih na potrošačima u izveštaju. Pored toga, možemo pretpostaviti da Arupova mreža čini isto.

Arup radi kao globalna mreža „stručnjaka“ i hvali se da „oblikuje gradove na hiljadu načina“. Ima više od 17.000 članova i kancelarija u 46 od 97 gradova koji čine globalnu mrežu C40. C40 i Arup su radili zajedno od 2009. godine i sarađivali su na distopijskim publikacijama kao što su Deadline 2020, Green and Thriving Neighbourhoods i vodič za kreiranje net-zero četvrti. Ali do ove saradnje nije došlo bez upliva novca.

Prvi izveštaj C40/Arup pod nazivom „Pokretanje klimatskih akcija: Gradovi kao kreatori globalnih promena“ objavljen je 2015. Iste godine Arup se obavezao da uloži milion dolara tokom tri godine u istraživačko partnerstvo sa C40.

Lista nastavlja da raste! Za dve i po godine IZNENADA umrlo 1310 sportista, blizu 2000 imalo nuspojave nakon vakciancije protiv COVID-ahttps://t.co/HMy3QeOEoc

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 3, 2023

U 2019, godini kada je objavljen izveštaj o emisijama potrošača C40/Arup Budućnost urbane potrošnje u svetu od 1,5°C, Arup je utrostručio svoju savetodavnu podršku na C40 na 3 miliona dolara tokom 3 tri godine.

U 2023. godini, Arup je nastavio sa ulaganjem u C40 sa do 300.000 američkih dolara godišnje kako bi pomogao C40 da poveća otpornost i dekarbonizaciju u gradovima širom sveta. Nije iznenađujuće da je u martu 2023. C40 gradovi ponovo istakao izveštaj o emisijama potrošača C40/Arup za 2019. godinu u članku pod naslovom „U centru pažnje na emisije zasnovane na potrošnji“. „Od kada je naš izveštaj objavljen, gradovi širom sveta počeli su da mapiraju emisije zasnovane na potrošnji i istražuju načine da ih smanje“, rekao je C40.

Dakle, šta kaže izveštaj za 2019. u koji je Arup toliko uložio?

U nastavku smo izdvojili nekoliko najvažnijih stvari. Ceo izveštaj možete preuzeti i pročitati OVDE. Pošto pruža pogubne dokaze protiv svojih saradnika, takođe smo priložili kopiju ispod ako nestane iz vida javnosti u bilo kom trenutku u budućnosti.

Arup C40 the Future of Urba… by Jamie White

Počevši od strane 66, izveštaj rezimira ono što se nadaju da će nam nametnuti. U nastavku su slike njihovih „ambicija“ koje ne zahtevaju dalji komentar, osim da se svi ovi planovi prave i dogovaraju van demokratskog procesa i na klasičan diktatorski način pod lažnim izgovorom.

Aktivnosti C40 i Arupa moraju se odmah zaustaviti, a njihove operacije trajno prekinuti. Pored toga, svaka osoba koja je aktivno doprinela/učestvovala u osmišljavanju, razmatranju ili sprovođenju ovih planova treba da bude ispitana, istražena i privedena na odgovornost.

Dakle, ko su ljudi koji smatraju da mogu autokratski nadjačati osnovne slobode i ukloniti neotuđiva prava dok uništavaju naše blagostanje, sredstva za život, ekonomije i društva? Neka od njihovih imena navedena su u odeljku „priznanje“ na početku izveštaja:

Stručnjaci za projektni tim C40: Tom Bejli, Markus Berenson, Rejčel Haksli, Mark Vots, Kevin Ostin, Šenon Lorens, Andrea Fernandez, Majkl Daust, Džoš Alpert, Džoš Haris, Emili Moris, Sofi Bedsekare Ernst, Dona Hjum, Zakari Tofijas, Ri Stefanija Ajped Markes, Ketrin Zeler, Zoi Sprigings, Pol Kartrajt, Kerolajn Votson, Ana Bič, Milag San Hoze-Balesteros, Dejvid Miler, Lora Džej, Stelios Dijakulakis, Hejstings Čikoko, Pengfej Ksi, Divjaprakašson Vjas, Kateri Danijela Robin S. Charlotte Breen

Arup: Ben Smit, Kristijan Stil, Kristina Lamsden, Kristofer Poutni, Stefani Robson, Juan Frost-Penington, Itan Monagan-Pisano, Frančeska Poli, Ana Loson, Marija Sunjer Pinja, Džaspret Sing, Ben Ešbi, Arup Vil Kevendiš, Kerol Lemens, Aleksandar Jan , Stiven Kuk, Ričard Bojd, Orlando Gibons, Majkl Miler, Kristin MekHju, Tim Armitidž, Džo Vilrajt, Emili Vudason, Đakomo Manjani, Erato Panajotou, Alen Hogben, Džek Klark, Sajmon Hart, Endru Lorens

Univerzitet u Lidsu Džon Baret, Endrju Gouldson, Džoel Milvord-Hopkins, En Oven

Druge organizacije Miranda Šnitger (Fondacija Elen Makartur), Maja Johansen (Fondacija Elen Makartur), Ričard Vejts (Svetski institut za resurse), Grejem Erl (Ekoliti), Arijana (Future Fashion Forvard e.V), John Dulac (Međunarodna agencija za energiju), Thibaut Abergel (Međunarodna agencija za energiju), Tiffani Vaas (Međunarodna agencija za energiju), Mikael Linnander (EAT Forum), Dabo Guan (Univerzitet Istočne Anglije), Julian Hill- Landolt (Svetski poslovni savet za održivi razvoj)

Recenzenti treće strane Klaus Hubaček, Univerzitet Merilend, Ema Stjuart, Institut za svetske resurse

Nulta Tačka/InfoWars