Ekspert iz Kine: „Woke“ aktivizam je kopija ideja Mao Cedunga koja se ogleda u KINESKOJ revoluciji
Stručnjaci su upozorili da maoističke ideje pokreću politički aktivizam na Zapadu, od protesta i kulture otkazivanja do „podizanja svesti“ i neprestanog besa, otkrivajući zabrinjavajuću vezu sa kineskom kulturnom revolucijom. Da li je distopijska, nadzirana, probuđena tehnokratija naša budućnost?
Veći deo aktivizma koji trenutno razdire zapadnu civilizaciju vođen je idejama koje se mogu pratiti do maoizma – zapadnjačke interpretacije spisa kineskog komunističkog vođe Mao Cedunga – prema nekoliko stručnjaka za radikalne pokrete i stratešku teoriju.
Ne samo da su Maove ideje uticale na neke od ideja trenutnih aktivističkih struja, već i opipljivi rezultati podsećaju na aspekte kineskog komunizma, izazivajući Maov najkošmarniji projekat, Kulturnu revoluciju, prema Dejvidu Martinu Džonsu, gostujućem profesoru na Odseku za ratne studije, King’s College, u Londonu, i M.L.R. Smitu, profesoru strateške teorije na Australijskom ratnom koledžu u Kanberi.
„Postoji čitava intelektualna struktura, arhitektura i, na kraju, strategija povezana sa idejom kako poremetiti društvo, poremetiti Zapad, zbaciti tradicionalni poredak“, rekao je gospodin Smit za Epoch Times.
Autori su svoje nalaze sumirali u svojoj knjizi iz 2022. godine, Strategija maoizma na Zapadu: Bes i radikalna levica.
Premisa knjige došla je do njih tokom protesta i nereda 2020. koji su zahvatili Sjedinjene Države, pa čak i druge zapadne zemlje, nakon policijskog ubistva Džordža Flojda.
Videli su srušene spomenike i obespravljene, videli su konzervativne, pa čak i neke liberalne govornike kako ih prozivaju i ‘otkazuju’, videli su ljude na svim nivoima društva kako padaju na kolena ‘bele krivice’ i shvatili su da takve scene neobično podsećaju na komuniste u Kulturnoj revoluciji iz 1960-ih i 1970-ih, koja je počela tako što su studenti osuđivali svoje učitelje, uništavali kulturne relikvije, a članovi partije su se bavili ‘samokritikom’ da bi priznali svoje navodne zločine protiv revolucije.
Decenijska kulturna revolucija otišla je mnogo dalje od toga. Učenici ponekad na smrt pretuku svoje nastavnike. Milioni su pogubljeni ili mučeni do smrti, obično nakon iznuđenih priznanja izmišljenih zločina. Deca, čak i bebe, ponekad su brutalno ubijana. Žrtve su ponekad bile kanibalizovane u pomamnoj krvožednosti. Zapad je pošteđen ovakvih zverstava, ali su paralele zahtevale ispitivanje, zaključuju autori.
Da li je ovo bio samo istorijski slučaj ili je postojala stvarna veza?
„Zaista je bilo potrebno dodatno razjašnjenje kako su, u stvari, maoističke ideje prenete na Zapad, jer je opšta tendencija u političkom mišljenju, u liberalnom diskursu, generalno, pretpostaviti da je Zapad taj koji ima uticaj na druge“, rekao je Džons za Epoch Times.
Tulsi Gabard udarila na Gejtsa: “Njegove hemikalije izazivaju transrodnu epidemiju”https://t.co/JbEXHpuiAI
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 17, 2023
„Vrlo malo pažnje se poklanja načinu na koji nas drugi oblikuju, što je uticalo na zapadnjačko samorazumevanje. I ono što je postalo sasvim očigledno dok smo sproveli neko istraživanje jeste da su Maove ideje duboko prodrle u evropsku misao na levici od 60-ih pa nadalje”.
Maoizam je očigledno uticao na različite komunističke terorističke grupe u Evropi tokom 1960-ih i 1970-ih, kao što su Lotta Continua u Italiji, Baader-Meinehof banda u Nemačkoj i, donekle, Angry Brigade u Ujedinjenom Kraljevstvu. Američki komunisti u terorističkoj grupi Weather Underground nazvali su svoj manifest Prairie Fire iz 1974. – maoistički slogan.
Ali to je bilo u intelektualnom i kulturnom miljeu evropskih socijalista, posebno u Francuskoj, gde je maoizam zasijao u svoj trajni uticaj.
„Problem na Zapadu 60-ih godina bio je u tome što se Amerika uvek pisala sa ‘K’ kao neka imperija zla zbog rata u Vijetnamu“, rekao je Džons.
„Ali u isto vreme, Moskva je izgubila bilo kakvu privlačnost zbog aktivnosti sovjetskog režima u mestima poput Mađarske i Čehoslovačke. Tako je Kina dobila novo, stilsko značenje u zapadnoj levici, u zapadnoj novoj levici”.
Nošenje Mao jakne i listanje Maove Male crvene knjige postali su ‘kul’ znaci u socijalističkoj gomili, rekao je on.
„Bilo je nečeg izuzetno privlačnog za anarhonihilistički zapadni mentalitet u rušenju starog, u uništavanju vaših učitelja, nazivanju njih ‘demonima krava’ ili ‘crnim uticajima’. Bilo je nečeg veoma uzbudljivog u rušenju spomenika, uništavanju konfučijanskih tekstova koji postoje već dva milenijuma. Dakle, taj aspekt maoizma je uvek dobijao naklonost kod anarhično nastrojene mlađe generacije“.
Smit je rekao da je Maov imidž „činioca“ i „razbijača stvari“ privukao „iznenađene“ francuske socijaliste, zbijene u institucijama kao što su Univerzitet Sorbona i Ecole normale superieure.
„Duboko je prodrla u akademsku atmosferu, stvarno akademsko okruženje francuske leve obale, tako da su različiti mislioci poput Sartra, Altisera, Fukoa, Deride, grupe Tel Kel, svi prihvatili aspekte maoizma“, objasnio je Džons.
Ova zapadnjačka interpretacija maoizma obezbedila je novi način „dekonstrukcije zapadne misli“ koji su potom unapredili autori kao što su Edvard Said i Gajatri Spivak u svojoj „postkolonijalnoj teoriji diskursa“, rekao je on.
„Kroz njihove napore, vremenom dolazimo do ideje ’dekolonizacije nastavnog plana‘, čitavog maoističkog napada unutar naše kulture.
Kako je Zapad počeo da stiče šire razumevanje užasa Kulturne revolucije u Kini, maoizam je izgubio veliki deo svoje prima-faci privlačnosti. Do tog vremena, međutim, njegove ideje je već apsorbovala levica.
„Kako su ljudi poput Foucaulta, Derrida, Tel Kuel grupe, postali svesni 70-ih, nešto nakon činjenice, da je zapravo Maova kulturna revolucija bila veoma destruktivna, oni se ne izvinjavaju za svoju glupost, oni zapravo pojačavaju aspekte kao što su ljudska prava, seksualna revolucija, razmišljanje o oslobađanju, koje se neumoljivo, vremenom, preuzimaju na američkim univerzitetima Ivi League gde svi uživaju u zvezdanim karijerama od 80-ih pa nadalje“, rekao je Džons.
„Maoizam je uzgajan u Kini, bio je u stakleniku u Parizu, ali je postigao svoju globalnu privlačnost u školama Ivi League u Sjedinjenim Državama, a zatim je cirkulisao u američkom načinu kritičkog razmišljanja o rasi i rodu koji se sada prenosi nazad u Evropu u ovoj zanimljivoj spirali razmišljanja”.
Postoje dokazi da je Mao, kada je bio u kontaktu sa zapadnjacima, pokušao da svoje ideje učini privlačnim liberalima, koje je u stvari prezirao.
„Bio je svestan da postoji simpatija Zapada prema kineskim komunistima“, rekao je Džons. „Uvek je postojao osećaj u kome je liberalizam pronašao nešto romantično u kineskom revolucionaru“.
Kao takva, pojavila se razlika između „Maove misli“ kako se do danas uči u Kini i onoga što su neki nazvali „globalnim maoizmom“ – „doktrine koja se uglavnom gura za zapadnu potrošnju“, rekao je on.
„U svoja tri eseja koja je napisao, tri glavna filozofska eseja o borbi protiv liberalizma i o antikonfučijanizmu, Mao je duboko svestan koliko je liberalizam podložan manipulaciji i kako možete promovisati ili koristiti liberalizam da postignete svoj cilj“.
Maoizam je bio mnogo pristupačniji od socijalizma evropskog tipa.
Socijalisti na Zapadu su bili skloni da stavljaju premiju na teoretisanje. Trebalo im je neko poznavanje hegelijanske dijalektike, Marksove kritike Hegela i što je Frankfurtska škola izdvojila Marksa.
„Maoizam je učinio sve to uglavnom nepotrebnim“, primetio je Džons.
„Bilo je potrebno samo citiranje određenih slogana kao što su ‘zašećereni meci buržoazije’.
Bio je to socijalizam zaglupljen za pseudointelektualnu diplomu fakulteta, sugerisao je, nazivajući Maovu malu crvenu knjigu „marketinškim vodičem za revoluciju“.
„To je veoma pojednostavljeno slanje poruka, koje zaista odgovara Tviter publici. To se uklapa u razumevanje od dve rečenice koje možete da upotrebite za bilo koju priliku“, rezimirao je on.
To je omogućilo osobi sa ograničenim znanjem da smisli repliku kada je izazvana.
„Mao ima skup slogana ili aforizama koji su raščlanjeni da odgovaraju toj neposrednoj svrsi. Dakle, to je privlačnost“, rekao je, kasnije dodajući: „Izgledali ste kao da nešto znate, što je takođe deo lažne prirode. Osećate da to ljudi često koriste jer kriju veliki vakuum u kojem žive“.
Pored toga, „apstraktna dijalektika“ i „intelektualizacija svih ovih evropskih marksističkih mislilaca“ bila je jednostavno „dosadna“ u poređenju sa Maovim „apelom da se nastavi i napravi revolucija“, rekao je Smit.
„Ne da sedim i čitam o tome u knjigama, ne da sedim i držim seminar o Herbertu Markuzeu ili Adornu ili Horkhajmeru, već da ustanem i srušim statuu ili da je unakazim ili ustanem i idem na protest i otkažem nekog – o tome govori savremeni maoizam. To je apel na akciju“.